Мишчевић је, отварајући скуп "Медији и цивилно друштво као гарант транспарентног, одговорног и инклузивног вођења преговора са ЕУ", објаснила да су преговори са ЕУ процес чији циљ није само чланство, већ суштинска реформа друштва, тако да је и фокус извештавања о евроинтеграцијама потребно померити са техничких аспеката преговора на сваку од појединачних области које ће бити преображене тим процесом, преноси Танјуг.

Медији, како је оценила, делимично информишу, немају нимало едукативну улогу и нимало нису забавни када извештавају о интеграцијама, иако су евроинтеграције као процеси који суштински мењају друштво, изузетно забавна ствар.

Медији би, како сматра, требало да буду простор у којем ће се не само обавештавати шта је урађено на неком скринингу, већ зашто се то ради, међутим то захтева и знатан ниво обавештености новинара о самом процесу који зависи од њихове личне иницијативе и истраживачке мотивисаности.

"Да би новинари били у стању да пренесу зашто се нешто преговора и шта је циљ у сваком од поглавља морају разумети процес интеграција. Говоримо о огромном броју стандарда који треба да постану наша пракса, али важније је разумети логику процеса интеграција", рекла је Мишчевић на скупу који је организовала Београдска отворена школа.

Кључно питање у извештавању о евроинтеграцијама требало би да буде лични интерес грађана, односно како се евроинтеграције одражавају на сваки појединачни живот у Србији.

"Како, на пример, да преговарачка поглавља 23 и 24 (владавина права и безбедност) објасните грађанима? Тако што ћете објаснити каква је њихова лична корист да Србија заврши преговоре у овим поглављима. Ја бих акценат ставила на истраживање у свакој области, чак иако то не продаје новине, јер се ради о будућности сваког од нас", рекла је Тања Мишчевић.