Посланици о буџету

Скупштина Србије завршила је расправу о 97 амандмана на предложени државни буџет за 2012. годину. Буџет ће бити усвојен сутра увече или у петак преподне, рекла је председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић за РТС.

Премијер Мирко Цветковић позвао је посланике да подрже предлог буџета и поручио да је његова влада успела Европи и свету да пошаље позитивну поруку о политичкој стабилности Србије.

"Позивам све да подрже овај, последњи буџет у мандату ове владе, која је послала Европи и свету позитивну поруку о полтичкој стабилности. Србија је ушла у регуларан ток, влада завршава свој мандат", поручио је премијер на крају расправе.

Цветковић је наредној влади пожелео четвородишњи мандат, а пре свега макроекономску и политичку стабилност, која је битна за углед земље.

Највећу пажњу опозиције, током данашње расправе, привукло је издвајање новца за новоосновану владину Канцеларију за стручну помоћ београдском тиму, који преговара са Приштином. О буџету те Канцеларије водила се жестока расправа.

Посланици СРС-а оштро су критиковали издвајања за Канцеларију, на шта је премијер Цветковић одговорио да је она нужна, јер је тиму потребна техничка подршка. За њен рад, у предложеном буџету, предвиђено је више од 24 милиона динара.

Посланици СРС-а тражили су да се издвајања за плате запослених у Канцеларији смање за 11 милиона на 923.000 динара и упитали колико у њој има запослених и шта они раде.

Заменик шефа посланичке групе СРС Александар Мартиновић рекао је да за рад Канцеларије за стручне послове у 2011. години није издвојен ни динар, што значи, како је рекао, да Стефановић може да ради и без тих средстава.

"Канцеларија нема везе са персоналним стварима, ако се ради важан посао морате имати и техничку подршку. Канцеларија треба да постоји и она ће значајно помоћи у одвијању преговора који ће се наставити ко зна колико времена у будућости", рекао је Цветковић.

Премијер је није хтео да коментарише инсинуације посланика СРС-а и ЛДП-а да је канцеларија основана због сукоба шефа преговарачког тима Борислава Стефановића са министром спољних послова Вуком Јеремићем, јер Стефановић у њој, како је рекао премијер, није ни запослен.

Шефица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија, у расправи, је навела да је неопходно да постоји професионална потпора за рад преговарачког тима. Она је рекла да је политика оних који сад критикују преговоре довела до рата, "капитулантског" Кумановског споразума и до ситуације у којој је Косово под међународном управом.

Колунџија је рекла да је "креативно" тумачење да је издвајање средстава за Канцеларију у вези са сукобима у Министарству спољних послова, како су рекли посланици ЛДП, и навела да је преговарачки тим основала Влада, како би имала стручну помоћ за квалитетно одвијање преговарачког процеса.

Приватници највећи дужници

Током расправе о предлогу буџета, посланици ЛДП-а затражили су од премијера да саопшти ко су највећи порески дужницу, посебно међу јавним предузећима. Цветковић је саопштио да је 95 одсто пореских дужника из приватног сектора и да је лоше да подаци о пореским дужницима буду тајни.

"У том контексту, у склопу закона који прате овај буџет, предложена је измена, која ће омогућити да се на сајту објаве највећи дужници", рекао је премијер и додао да није претерано да се са тиме сачека још неклико дана, док не буде усвојен закон који ће то омогућити.

Влада је прихватила амандман посланика Савеза војводђанских Мађара (СВМ) којим је предвиђено да се 10 милиона динара издвоји за Програм утврђивања цивилних жртава у Војводини током и после Другог светског рата.

СРС је затражила да се средства опредељена за Национални инвестициони план пребаце за субвенције у пољопривреди, као и да се смање трошкови за путовања посланика у земље ЕУ у износу од 60 милиона динара и да се преусмере за побољшање превентивне здравствене заштите.

Радикали су тражили и да се део средстава за трошкове путовања председника Србије преусмери за јачање српских институција на Косову.

Од 97 предложених амандмана, влада прихватила три. Предложени буџет предвиђа приходе од 750 милијарди динара а расходе од 890 милијарди, што значи да је дефицит износи 140 милијарди динара.