Kobi, ovo je za tebe

Diznijeva bajka dobila je svoju poslednju stranicu i srećan završetak.

Do pre nekoliko sati, poslednji trofej Los Anđeles lejkersa osvojen je pre deset godina, kada je po 16. put podignut pehar Lerija O'Brajana.

Lider i glavni akter tog uspeha bio je Kobi Brajant, koji je ove godine tragično preminuo, zajedno sa svojom ćerkom Đijanom u helikopterskoj nesreći. Iako nije bio igrač, ali uloga legendarnog Kobija, crne mambe, u ovogodišnjem osvajanju titule, bila je presudna.

Deset godina nakon poslednje titule, Lejkersi se vraćaju tamo gde im je mesto, u sam vrh NBA lige.

Istorija se ponovila. Lejkersi su poput sezone 2009/10. u plej-of ušli kao prvoplasirana ekipa regularnog dela sezone, a u polufinalu i finalu Zapada savladani su Hjuston, pa Denver. Tada Kobi, a sada Lebron, stigli su do četvrtog prstena u karijeri, osvojenog na tlu Floride.

Titula broj 17 smešta se u vitrine, baner se diže na plafon "Stejpls centra", a Lejkersi se izjednačuju sa Bostonom na mestu najtrofejnijeg kluba najjačeg košarkaškog prvenstva.

Najduža sezona je završena, a šampion je do prstena, poput princa u Diznijevim bajkama, morao trnovitim putem.

Mnogi govore da će košarkaška javnost na ovogodišnje šampione gledati drugačije i sa pomešanim osećanjima.

Uslovi u kojima je odigrano prvenstvo su sve samo ne uobičajeni. Nije bilo krcatih dvorana, vrelih parketa, dugih putovanja...

Mnogi tvrde da su pomenuti uslovi olakšali posao potencijalnom šampionu, ali realnost je malo drugačija.

Nije bilo porodice i prijatelja koji će biti podrška igračima kada im sve lađe potonu i ništa od ruke ne ide. Nema navijača koji daju vetar u leđa i izvlače maksimum iz vas, a utakmice se igraju na svaka dva dana.

Prepušteni ste sebi, prijatelj vam je lopta, teretana ili parket, a podrška saigrač i trener.

Sa fizičkog aspekta, mesecima ste bili bez pravih utakmica, veštački održavali formu i čekali zeleno svetlo za nastavak sezone. Sa mentalnog aspekta, morali ste da budete najjača verzija sebe, ako ste želeli da nešto pokažete.

Od 22 ekipe, koliko ih je došlo u svojevrsni "mehur" koji je NBA napravio u Diznijevom kompleksu na Floridi, jedan tim nosio je najveći teret.

Krv Kobija Brajanta bila je ljubičasto-zlatne boje. Njegov znoj utopljen je u svaku garnituru dresa Lejkersa. Čitavih 20 godina svoje karijere, Kobi je proveo u timu iz Los Anđelesa, bio srce, mozak, kičma, ramena i noge ove ekipe.

Radnom etikom, zalaganjem, požrtvovanjem, odricanjem, Kobi je zavetovao svakog sledećeg "jezeraša" da na terenu pokaže da poseduje "mentalitet mambe".

Sigurno, mnogi to nisu uradili. Deset godina nakon pomenute sezone 2009/10, svašta smo videli od Lejkersa. Dobro se sećamo onih postava sa Klarksonom, Sakreom, Hilom, Blekom, Kelijem, Linom itd., itd.

Dobro se sećamo i Kobijevog izraza lica kada su pomenuti igrači prekinuli niz od osam poraza u regularnoj sezoni i slavili kao da su osvojili prsten.

Mnogo mitova i priča vezano je za Kobija, a jedna od njih je da je bio sebičan, da nije želeo da doda. Mnogi ti mitovi su bili tačni, pa i ovaj, u nekoj meri.

Dugo se nagađalo kome će Kobi da preda "baklju", ko je novi "lejker" koji će preuzeti breme franšize na svoja ramena. Pominjao se Lonzo Bol, pa Brendon Ingram, pa Kajl Kuzma... Kobi sa razlogom tu baklju dugo nije dodao.

Napokon, pojavio se naslednik. Lebron Džejms odlučio je da karijeru nastavi u Lejkersima, a Kobi u "izabranom" video svetlo na kraju mračnog tunela. Prvog dana kada je potpisao za tim iz Los Anđelesa, dva velikana imali su sastanak i dug razgovor. Mamba je dao prave instrukcije.

"Postao je član porodice, on je taj koji vodi ovaj brod", rekao je Kobi za Lebrona. U noći kada je "Kralj" prestigao "Mambu" po broju postignutih poena u karijeri, Kobi je doživeo pomenutu nesreću.

Lebron je bio svestan šta mora da uradi. Ekipa šest godina nije igrala u plej-ofu, što je najduži period u istoriji franšize.

Pored najjačeg mogućeg motiva, Lejkersi i Lebron su dobili i adekvatnu kadrovsku pomoć.

Oformili su ekipu sjajnog balansa, vrhunskih veterana sa minimalnim ugovorima kakvi su Rondo i Hauard, igrača sa iskustvom osvajanja titula, kakvi su Grin i Mekgi i "kerovima" sa klupe kakvi su Moris, Poup, Kuzma i Karuso, igračima gladnim dokazivanja, spremnim da žrtvuju ego, minute i telo, zarad dobrobit ekipe.

Poslednji deo slagalice, naravno bio je Dejvis. "Obrva" je ovoj ekipi dala novu dimenziju, kako u napadu, tako u odbrani i na momente je bilo teško poverovati u to šta sve Dejvis radi na terenu.

Ispod rada je prošao i posao koji su Lejkersi uradili sa trenerskim osobljem. Frenk Vogel je verovatno bio treća ili četvrta opcija kada se tražio naslednik Luka Voltona, ali princip stare škole koju donosi Vogel, uz sjajne pomoćnike Kida, Hendija i Holinsa, uspeli su da poslažu delove ove šampionske slagalice.

Pritisaka je uvek bilo, pogotovo kada ste član Lejkersa, ali su se svi iz kluba postarali da sebe podrede ekipi. Prvo pravilo na početku ove sezone je bilo: nema drame.

Tako su brzo u vodu pale priče oko nekakvog takmičenja Dejvisa i Lebrona ko upravlja timom, da li će Hauardu navijači oprostiti prvi mandat, ko je treća glava ovog čudovišta, čiji su minuti presudni i da li postoji "plej-of Rondo"?

Ni pritisak medija nije uzdrmao njihove mostove. Nakon prvog meča u plej-ofu i poraza od Portlanda, mnogi su spremali "metle" i govorili kako ovu ekipu čeka blamaža u prvoj rundi.

Usledila je serija sa Hjustonom, koji je takođe stigao prvi do pobede, ali su se krici Vestbruka i Hardena nakon prve pobede, ugasili u naredne četiri utakmice.

Denver je u velikoj meri olakšao posao izbacivši Kliperse, ali ostao kratak i zaustavio se na jednoj ekipi iz Los Anđelesa. 

Pred finale, pričalo se da je Majami savršeno sklopljen da brani i napada Lejkerse, što na papiru i u punom sastavu možda i jeste. Ali cilj se nije menjao, a motiv je bio jači od bilo kog protivnika.

"Posao nije završen", čuvena je Kobijeva izjava kada su Lejkersi protiv Orlanda poveli sa 2:0, sada već davne 2010. godine.

Citirali su Kobija, nakon svake pobede. Govorili da on gleda odozgo i da ga moraju učiniti ponosnim i to su tačno i uradili.

Posao je završen, ali samo za ovu godinu. Lejkersi su ponovo tamo gde pripadaju, zasluženo i sudeći po izjavama svih u klubu, nameravaju da tu i ostanu.

Dva mesta u dvorani "Stejpls centra" u Kaliforniji, sačuvana su za Kobija i Điđi. Sigurno je da će njih dvoje, uz prepunu i preglasnu dvoranu naredne sezone, pokušati da pomognu Lejkersima da odbrane trofej.

Lebron je u oproštaju od svog "starijeg brata" obećao da će se svaki košarkaš Lejkersa truditi da na pravi način oda počast Kobiju, ne samo ove sezone, već do kraja karijere. 

Lebrone, Lejkersi, obećanja se moraju držati. Ne ljutite "mambu".