Odlazak Saše Obradovića – raskorak između crveno-belih želja i korona realnosti

Saša Obradović i Crvena zvezda, pomalo neočekivano, raskinuli su saradnju, samo šest meseci otkako je nekadašnji reprezentativac predstavljen kao najveće pojačanje letnjeg prelaznog roka.

Uprava crveno-belih očigledno nije bila zadovoljna rezultatima tima, koji je u Evroligi zabeležio skor od pet pobeda i 11 poraza, a u Jadranskoj ligi devet pobeda i samo jedan poraz.

Ako je pre desetak dana Obradović bio na raskrsnici, ubedljiv poraz od Zenita (98:69) odveo ga je u slepu ulicu odakle, očigledno, nije bilo izlaza.

Obradović je u Zvezdu stigao kao legenda kluba, jugoslovenske i srpske košarke, ali i kao ozbiljan stručnjak, koji je zanat pekao u Albi, Lokomotivi i Monaku.

Navijači crveno-belih, ali i uprava, očekivali su od Saše da donese stabilnost i iskustvo, da predvodi tim makar do četvrtfinala elitnog takmičenja, ali u praksi od toga nije bilo ničega.

Da li je Obradović mogao bolje

Samo pet pobeda u 16 odigranih utakmica u Evroligi, tri pobede iz osam odigranih utakmica na domaćem terenu – zvuči zaista malo.

Ali, da li je to zaista slučaj.

Utisak je da Saša Obradović nije dobio pravu priliku. Saradnja je raskinuta prerano, o čemu svedoči podatak da je Zvezda prvi evroligaški tim koji je zamenio trenera od početka nove sezone.

U sličnoj situaciji nedavno je bio i Partizan, pa, bez obzira na objektivno loše rezultate naša dva tima u Evropi, ne može se izbeći pitanje – da li su smene trenera u "korona uslovima" zaista pravo rešenje.

Zvezda jeste pretposlednja na tabeli Evrolige, ali po pet pobeda zabeležili su i Asvel i Panatinaikos, dok tek pobedu više imaju Fenerbahče i Alba. Osmoplasirana ekipa Žalgirisa ima četiri pobede više od Zvezde, a to nije nedostižna prednost, makar ne u ovoj fazi takmičenja.

Himki je zakucan za dno tabele. Ruski tim ima daleko veći budžet od Zvezdinog, objektivno gledano i kvalitetnije igrače od crveno-belih, ali je Rimas Kurtinaitis i dalje na klupi ekipe iz Podmoskovlja.

Pandemija koronavirusa u velikoj meri oblikovala je tekuću sezonu. Neizvesnoj situaciji doprinela je i sama Evroliga donošenjem pa menjanjem "korona protokola"

Veliki broj mečeva je odložen, pa kasnije odigran. Igrači su pod konstantnim pristiskom da se ne zaraze, pošto bi to značilo momentalno stavljanje kompletne ekipe u karantin, a u blažoj varijanti odsustvo sa terena bar dve sedmice.

Korona je "oterala" navijače sa tribina, što je u slučaju Crvene zvezde veliki hendikep, ne samo u finansijskom smislu. Dobro je poznato da su košarkaški navijači u Srbiji igrač više za ekipu na terenu, ali Obradović za šest meseci nije imao priliku da oseti tu energiju sa tribina.

Zvezda je tokom sezone imala i kadrovskih problema, povrede i koronavirus oblikovali su tim od utakmice do utakmice. Nekoliko igrača dovedeno je naknadno, što je umnogome otežalo posao Obradoviću u pripremi utakmica i sklapanju idealnih petorki.

Radonjić kao vatrogasac

Uprava Crvene zvezde je požurila sa odlukom o smeni Obradovića, verovatno i imajući u vidu činjenicu da je Dejan Radonjić slobodan i spreman za saradnju, a takvu priliku crveno-beli nisu želeli da propuste.

Crnogorski stručnjak dolazi u klub u kojem je stekao ime i slavu - najtrofejniji je trener u istoriji crveno-belih, zna sistem, poznaje ljude u klubu i njegova pojava mogla bi da razmrda ekipu zapalu u letargiju.

Kažu da je svaka promena – promena nabolje. Radonjić bi svakako trebalo da donese napredak u igri crveno-belih, makar to bila posledica trenutnog šoka.

Kako bi se završila crveno-bela sezona sa Obradovićem na klupi nikada nećemo saznati, ali utisak je da je Zvezda mogla i morala mnogo više da izvuče od jednog od najtalentovanijih srpskih trenera i da istrpi rezultate koji trenutno nisu u skladu sa očekivanjima kluba.

Da li je problem zaista u rezultatima ili u tim očekivanjima – videćemo u narednom periodu.