Три услова за Србију из Брисела

Нове власти у Србији ће морати да испуне три услова за добијање датума за почетак преговора са ЕУ, сазнаје лист "Данас". Дијалог са Приштином, нови аранжман са ММФ-ом и потпуна слобода медија и независних институција услови су који се постављају пред Србију.

Европска унија ће нове власти Србије процењивати у зависности од тога како напредује дијалог с Приштином, да ли ће бити склопљен аранжман са ММФ-ом и да ли ће се обезбедити потпуна слобода медија и независних институција, сазнаје лист Данас у добро обавештеним изворима у Бриселу и Београду. Извори листа указују на то да ће добијање датума за почетак преговора са ЕУ зависити управо од три поменута приоритета.

Однос владе у Београду према косовском питању је, свакако, под број један, а одлука премијера Ивице Дачића да ступи у директне разговоре с председником Владе Косова Хашимом Тачијем "пун погодак", мада први конкретни резултати тек треба да стигну.

Под резултатима се подразумевају примена споразума о интегрисаном управљању прелазима и, како кажу извори, почетак расформирања паралелних структура на северу Косова у секторима правосуђа и безбедности.

Други услов је буџет Србије за наредну годину, и то из угла могућности склапања новог аранжмана с Међународним монетарним фондом. Мисија ММФ-а данас је са представницима Владе и Народне банке Србије почела разговоре о овом питању и у том контексту, како је најављено, "текућа економска кретања и предлог буџета за 2013" биле су главна тема.

Према незваничним сазнањима, стручњаци ММФ-а проценили су да је Предлог буџета у делу прихода прецењен, а у расходном потцењен, те да ће дефицит бити већи од планираног.

Ови догађаји у Бриселу врло пажљиво прате јер процењују би да Србија без договора са ММФ-ом ушла у зону политичке, економске и социјалне нестабилности. Фонд би коначну одлуку требало да донесе током фебруара.

Економиста Миодраг Зец каже за Данас да је Србији за напредак ка ЕУ потребна ефикасна контрола над јавним финансијама, стабилност јавних финансија, односно "други концепт државе".

Зец сматра да при овом нивоу јавног дуга "ми немамо шансе да идемо ка ЕУ, јер нама Брисел неће прогледати кроз прсте као што је то учинио са Грчком, Кипром и Румунијом" и да Брисел очекује да се Србија конципира као "рационална, јефтина држава, а ако то не можемо сами, онда склапајући аранжман с ММФ-ом".

"Нама је ММФ потребан зато што смо земља која се непрекидно задужује, а да би се и даље задуживала, с Истока или Запада свеједно, она мора имати аранжман с Фондом, који утиче на кредитни рејтинг. Зато је крајње смешно када министар финансија Млађан Динкић каже да Србија може и без ММФ-а, без којег нећемо моћи да добијамо повољне кредите", закључује Миодраг Зец.

Без државнoг власништва у медијима

На трећем месту кључних приоритета за Србију из угла ЕУ јесте однос актуелних власти према медијима и независним регулаторним телима. Брисел је изузетно заинтересован за догађаје око примене Медијске стратегије, попут повлачења државе из медија, положаја РТС-а и могућег оснивања чак девет регионалних јавних сервиса.

Став администрације ЕУ је да би у Србији држава требало да се потпуно повуче из медијског сектора, укључујући штампу (Политика и Вечерње новости) и новинске агенције (Танјуг).

Најаве буџетског финансирања РТС-а доживљене су с бригом, а нема ни разумевања за размишљања о бројним регионалним сервисима, јер се процењује да они не би били економски одрживи, па би лако склизнули у зону политичке контроле и манипулације.

Претходна Влада Србије усвојила је Медијску стратегију којом се прописују рокови за регулисање те области и припремила радне верзије главних медијских закона, које нису још представљене јавности. По формирању нове Владе оформљена је радна група која се бави изменама тих аката, али без консултовања са медијским удружењима и међународним организацијама.

Министар информисања Братислав Петковић најавио је да ће до марта 2013. бити донет "пакет медијских закона који ће омогућити слободу и независност медија по европским стандардима".

Асистенткиња на Факултету политичких наука и координаторка радне група која је израдила Нацрт медијске стратегије Јелена Сурчулија Милојевић подсећа за Данас да је усвајање Стратегије био један од пет услова Србији за добијање статуса кандидата ЕУ, као и да је Унија имала свог представника приликом њене израде.

"Примена Медијске стратегије сада је један од основних услова за добијање датума преговора за чланство у ЕУ. То подразумева усвајање закона који ће бити усклађени с прописима ЕУ, решавање проблема нетранспарентности медијског власништва и регулацију медијске концентрације. Плашим се да држава тренутно нема конкретан план, што може да отежа добијање датума преговора", упозорава Сурчулија.

Положај независних институција

Подједнако озбиљна тема је положај независних институција, где је окидач за забринутост била одредба из Нацрта закона о накнади за коришћење јавних добара којом се предвиђа да Републичка агенција за телекомуникације и Републичка радиодифузна агенција остану без изворних прихода, односно да њихово финансирање директно контролише Влада Србије.

Тај закон још није усвојен, а мишљење Брисела о идејама Министарства финансија је, како сазнаје Данас, "врло негативно".

Према сазнањима листа Данас, Министарство финансија је покушало да се "нелегитимно" уплете у функционисање независних институција и приликом ребаланса буџета Србије за ову годину.

Заштитник грађана Саша Јанковић је, због повећаног обима посла, затражио повећање свог буџета за извесну суму, на шта су му из Министарства финансија упутили захтев за спецификацију трошкова. Јанковић је одбио да то учини, сматрајући да би то била финансијска контрола извршне власти над институцијом која за свој рад одговара искључиво Скупштини Србије.

Његов потез наишао је на одобравање надлежних у Бриселу, које сада занима да ли ће Влада и убудуће покушавати да стави "финансијску шапу" над независним телима, на шта примери с РАТЕЛ-ом и РРА указују.

Заштитник грађана Саша Јанковић каже за Данас да Европа годинама тражи јачање контролних органа, "а законодавна и извршна власт јој одобравају". Међутим, плате у стручним службама Заштитника грађана и двоје повереника и даље су ниже него у свим другим органима, због чега запослени стално одлазе на боље плаћена радна места.

"Прича о штедњи је ту беспредметна. Код повереника Шабића и мене ради мање људи него у једној солидној филијали Пореске управе. Укупан буџет Заштитника грађана и моје стручне службе двоструко је мањи од буџета само једне од многих стручних служби Владе – Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, на пример", објашњава Јанковић.

Према његовим речима, постоји "случајна или намерна збрка у којој се замагљују велике разлике између такозваних регулаторних тела и независних државних контролних органа". Он наводи да, док први контролишу рад предузећа и других правних и физичких лица у области коју уређују и наплаћују накнаде, таксе, лиценце, дозволе и слично, Заштитник грађана, два повереника, Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције контролишу рад других органа власти.

"Када из Европе кажу: 'Ојачајте рад независних институција' и јасно кажу да мисле на контролне органе, оснује се још неко регулаторно тело и повећају му се приходи, што је чиста замена теза", наглашава Саша Јанковић.

Додатни проблем када је реч о раду независних регулаторних тела јесу најновији догађаји у Агенцији за борбу против корупције, где је у петак смењена директорка Зорана Марковић. Европске дипломате у Београду су претходних седмица, када је Марковићевој почео да се "љуља" положај, покушале да утврде о чему је, заправо, реч и има ли икаквог политичког уплива у њену смену.

Забринула их је чињеница да је директорка имала стабилну функцију за време претходних власти, а да је постала "бивша" доласком нових. Конкурс за новог директора биће расписан за три дана и ЕУ ће помно пратити процедуру избора, ко ће се кандидовати и ко ће бити изабран.

број коментара 20 Пошаљи коментар
(среда, 14. нов 2012, 01:25) - anonymous [нерегистровани]

Uslovi

MMF je novi uslov kao i sloboda medija . Normalno je da medija moraju biti slobodna u jednoj demokratskoj zemlji. No aranzman sa MMF ne razumem , nisu ga pominjali ranije. Ovo je dokaz da je EU prema Srbiji neprincipijelna i da nam se stalno na cilju postavlja novi cilj. Kad se ovo ispuni onda ce se mesati u pitanja statuta Vojvodine itd itd , vrlo nekorektno i ucenjivacki. Ja licno mislim da mi treba da uredimo nasu zemlju po najvisim standardima i da ne gledamo vise na EU. To su najobicniji nezajazljivi i neozbiljni ucenjivaci.

(уторак, 13. нов 2012, 22:09) - anonymous [нерегистровани]

Srbin

Pa Srbija je ispunjava sve ove uslove. Ne znam sta vise hoce od nas.

(уторак, 13. нов 2012, 21:07) - anonymous [нерегистровани]

Uslovi

Džabe vam uslovi pa mi ni neželimo u EU. A i nemate više tih para.

(уторак, 13. нов 2012, 20:42) - Dragan [нерегистровани]

Opet....

....uslovi.I uvek ce ih biti.Ljudi mi necemo nikada u EU.Nismo podobni.A mislim da je to i bolje Veliki pozdrav iz Mitrovice Kosovske.

(уторак, 13. нов 2012, 20:08) - Ming [нерегистровани]

Maribor

E, hoće da vam pokupe medije. A njima je važan samo profit koliko para će da se nakupi.

(уторак, 13. нов 2012, 19:50) - anonymous [нерегистровани]

?

Zasto bi neko od nas mora da zahteva da institucije kao sto je sudstvo i policija rade bez politickih uticaja, ili da medije ne sluze kao propaganda rezima odnosno lazna optuzivanja opozicije, to su valjda stvari koje mi sami sebi treba da postavimo kao ciljeve. Dogovor sa MMF-om je takodje nesto sto je u najmanju ruku priznanje da ekonomija ako ne napreduje a onda bar da je dovoljno stabilna da necemo bankrotirati. Ovo sa Kosovom je stara prica na koju netreba trositi reci.

(уторак, 13. нов 2012, 19:11) - anonymous [нерегистровани]

Nije valjda, ovo vec

po neki put citam "tri uslova." Da nisu koji zaboravili?!!!!!

(уторак, 13. нов 2012, 18:18) - anonymous [нерегистровани]

potrebno

Bez obzira dali Srbija treba da se pridruzi EU ili ne, ovakvi zakoni koji zu potrebni za jednu modernu drzavu su neophodni.

(уторак, 13. нов 2012, 18:15) - anonymous [нерегистровани]

Није битно

колико је Србија услова испунила или колико ће испунити, битно је да они (ЕУ) увек имају неке услове за резерву!

(уторак, 13. нов 2012, 18:03) - anonymous [нерегистровани]

999

da.da.bice ih jos.....