Šest stvari koje bi mogle da odluče finale Đokovića i Cicipasa

Đoković i Cicipas ostali su poslednji učesnici takmičenja i u međusobnom okršaju odlučiće ko će prigrliti željeni Kup musketara.

Biće to osmi put da se nalaze sa suprotnih strana teniske mreže, Novak vodi 5-2 u pobedama, uz trijumfe na poslednja četiri susreta. Prošle godine su igrali na istom mestu u polufinalu, kada je srpski šampion umalo ispustio veliku prednost i ugrozio dobijeni meč.

Sada su okolnosti nešto drugačije, Cicipas je napredovao i konačno napravio dugo željeni iskorak, pobedivši Danila Medvedeva i Aleksandera Zvereva na putu do finala.

Mnogo je faktora koji bi mogli da reše najveći dvoboj u njihovom dosadašnjem rivalstvu, kako spoljnih, tako i onih koji se tiču samih igrača.

Šest najvažnijih je pred vama...

Prilika da se uđe u istoriju

Novak Đoković i Stefanos Cicipas imaju priliku da uđu u istorijske knjige tenisa, što je velika privilegija, ali i poprilično opterećenje.

Đoković se bori za svoj 19 grend slem trofej, čime bi se primakao na samo jedan zaostatka najvećim rivalima Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu. U slučaju da pobedi, postao bi prvi igrač u Open eri koji je svaki od četiri najveća turnira osvajao barem po dva puta, što bi bila svojevrsna potvrda laskavog zvanja najvećeg svih vremena.

Scenario po kojem se "otvara" sezona, pa bi na Olimpijskim igrama, Vimbldonu i Ju-Es openu, jurio nešto što nikome do sada nije pošlo za rukom.

Cicipas, pak, može da postane prvi Grk šampion, a ujedno da, posle dužeg stagniranja, napravi veliki iskorak na ATP rang-listi. Ukoliko pobedi, biće treći igrač na svetu i prvi put u karijeri će moći da napadne teniski presto.

Emotivno pražnjenje posle polufinala

Jedna od najčešćih situacija i nešto što je mnogo puta potvrđeno u prošlosti, u svim sportovima.

Emotivno pražnjenje se dešava i utiče na sportiste, posebno na tenisere koji nemaju saigrače, već su sami na terenu. Mnogo puta se desilo da, nakon što autsajder izbaci velikog favorita, ispadne već u sledećem kolu od objektivno slabijeg protivnika.

Dešavalo se to i Đokoviću nekoliko puta, posebno bolno sećanje je ono iz 2015. godine, i baš sa Rolan Garosa, kada je u četvrtfinalu eliminisao Nadala, u polufinalu Endija Marija, ali se onda ugasio u finalu protiv Stana Vavrinke.

Sada se nalazi u situaciji da je pre dva dana ostvario jednu od najvećih pobeda u karijeri, sa trona je skinuo trinaestostrukog šampiona, ali je i Cicipas prošao pakao protiv Saše Zvereva, jer je umalo izgubio dobijeni meč.

Iskustvo

Usko skopčano sa prva dva faktora dolazi i treći, a ono je bez dileme na strani prvog igrača planete. Đoković igra 29. finale grend slema, po tom parametru je drugi na večnoj listi sa dva manje od Rodžera Federera, a svakako mu nije prvi put da u borbu za trofej ulazi nakon teškog polufinala.

Najdrastičniji primer je onaj iz 2012. i Australijan opena – više od pet sati sa Endijem Marijem, pa skoro šest sa Nadalom. Vimbldon 2018. takođe i iskustvo je definitivno na njegovoj strani.

Zna kako da se fizički i mentalno oporavi i pripremi za ovakve izazove, kako da im pristupi, ali i da reaguje na okolnosti tokom samog meča – kako pozitivne, tako i one negativne.

S druge strane, Cicipas igra svoje prvo grend slem finale i poznato je da debitanti umeju da izgore u ovakvim situacijama. Osvajao je velike titule, ali ne one najveće i to će sigurno osećati, ako već ne oseća.

Fizička pripremljenost

Obojica su do finala provela solidno vreme na terenu – zbog epskog meča sa Rafom, Novak je odigrao sat i kusur vremena tenisa više, ali razlika nije drastična. Svetski "broj 1" je ukupno u šest mečeva na terenu proveo nešto manje od 17 sati, dok je Grk "odmorniji" za 90 minuta.

Međutim, u ovakvim mečevima, gde je mentalna snaga mnogo važnija od fizičke, priprema učesnika dolazi do izražaja tek ako se isti oduži. U tom slučaju, prednost bi trebalo da raste u korist Đokovića, koji ne oseća nikakve probleme.

Ako je pre dva dana fizički "iscedio" jednog Nadala, možda i najspremnijeg tenisera u istoriji "belog sporta", svakako to može da uradi i Cicipasu. Neće mu predstavljati nepoznanicu ni da igra dva duga meča jedan za drugim, jer se u prošlosti često susretao sa takvim situacijama na grend slemovima i redovno izlazio kao pobednik.

Novakov ritern

Prvi od dva tehnička elementa koji bi mogli da reše veliko finale svakako je najbolji udarac u arsenalu Novaka Đokovića – ritern. Za razliku od meča sa Nadalom, u kojem je servis nekako imao veću važnost (čisto zbog činjenica da su obojica otprilike na istom nivou kada je početni udarac u pitanju), sada je situacija malo drugačija.

Cicipas poseduje snažniji i kvalitetniji servis od Đokovića, njegove loptice neretko idu i preko 200 kilometara na čas, a dobrim otvaranjem poena dobija mnogo lakše situacija za drugi udarac.

Osvajač 18 grend slemova ne pravi toliku prednost servisom, ali to čini riternom i na šljaci bi mogao da ima mnogo uspeha. Sigurno će dočekati period meča kada će Stefanosu malo opasti procenti, kada izostane prodornost, i njih će nastojati da maksimalno iskoristi dubokim i oštrim udarcima ili čak vinerima.

Cicipasov bekhend

Drugi element bez dileme je bekhend grčkog tenisera, inače mnogo slabiji udarac u njegovom napadačkom repertoaru. Daleko od toga da je slab i da njime ne kreira poene jer sigurno ne bi došao do finala, ali je forhend taj koji mu je izvesno pouzdaniji.

Momak iz predgrađa Atine spada u grupu onih tenisera kod kojih se baš na bekhendu vidi da li i koliko ima samopouzdanja.

U nemalom broju slučajeva u prošlosti je taj udarac umeo da ga izda kada je pritisak veliki – loptice nisu prodorne, nemaju dubinu i često omogućavaju protivnicima napad baš sa te strane.

Zna to i Đoković koji će, čim oseti nešto slično, pokušati da "buši" rivala, ali ako Cicipas bude imao samopouzdanja i verovao u svoje udarce, bekhend će sigurno koristiti kao oružje.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)