Да ли су у следећем таласу ковида прва на удару деца - које су ризичне групе, и да ли је решење у вакцини

Доктор Срђа Јанковић, имунолог из Тиршове је, гостујући у Београдској хроници, навео да су у повећаном ризику пре свега гојазна деца, затим она која имају дијабет, хематолошко-онколошка и неуролошка обољења и деца са слабим имунитетом. 

"Таква деца јесу више угрожена ако добију ковид, али исто тако морам да кажем да се та предиспозиција не види увек, да и дете које је на око потпуно здраво било до тог тренутка, може да добије, сређом ретко, али може да добије и добија, дешава се то, тежу клиничку слику ковида", наводи Јанковић.

Статистике у свету кажу да негде око половине, па и више од половине све деце која буду лечена у интезивној нези због ковида нису претходно имала видљиве факторе ризика.

"Тако да, са једне стране - да, наравно да треба бринути о онима који имају факторе ризика више. Са друге стране, треба знати да свако дете и свака одрасла особа имају неки ризик теже клиничке слике ако добију ковид. То јесте разлог зашто заговарамо и вакцинацију, између осталог, и деце иако нису можда примарно ризична група", објашњава гост Београдске хронике.

Објашњава да вероватно испод један одсто деце добија тежу клиничку слику како у Европи тако и у свету.

"Можда свако стото дете теже оболи у просеку, али свако стото дете од веома заразне болести која зарази велики број деце није мали број, поготово не када имамо епидемијске таласе, тако да је потребна заштита деце свим мерама, па и вакцинацијом остаје нешто што итекако има смисла, нешто што итекако заговарамо", истиче Јанковић.

Објашњава да, чим се вирус рашири у популацији, чим је велики број заражених, он бира велики број у свим узрасним групама, чак и оним које нису можда прве на удару по предиспозицијама за тежу клиничку слику.

"То што деца више оболевају у земљама где је обухват вакцинације велики је последица тога што постоји делимична заштита вакцинама у овим другим групама, а то не значи, наравно, да нема смисла заштитити и децу вакцинацијом. Наравно, оних узраста где је вакцина регистрована", објашњава Јанковић.

Да ли деца пате од постковида 

На питање да ли деца пате од постковида и какви су симптоми, одговара да му искуство у Тиршовој и искуство његових колега показује да има деце која пате од постковида.

"Да умирим са једне стране родитеље - то не мора бити увек тешко стање, али може бити стање које траје неколико месеци и које је мучно и за дете и за родитеље - са продуженим температурама, малаксалошћу и неким другим тегобама које виђамо, наравно, не код већине већ код мањине деце која су прележала ковид", наводи гост Београдске хронике.

"Али и та мањина, наравно, уопште није занемарљив број, нити уопште децу можемо увек да гледамо само кроз број - свако дете желимо да заштитимо", каже Јанковић.

"Тако да одговор је - да. Постковид синдром код деце може да буде врло мучан проблем, а код једног малог броја, али значајног, може да дође чак и до опасних компликација у виду запаљенског синдрома који се лечи на интезивној нези, који чак може и живот да угрози", објашњава Јанковић.

Миокардитис као нежељени ефекат вакцине

На питање шта је са упалом срчаног мишића код младих, а вакцинисаних, наводи да је међу нежељеним ефектима вакцине одређени број потврђених случајева миокардитиса који се повезује са вакцинацијом.

"То јесте нешто чешће у млађим узрастима. То мора да се стави у контекст - то је још увек ризик који ни по тежини ни по учесталости не може да се пореди са ризиком саме инфекције и због тога је и вакцина регистрована и препоручена и за децу и у свет, а код нас од 12 године за сада", истиче гост Београдске хронике.

Истиче да је миокардитис најчешће пролазан.

"Зато кад упоредимо ризик свих компликација вакцине, па и тог миокардитиса, који је најчешће пролазан, мада свакако не нешто што ми желимо да се догоди да видимо, то јесте нежељена реакција, али не оставља трајне последице. Ковид инфекција не само да може изазвати, такође, миокардитис и то много тежи, него може и друге органе да угрози. Тако да је однос ризика вакцинисаног и невекцинисаног детета и када узмемо у обзир тај ризик - миокардитиса који је мали, још увек у корист вакцинације", објашњава Јанковић.

Како до колективног имунитета

На питање да ли су нам вакцинисана деца неопходна како бисмо достигли колективни имунитет, одговара да се имунитет стиче на два начина - вакцинацијом и прележаном болешћу.

"Суштина је да, ако стичемо колективни имунитет тако што све више особа одраслих или деце прележи болест, онда плаћамо цену тиме што један број тих особа, било деце или одраслих, теже болује или, нажалост, чак и изгуби живот. Тако да је нама циљ да што више стекнемо имунитет вакцинацијом, а што мање природном инфекцијом зато што је вакцинација безбеднији начин да се он стекне. Вакцинација и постоји, читава сврха, суштина вакцинације  је да стекнемо имунитет који се иначе стиче после прележане болести, а да не морамо да прележимо болест која може да нас угрози", оцењује Јанковић. 

На питање шта је потребно да се уради да вакцина против ковида уђе у календар обавезне вакцинације за децу, одговара да је то законско питање.

"То је и законско питање, постоји и правилник о обавезној имунизацији, календар редовне имунизације. Пре свега ми имамо и друге вакцине које су препоручене, а нису обавезне. Са становишта мене као имунолога и једне и друге су сврсисходне. Али ово је законско питање. То значи - мора прво да уђе у закон, па у подзаконске акте, а то се наравно ради када се у свеобухватној стручној и јавној расправи дође до закључка да је тако нешто на добробит будућих генерација. За сада ће остати препоручена вакцина", истиче Јанковић.

"Мали проценат вакцинисане деце" 

Истиче да је по подацима којима он располаже мали проценат деце вакцинисан. 

"Вакцинација деце није тривијално питање, није нешто другоразредног значаја и да то што вакцинација одраслих и деце није обавезна, не значи да није потребна. То само значи да људи треба да донесу одлуку, у овом случају родитељи, на основу информација које ми лекари дајемо и да то треба да чинимо свакодневно, систематично, правовремено и, наравно, прецизно и истинито", истиче Јанковић. 

"Залажемо се да ковид пропуснице важе 24 сата" 

На питање да ли сутра очекује седницу Кризног штаба и да ли ће на њој бити препоруке за прославу Нове године, одговара да још увек не зна када ће седница бити одржана, али да је очекује ускоро.

"Нисам добио још увек обавештење, очекујемо је ускоро, такав је договор. А на тој седници, између осталог, наравно да ћемо разговарати и о предстојећим догађајима као што су прославе, укључујући и Нову годину. Лично, као и сви лекари из медицинског дела Кризног штаба и већина мојих колега и колегиница, залажем се да оне важе 24 сата и да обухватају све објекте, осим оних које покривају насушне потребе - храну, лекове и гориво", закључио је Јанковић.