Gvideti za RTS: Boriti se za medalju na Olimpijskim igrama nema cenu

Italijanski stručnjak preuzeo je mesto selektora odbojkaške selekcije nakon što je njegov sunarodnik Danijele Santareli napustio tu poziciju i preuzeo reprezentaciju Turske. Gvideti je rekao da ni trenutka nije razmišljao kada je dobio poruku jer se prilika kao ova pruža jednom u životu. 

Kako je došlo do toga da postanete novi selektor srpske reprezentacije?

Puno godina sam proveo u Nemačkoj, Holandiji i Turskoj a pre toga i u Bugarskoj i malo u Americi i ova ponuda je zaista bila potpuno iznenadna i neočekivana. Sve se odigralo zaista vrlo brzo, odbio sam mnogo ponuda i govorio sam da ću pristati samo na ponudu nekog jakog tima sa kojim mogu da pobedim a čak nisam ni želeo da idem u neku drugu reprezentaciju. No kao grom iz vedra neba mi je stigao poziv Jelene Nikolić, a sa njom sam pobedio prvu Ligu Šampiona u istoriji Turske 2011, i kada mi je ona rekla: "Đovani, postoji ova mogućnost, Danijele će nas možda napustiti da li bi ti eventualno bio zainteresovan?" ja sam rekao DA, 100%. Nisu me čak interesovali ni detalji, o njima bi pričali kasnije, jer voditi tim kakav je srpski tim, moći otići u Pariz sa ambicijom da pobedimo i donesemo zlato nema cenu. To je ostvarenje sna i ja sam zaista srećan zbog ove ponude i odmah sam pristao.

Vi i Danijele Santareli ste zapravo zamenili mesta. On ide u Tursku na vaše mesto a vi u Srbiju na njegovo?

Tako je. Ja sam došao u Srbiju a Danijele u Tursku, zapravo jesmo zamenili mesta i to se desilo sasvim slučajno, mi nismo pre toga razgovarali, možda ljudi mogu da pomisle da smo se dogovorili ili nešto slično ali nije bilo tako iako imamo odličan odnos uzajamnog poštovanja. Ja mislim da je ovo prvi put da se tako nešto dešava a svako od nas ima svoje razloge i svakako ćemo pomoći jedno drugome u čemu možemo a ono što ne treba da otkrijemo jedno drugome nećemo otkriti i želim Danijeleu sve najlepše kao i Turskoj reprezentaciji ali pošto sam sada sa Srbijom želim nama sve najlepše.

Šta mislite o srpskom timu?

Od kada sam trener reprezentacije a tome ima više od 15 godina, video sam utakmice na kojima je Srbija pobeđivala, zatim je pobedila na ne znam koliko evropskih prvenstava, dva svetska prvenstva, uvek su donosile kući neku medalju sa Olimpijade i jasno je da ko dođe da trenira Srbiju zna da je to tim koji treba da pobedi a sada nakon 15 godina sa Vakif bankom nije nešto što me plaši jer i Vakif bank kada igra, igra za pobedu i naš moto je da je „Presija privilegija koju smo zaslužili" i to je odličan moto. Tako da će pritiska biti ali to je deo mog života i mog posla i srećan sam što imam sreću da budem pod tim pritiskom i ako su me pitali da budem teo tima znači da veruju da ja to mogu i jako sam srećan što ću biti deo ovog izazova. Jasno je da ukoliko budem dobro odradio moj posao svakako neću biti nešto bolji od onih pre mene koji su odradili odličan posao tako da je to odlična baza i to me vrlo stimuliše.

Kakav ste vi selektor?

Moja ideja vođstva, saradnje, grupe je takva da se stvori ambijent u kome ću ja pomoći drugima da rastu ali istovremeno i drugi treba meni da pomognu da rastem tako da delimo svaki izbor, sve što se dešava se deli kao i svaka odluka. Ja sve delim sa osobljem, sa timom i osoblje koje radi sa mnom ima jako važnu ulogu u našem poslu i ja ne želim da budem onaj koji sve zna jer ja ne mogu sve da znam i volim da imam ljude koji su u nečemu bolji od mene i koji mogu nešto da me nauče i da nauče devojke. Ja sebe vidim kao dirigenta orkestra, on se retko vidi jer je uvek okrenut leđima jer ljudi idu da vide prvog violinistu ili pijanistu te da čuju lepu muziku i ja mislim da je to i moj zanat, mislim da nije teško motivisati nekoga ko je već u prvom redu, ko je najbolji i prvi već motivisati onog koji svira trijangl u dnu sale jer i on to mora da radi sa strašću, sa verom i svešću da zahvaljujući i njemu celokupna muzika biva bolja. To je za mene jako važno da u jednom timu svi prihvate svoju ulogu a kada kažem tim ne mislim samo na igračice nego na svo osoblje, i ne samo da prihvate ulogu već i shvate da njihova uloga, da li je velika ili mala, da li se radi o tome da će držati loptu ili će čistiti svlačionicu, moraju da shvate da je važna za finalni uspeh. To je moja ideja timskog rada.

Da li ste imali priliku da upoznate srpske odbojkašice?

Devojke zapravo sve poznajem jer sam puno puta igrao protiv njih ali za sada sam samo razgovarao sa kapitenom Tijanom Bošković i koju dobro poznajem jer sam protiv nje odigrao ne znam koliko utakmica, to je jako pametna i vrlo odlučna devojka i dopada mi se što daje sve od sebe za tim što je sinonim za velike šampione. Već mi je pomogla da shvatim mnogo toga, nije očekivala da ću je pitati toliko pitanja ali ja sam želeo odmah da znam kakav je to tim iznutra, kakav je mentalitet.

Za dve tri nedelje ćemo se čuti preko Zuma sa svim devojkama jer se u ovom momentu nalaze u raznim zemljama, Japan, Kina, Italija, Turska tako da će to biti prilika da im objasnim program i šta je moja namera a onda će devojke, jedna po jedna, da mi objasne šta one misle o svemu, šta predlažu a onda ćemo oko prvog maja početi. Nadam se da ću početi što kasnije samo iz razloga što bi to značilo da sam sa Vakif bankom u finalu Čempionsa 21.maja.

Kako su reagovale odbojkašice Vakifa kad su čule da odlazite?

Neke od igračica iz mog sadašnjeg tima su se zaista rastužile jer sa nekima od njih igram zaista godinama ali ja mislim da je to za njih dobro jer imati istog trenera toliko dugi niz godina, 12 meseci u godini nije lako, nekad je meni teško da podnesem samog sebe a zamisli teone koje moraju mene da podnose. Zaista mislim i da je za njih dobro da promene, promene vežbe, metodologiju, ova promena će dati stimulaciju i energiju kako njima tako i meni.

Poznajete li Beograd?

Bio sam puno puta u Beogradu ali ne poznajem grad dobro jer sam uvek išao da igram, znači hotel, hala, teretana, hotel i eventualno neka šetnja u blizini hotela ali imam puno prijatelja u Beogradu i normalno je da tokom života kada se bavite ovim poslom upoznate velike srpske šampione. A za dve nedelje stižem sa Vakif bankom u Beograd da bi igrali protiv Crvene zvezde i tada ću biti i zvanično predstavljen novinarima ali ono što znam jeste da je Beograd sjajan grad i biću tamo vrlo srećan.

Zahvaljujem srpskoj federaciji jer me je uzela u obzir i to me čini zaista vrlo ponosnim i za mene je velika čast da budem trener Srbije, kada sam bio mali i gledao Gajićev tim koji je pobedio na Olimpijadi za mene je to bila velika emocija kao i sve ono što su ove devojke uradile tokom godina to je nešto izvanredno. Isto osećam i kad vidim Đokovića ili bilo koji drugi srpski tim, zaista je zadovoljstvo gledati ih na svim nivoima i u svim granama sporta i ponavljam za mene je čast ali i velika odgovornost, čast mi je što ću biti deo ove nacije koja je tako posvećena sportu, jedna pobednička nacija i za mene će to biti velika avantura.