Gojko Pijetlović za RTS: Biće emotivno na “Oproštaju šestorice veličanstvenih“, neki će zaplakati

Ovako je bilo pre tačno godinu dana! Oni su deo najbolje sportske ekipe koju je ova zemlja ikada imala! Oni su Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško i Gojko Pijetlović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović. Oni su šestorica veličansvenih i u subotu, na bazenu "25. maj Milan Gale Muškatirović", poslednji put će nositi reprezentativnu vaterpolo kapicu. Ponosni smo na sve što su dali Srbiji i malo nostalgični što više neće igrati za reprezentaciju.  

Nama je knedla u grlu, a kako će biti vama u subotu?

"To zavisi od svakog od nas, ali neće biti lako. Većina od nas nije trenirala dugo. Tu jednu četvrtinu da izdržimo na onom nivou na kojem su ljudi navikli da nas vide sigurno će biti problem. Ali mislim da će veći problem biti ova emotivna strana. Takva jedna utakmica, takav oproštaj nije se često dešavao i drago mi je što se dešava ovoj generaciji, ovim ljudima."

Dovoljno je reći dva olimpijska i dva svetska trona, zatim evropska prvenstva, Svetske lige, Svetske kupove. Karijera duga 30 godina, bez ikakve mrlje. Na šta ste posebno ponosni, kada pogledate unazad?

"Najviše sam ponosan na to naše zajedništvo i drugarstvo. Mi smo odrasli zajedno i sa nekima igram i po 20 godina zajedno i više. Sa bratom mnogo duže. Nikada nije bilo problema i sada kada se ne vidimo po šest meseci i duže, posle pet minuta to bude kao da smo juče bili zajedno. To će nam najviše nedostajati."

Da li će biti suza?

"Verujem da će žene, roditelji i svi nama dragi ljudi plakati. Postoji tu par momaka koji su izuzetno emotivini i verovatno će zaplakati. Sigurno je da će biti veoma emotivno i da će mnogima biti knedla u grlu."

Bilo je mnogo odricanja, kompromisi su pravljeni u porodicama da biste u svako doba bili na raspolaganju sekektorima prvo Dejanu Udovičiću, a onda Dejanu Saviću. Na šta ste najviše ponosni?

"Najviše zato što nije bilo nekih specijalnih trzavica. I jedan i drugi trener su jako dobro razumeli samnom i imali smo jako lep odnos. Sa Dejanom Savićem sam bio i saigrač tako da smo uspeli da razgraničimo koja je njegova uloga kao trenera, a koja je uloga van bazena kao drugara.

Imali ste tu priliku da igrate sa bratom Duškom. Koliko ta bratska podrška znači u ovakvoj karijeri?

"Nama je puno značila. Mi smo jedan drugog vukli kroz karijeru. Uvek nam se preplitala karijera, što klupski a posebno reprezentativna. Drago mi je što i sad kad završavam, završavam zajedno sa bratom. To je jedna velika stvar što malo ko može da doživi."

Na ovoj utakmici biće dosta mladih vatrpolista i budućih zvezda. Da li već sada imaju pitanja za vas kako šta da rade. Da li im dajete savete?

"To su redovna pitanja, ali to je nekao sve individualno. Volim da kažem da je svaki igrač za sebe posebna priča i ne može da liči na drugog da se oslanja na njega, kakva je bila njegova karijera. Jednostavno svako treba da ima svoj put. Svakome je uspeh drugačiji i drugačiji je put zacrtan. Dobro je što ova šestorica momaka uključujući i mene daju jednu sliku u javnosti o sebi i o svojim uspesima i kako su ih gradili. Ja mislim da mladi treba da ponekad pročitaju o tim momcima i jednostavno da se posavetuju sa njima. Posebno u vezi sporta, jer veće od ovih nemamo."

Da li biste vi, vaše dete, odveli na vaterpolo?

"Meni sin trenira vaterpolo u Partizanu, ima 12 godina i već je onako debelo zagrizao u taj sport."

Znači da ima šanse da ga gledamo u jednoj ovakvoj ulozi?

"Ima više nas Pjetlovića koji treniramo vaterpolo. Nije on jedini, tako da, ja volim da kažem, tek ćemo gledati Pjetloviće u vaterpolu."

Vi i dalje nastavljate vaše karijere u klubovima. Gde ćete igrati sledeće godine?

"To je sada dobro pitanje. Od nas šestorice trojica-četvorica završavaju profesionalnu karijeru. Stefan Mitrović i Milan Aleksić su već završili, i ja ću najverovatnije da završim karijeru."

Kakva je budućnost vaterpola u Srbiji?

"Što se tiče klupskog vaterpola, trenutno je na najvišem mogućem nivou. Fantastično je što postoji nekoliko klubova koji su pretendenti, čak i na evropske titule. Ozbiljni smo konkurenti i u Jadranskoj ligi. Imamo jako dobru školu koja pokazuje rezultate. Nadam se da će tako ostati dugo godina."

"Što se tiče reprezentacije ova ekipa je stvarno sjajna. Sastavljena je od fantastičnih pojedinaca i samo da vidimo kako će funkcionisati kao grupa. Ja bi im dao vremena da ispričaju i ispišu svoju priču."

I sada o spektaklu koji će biti u subotu na Dorćolu. Opraštete se u utakmici sa Italijom. Koji su vam bili najveći rivali tokom karijere?

"Imali smo ih nekoliko. Nekako najviše tih finala smo igrali sa Italijanima, Špancima i Hrvatima. Videćete biće to jedan spektakl. Nećemo mi tu puno igrati, malo ćemo samo smetati Dejanu Saviću. Malo ćemo ga još nervirati, i dosađivaćemo publici još samo osam minuta i to je to od nas."

Da li će "šestorica veličanstvenih" i posle svojih karijera ostati u srpskom vaterpolu?

"Apsolutno. Svi ćemo ostati u vaterpolu na neki način. Da li kako treneri, da li na nekoj funkciji. U svakom slučaju mislim da svako od nas treba da pomogne ovom sportu, koji je mnogima dao i daje puno i mi treba na neki način da mu uzvratimo."

Rekli ste da vas ljudi često ne prepoznaju na ulicama bez kapica, da li je to tačno?

"Te kapice uglavnom kamufliraju kosu i uši, ali ljudi uglavnom znaju o nama, koliko sam ja imao prilike da vidim. Doživljavaju nas drugačije. Ono što je interesantno misle da smo mnogo veći nego što smo u prirodi. Često misle da imamo preko dva metra i dvesta kila itd, ali to nije tako."