Počinje NBA finale koje niko nije prognozirao - Milvoki i Finiks u borbi za titulu

Jednoj od najčudnijih, ali i uzbudljivijih sezona u bogatoj istoriji NBA lige, nazire se kraj.

Četiri pobede dele Finiks ili Milvoki od šampionske titule i prstenja namenjenih najboljima na svetu.

Retko ko je mogao da prognozira na početku sezone da će se baš ove dve ekipe naći u velikom finalu.

Brojke ipak lažu!

Čak, brojke kažu da je 31. januara 2021. godine, algoritam raznih kazina, kladionica i sportskih medija, davao Finiksu 1 odsto šanse da se nađe u finalu, a Milvokiju darežljivih 10 odsto.

Ipak, ni ultra jaki Bruklin, ni branioci titule LA Lejkersi, ni gladni osvete LA Klipersi, ni željne dokazivanja Filadelfija i Juta, ni ekipe iz senke kakvi su bili Denver, Majami, Dalas i Portland, već savršeno izbalansirani Finiks i pravi momci u pravo vreme - Milvoki.

Povrede su izbrusile veći tok ovogodišnjeg plej-ofa i ako se o prošloj sezoni pričalo kao nekoj sa zvezdicom tj asteriskom kako bi brojni analitičari rekli, šta tek reći za ovu.

Pomenuti timovi koji se nisu plasirali u finale ili koji su podbacili znatno ranije od očekivanog, imaju validan izgovor u povredama ključnih igrača, pa tako na parketu iz brojnih razloga i u brojnim utakmicama nije bilo Irvinga, Hardena, Dejvisa, Lenarda, Embida, Konlija, Marija i drugih.

Ipak, to sve ne sme i neće umanjiti uspeh Finiksa i Milvokija, koji su svoje najbitnije bitke ove sezone u plej-ofu morali da vode bez lidera kakvi su Kris Pol i Janis Adetokumbo.

"Poslednji na nogama ostaje i pobeđuje", izreka je koja odlično opisuje ovogodišnju NBA sezonu.

Treba uživati u putovanju, a ne samo u destinaciji

Neverovatan put do finala imale su obe ekipe, na kojem su morale da eliminišu ogroman broj favorita i suoče se sa raznim problemima.

Finiks je na Zapadu imao putovanje za prepričati.

Nakon odličnog regularnog dela sezone, u kojem su bili drugoplasirana ekipa na Zapadu, plej-of ludilo počelo je sa LA Lejkersima već u prvoj rundi.

Aktuelni šampioni su se trgli nakon prve utakmice koju su izgubili i potpuno preuzeli konce serije u svoje ruke.

Ko je mogao da zamisli da će se Finiks naći u finalu NBA lige, pogotovo nakon onog čuvenog Dramondovog i Lebronovog ismevanja Sansa pri vođstvu Lejkersa od 2:1.

Ipak, taj momenat raspalio je vatru u igračima Finiksa, koji su potom u naredna tri meča isprašili šampione sa prosečnom razlikom od skoro 20 poena po utakmici.

U narednoj rundi, žrtva je bio Denver, a uprkos nadljudskim naporima Nikole Jokića, Nagetsi jednostavno nisu imali dovoljno oružja da bi se suprotstavili uigranoj mašineriji Montija Vilijamsa.

Denver je počišćen "metlom" u četiri utakmice, čime je Finiks došao na korak od velikog finala.

Serija sa LA Klipersima bila je jedna od antologijskih. 

Kris Pol, kojeg je u prve dve runde mučilo rame, zbog koronavirusa propušta dve utakmice finala konferencije. Potom Devin Buker lomi nos, ali nastavlja da se rve sa Patrikom Beverlijem, Redžijem Džeksonom i Polom Džordžom.

Možda bi ta plej-of serija išla u drugom smeru da je zdrav bio Kavaj Lenard, ali je Finiks potpuno zasluženo izbacio i drugu ekipu iz Los Anđelesa, još jednog favorita za prsten i tako došao u NBA finale.

Pored pomenutih Bukera i Pola, neophodno je pohvaliti i čitav ostatak ove ekipe, a pogotovo "oldskul" tj centra starog kova kakav je Ejton, pitbula kakav je Krauder, čoveka koji se digao iz blata - Pejton, kao i mlade Džonsona i Bridžisa, ali i igrače uloge kakvi su Krejg i Šarić.

Ekipu iz Arizone nije mogla da omete ni nadaleko čuvena "Kardašijan kletva". Naime, devojka Devina Bukera, najboljeg strelca ekipe je jedna od sestara čuvene porodice Kardašijan.

Za razliku od Odoma, Grifina, Hamfrisa, Tompsona, Klarksona, Simonsa pa čak i Hardena, čije su karijere ili krenule silaznom putanjom, ili se ugasile, Buker igra košarku života i ne planira da u tome stane.

Sansi čak 10 vezanih godina nisu uopšte bili u plej-ofu NBA lige, ove sezone će prvi put još od 1993. godine, biti u NBA finalu i pokušati da osvoje prvu titulu u istoriji ovog kluba. 

Za razliku od njih, Milvoki ima jedan šampionski naslov u NBA, ali je to bilo sada već previše davne 1971. godine. 

Baksi su poslednji put u velikom finalu bili tri godine kasnije, ali su izašli kao poraženi, što sigurno ne žele da ponove.

Poput Finiksa, Milvoki je ove godine verovatno najtežim mogućim putem došao do poslednje stepenice.

U prvoj rundi morali su da savladaju ekipu Majamija. "Vrelina" je prošle sezone igrala NBA finale, a zbog sistema igre, pogotovo odbrane, važili su za Janisov i Milvokijev kriptonit.

Ipak, Milvoki se dobro pripremio, a Majami prethodne godine dobro umorio, pa je neočekivano lako, "metlom" u četiri utakmice, "vrelina" bila ugašena.

U narednoj rundi, Baksi su imali teret čitave lige na svojim leđima. Taj teret se zvao Bruklin.

Netsi su Irvingu, Durentu, Herisu i Džordanu, doveli Hardena, Grifina, na kratko Oldridža, ali i epizodno veoma dobre Grina, Džejmsa i Šemeta. Automatski, Bruklin je bio prvi favorit za titulu i ekipa za koju će svi odjednom navijati, ali i koju će svi odjednom mrzeti.

Bili smo svedoci neverovatnih sedam utakmica u ovoj seriji, preokreta, istorijskih nastupa, srceparajućih povreda, povrataka na parket i na kraju - neverovatne pobede i prolaza Milvokija.

Poput Herkulovih zadataka, svaka naredna prepreka, bila je teža od prethodne.

Iako Atlanta talentom ne važi za ekipu koju treba staviti iznad Bruklina, "jastrebi" su se u najboljem svetlu pokazali i dokazali da su budućnost ove lige.

Da bi ih pobedili, "jeleni" su morali da nauče da igraju bez svog lidera, najboljeg igrača, lica i kičme ekipe - Janisa Adetokumba.

Grčki košarkaš doživeo je nimalo bezazlenu povredu kolena, zbog koje je propustio finalne dve utakmice u toj seriji, a zbog koje bi mogao da propusti i bar prvi meč NBA finala.

Poslednje informacije su da je Adetokumbo svrstan u kategoriju "neizvestan za nastup" za prvi meč.

Bilo kako bilo, ekipa koja je ove godine pronašla pravu igru, pobedničku formulu i napravila šampionski roster, moraće da nastavi da veruje u sebe, svoj identitet, sjajnog trenera i svakog pojedinca.

Kris Midlton, poput Bukera, igra sezonu karijere i predstavlja glavno napadačko oružje svoje ekipe.

Džru Holidej je dao ovoj ekipi potpuno novu dimenziju, na obe strane parketa, a u tomu su mu se priključili i Pi-Džej Taker i Bobi Portis.

Zanimljiv je i podatak da će NBA finale prvi put od 1952. godine u sastavu jedne ekipe videti dvojicu braća, a naravno radi se o Grcima Janisu i Tanasisu Adetokumbo.

Stariji, Tanasis, već godinama ima težak zadatak da izađe iz bratovljeve senke i pokuša da bude na njegovom nivou, što će možda čak u prvoj utakmici i morati da uradi.

Iako mnogi nisu ovo finale prognozirali, sada mu se preterano nadaju, jer je nekoliko stvari vezano za borbu za NBA titulu sigurno: Gledaće se najkvalitetnija košarka na svetu, košarka u kojoj nema predaje ni za jednu loptu, u kojoj je sve moguće i koja sigurno neće nikoga razočarati.

Aleksandar Petrović (AlexPetro23)