Čitaj mi!

Uoči polufinalne serije Denvera i Feniksa

Jokić može svašta, ali da li može da ugasi sunca

Umesto (u Americi) više priželjkivanog duela Lilardovih Trejlblejzersa i Lebronovih Lejkersa, u borbi za finale Zapada ipak će igrati mladi i dokazivanja (ali i poštovanja) željni timovi iz Kolorada i Arizone - ”grumenje” iz Denvera i ”sunca” iz Finiksa. Sudar ova dva tima definitivno će na scenu doneti veliku, ”uličnu” borbu prilično ujednačenih timova, ali je glavno pitanje da li najbolji igrač lige Nikola Jokić može svoj tim da ”vrati” u finale Zapada po jakom suncu koje će sasvim sigurno stići iz ”Doline”?

Istina, razlika između dve ekipe je, realno sagledavajući situaciju, ipak na strani Finiksa, ali bi ona bila manja ili možda ne bi ni postojala da su zdravi prvi plejmejker tima Džamal Marej, ali i Vil Barton i Pi-Džej Dozir, izuzetno važni šrafovi redovne rotacije.

U dosad odigrana tri duela dva tima, najveća razlika je bila pet poena, a igrana su ukupno tri produžetka i viđene dve pobede tima Majka Melouna, o čemu smo nedavno i pisali.

Krenimo redom... 

Šta smo videli i čemu se nadati 

Marina Sedlačeka, NBA skauta i redovnog košarkaškog konsultanta RTS-a, pitali smo za komentar dosadašnje kampanje Nagetsa u doigravanju i šta srpska javnost može očekivati u novoj plej-of seriji.

”Trejlblejzersi su bili bez rešenja za Jokića u igri ‘dva na dva’ (odnosno pik end rol), pa jedna od lošijih odbrana u ligi nije imala nikakve šanse. Dimenzija igre Jokića nisu samo poeni, iako ih ima u proseku 33 u plej-ofu, već i asistencije. U utakmici gde su ga sveli na najmanji broj Portland je slavio. Ispostavilo se da odsustvo Mareja nije toliko uticalo na fizionomiju napada kad su u top formi Majkl Porter džunior, Montej Moris i džoker sa klupe veteran Ostin Rivers”, smatra Marin i dodaje:

”Igra na veliki rezultat je naterala Denver na više napada, ali se efikasnost povećala iz ’otvorenih pozicija’ koje su unele sigurnost i samopouzdanje spoljnoj liniji, olakšavajući posao Jokiću. Pobede u gostima su samo potvrda kvaliteta ove ekipe, jer su ih upravo one vratile u raniji završetak serije.”

Možda se i moglo očekivati da Jokić i njegov silno oslabljeni tim naiđu na veće probleme u plej-of košarci i da srpskog centra ”stigne umor”, ali svi mi zapravo možemo da svedočimo možda čak i boljim partijama ”Džokera” nego u regularnom delu sezone, u kojoj nije propustio niti jedan jedini meč. 

”Nema šta tu mnogo novog da se kaže. ’Olaraund’ igrač koji je u stanju da pokrije one pozicije koje mogu da donesu prevagu u konačnom rezultatu. Ako treba da se pozicionira bliže košu on traži kontakt u ranoj fazi napada, a ako ima prostora brzim okretima stvara prednost i donosi efikasnost sa različitim načinima završetaka u šutu na koš. Sa još boljim tretmanom kod sudija sigurno bi češće bio na penalu ili bar više zaštićen od ’prljavih’ odbrana. Njegova stabilnost na nepravde u toku igre i brz povratak na kolosek su fascinantne i do sada nisu viđene za igrača na takvoj poziciji”, ističe Sedlaček.

Ali, pred takvim košarkaškim moćnikom i gotovo izvesno najkorisnijim igračem NBA lige u ovoj sezoni je sada daleko veći izazov, mnogo bolji i ”puniji” tim – Finiks sansi, trenera godine Montija Vilijamsa, koje na terenu predvodi trio, u sastavu Kris Pol – Devin Buker –  Diandre Ejton.

Ključni duel je pod košem

Poseban akcenat biće na trećem, Ejtonu, koji će biti Nikolin direktni čuvar i rival pod košem, a za kojeg srpski ol-star smatra da ga je prilično dobro čuvao u proteklim okršajima.

”Ovo će biti potpuno druga priča od regularnog dela gde su oba puta slavili u gostima a jedini susret kod kuće izgubili. U tim mečevima u Finiksu, a navodimo ih iz razloga prednosti domaćeg terena za Finiks, Buker i Ejton nisu igrali u poslednjem međusobnom meču (22. januar), a u prethodnim su u proseku donosili po 22 poena.

Sa Krisom Polom u timu, Finiks je dobio izuzetnu organizaciju napada, ali i kao šesti najbolji odbrambeni tim lige, te će sigurno tražiti svoju šansu u brzoj tranziciji i poenima iz kontranapada ili ranog napada. Inspiracija ne fali ni jednima ni drugima ali ’hladna glava’ može da odluči”, smatra Sedlaček.

Ejton se poenterski tokom serije protiv Lejkersa polako ”gasio” kako se serija bližila kraju, a Jokić je protiv njega u regularnom delu šutirao 56,6% iz igre, za prosečno 26,4 poena, 10,8 skokova i 8,3 asistencije. Tako nešto treba očekivati u predstojećim duelima, s tim što ne treba nimalo potcenti Ejtonove fizičke i defanzivne sposobnosti.

Ipak, on se ne snalazi najbolje u ”pik end rol” igri, i to će Jokić sasvim sigurno prilično eksploatisati. 

Naš sagovornik veruje i da Devin Buker posle 47 poena datih šampionima ima jako samopouzdanje, ali isto tako veruje da, ako ne krene sve onako kao protiv Lejkersa, može i da zataji.

”Teško je verovati u to, ali ga treba svesti na što manji broj poena i igru više usmeriti na Ejtona i Pola kao tandem, jer bez lopti Buker postaje nervozan kao i svaki odličan strelac”, a ne bismo smeli da zapostavimo uticaj koji je (i pored povrede) imao veteran Kris Pol protiv Lejkersa (46 asistencija sa samo devet izgubljenih lopti), a koji će bez dileme imati i protiv Nagesta.

S druge strane, Denver sa našim ’plejmejker centrom’ ima raznovrsnost u širini akcija koje mogu da daju veliki prostor Porteru i Morisu, i ne zaboravimo start poslednje utakmice kad je Porter dao 22 poena za četvrtinu.”

A šta bi to mogao da bude ključ za Nagetse u ovoj seriji? 

”Balans spoljne linije i Jokića daće odgovor o pobedniku. Džavel Makgi će verovatno imati važnu rolu ako oslobodi Nikolu njegovih obaveza u odbrani na Ejtonu, ali bi isto tako Eron Gordon mogao da bude ’čovek iz senke’ u šutu van linije za tri poena. Verujem da ako Denver uspe da prebaci prosek od 117 poena može da iznenadi Finiks, u suprotnom bi serija mogla da bude kraća od sedam utakmica”, zaključio je Sedlaček u razgovoru za RTS.

Marko LjUBOMIROVIĆ (@LjubomirovicM)