Šest stvari zbog kojih je Luka Dončić toliko dobar

Slovenac je sa povređenim skočnim zglobom, uz zvuk sirene, pogodio trojku sa 10 metara preko Redžija Džeksona za pobedu Dalasa posle produžetka uz istorijski tripl-dabl.

Dončić je za manje od pola sata, u četvrtom meču protiv Klipersa, došao do tripl-dabla i meč završio sa 43 poena (18-31 iz igre), 17 skokova, 13 asistencija, dve ukradene lopte, jednom blokadom i sedam izgubljenih.

Postao je tek treći čovek u istoriji NBA, uz Oskara Robertsona i Čarlsa Barklija sa tripl-dablom od najmanje 40/15/10.

Mnogo je faktora koji su ga doveli na sam vrh, a pred vama je šest stvari zbog kojih je Luka Dončić toliko dobar.

Genetika i balkanska škola košarke

Lukin otac Saša Dončić, čiji su roditelji poreklom sa Kosova, ceo život je u košarci i posle igračke, započeo je trenersku karijeru. Nastupao je za gotovo sve vodeće slovenačke klubove, gde je proveo većinu igračkih dana. Jednu sezonu je bio i u Slogi iz Kraljeva, a početkom devedesetih se oprobao i u Crvenoj zvezdi. Interesantno je da je po povratku u Sloveniju dugo igrao kao stranac, uprkos činjenici da je tamo rođen.

Jasno je da je najbolji igrač Dalasa talenat za "magičnu igru pod obručima" nasledio od oca, ali je Sašina uloga mnogo značajnija u odrastanju i formiranju kao košarkaša.

Uz nadzor iskusnog stručnjaka, Luka je od malih nogu počeo da se interesuje za košarku. Prema Sašinim rečima, na poluvremenima utakmica koje je vodio, njegov dvogodišnji sin bi ušao na parket i igrao se sa košarkaškom loptom.

Sa sedam je počeo da trenira, ugledavši se najviše na Dražena Petrovića, jednog od najboljih igrača sa Balkana.

Benefit što mu je otac bio trener bio je ogroman jer je znao na koji način da mu formira svaki sledeći korak. Krenula je tada polako da sija još jedna zvezda ovdašnje škole košarke jer je Dončić na dobrom putu da već sada bude bolji od svog idola.

Sazrevanje van "čitaonice"

Krenuo je u mlađim kategorijama ljubljanske Olimpije gde je skoro pet sezona bio nenadmašan, što je primetio Real Madrid i doveo ga još kao 13-godišnjaka. Sa 16 je debitovao za prvi tim, a prvi veliki uspeh ostvario je 2017. na Evropskom prvenstvu, na kojem je zajedno sa Goranom Dragićem predvodio Sloveniju do istorijske titule.

Selektor "zmajčeka" tada je bio Igor Kokoškov, čovek koji je uz Pabla Lasa najzaslužniji za vrtoglavi uspon u ranoj fazi karijere.

Nakon tri sezone u Madridu bilo je jasno da ima potencijal za NBA, a potrudio se da svoju poslednju godinu u "kraljevskom klubu" završi na najbolji mogući način. Vodio je Real do titule u Španiji, kao i do trofeja u Evroligi na Fajnal-foru u Beogradu, gde je proglašen i za najkorisnijeg igrača.

Za razliku od mnogih mladih košarkaša, Dončić je po dolasku u najjaču ligu sveta već imao veliko igračko iskustvo. Iza njegovog imena stajale su dve pune sezone, veliki uspesi na klupskom i reprezentativnom nivou, ali što je mnogo važnije – napredak i iskustvo koje je stekao takmičarskim utakmicama.

Ili, kako je to Kevin Durent formulisao, sazrevao je van čitaonice...

"Igrao je u Evropi, ostatak ruki klase je igrao po koledžima. Tako da, on je bio u drugoj najboljoj ligi na svetu učio da igra ovu igru. Nije morao da ide na časove, čitaonicu ili većinu onih dodatnih stvari kroz koje su ostali morali da prođu, usredsredio se samo na košarku verovatno već od 14. godine. To je prednost za njega i možete videti da nije stidljiv, niti se plaši trenutka", izjavio je jednom Durent.

Potcenjeni atleta

Momku naviknutom na rad i profesionalizam nije bilo previše teško da se prilagodi sistemu u Americi, iako je jasno da superstar Meveriksa nije atleta kao drugi u ligi. Nema konstituciju Lebrona Džejmsa, brzinu Rasela Vestbruka, prodornost Demijana Lilarda, ali daleko od toga da je loše fizički pripremljen.

"Dončić je potcenjeni atleta", više puta je istakao legendarni Stiv Neš.

Mit o tome da u NBA uspevaju samo vrhunski izvajani košarkaši godinama ruši i naš Nikola Jokić, dok Dončić potvrđuje da je isto i sa igračima na nižim pozicijama.

Savršeno je konstituciju i fizčku građu prilagodio stilu košarke koji gaji, sa 21 godinom je po tom parametru bolji i od Dirka Novickog, kojeg mnogi smatraju najboljim Evropljaninom ikada u NBA.

"Sećate li se kakav je bio Dirk sa 20 godina? Fizički se privikavao, a Luka to ne mora da radi, već je na potrebnom nivou", potvrđuje Neš.

Momak iz Ljubljane do sada je odigrao više od 130 utakmica za "telad" i, ako izuzmemo povrede skočnog zgloba kao posledice loših doskoka, nikakvih zdravstvenih problema nije imao.

Razlog leži u tome što od svoje 15. godine, barem jednom u 12 meseci posećuje visoko-tehnološki centar za fizičku pripremu sportista u Santa Barbari, pod nazivom "P3". Vodi računa o svom telu od prvog dana profesionalne karijere.

Step-bek i supermoć koja drugima to nije

Usko vezano za prethodnu stavku jeste nešto što Dončića odvaja od ostatka lige – manu koju je uspeo da pretvori u ubojito oružje. Spomenuli smo već da nije među najbržim igračima, niti mu ubrzanje omogućava da lako probija protivničke odbrane. Za to, verovali ili ne, koristi usporavanje.

Dok ubrzanje znači dostizanje određene brzine u što kraćem roku, usporavanje je suprotan proces, koji Luka neverovatno dobro koristi u svom napadačkom arsenalu.

"Luka poseduje elitnu sposobnost da u sekundi stigne od '100 kilometara na čas do 0', nešto što možete koristiti za driblinge ili step-bek šuteve", slikovito objašnjava Erik Lejdersdorf, direktor biomehanike u centru "P3".

Na prvi pogled deluje kontradiktorno da o usporavanju govorimo kao o kvalitetu, zbog čega su američki naučnici napravili čitavo istraživanje o kretanju slovenačkog košarkaša.

Promene pravca i ritma važni su za poziciju na kojoj igra, što se ne postiže samo povećanjem brze, već i njenim pravovremenim smanjenjem. Luka poseduje urođenu sposobnost da generiše veliku količinu sile i zaustavi se u mestu, što se posebno ogleda u njegovom ubitačnom step-beku (šut na koš kojem prethodi pokret unazad).

Prilikom izvođenja ovakvih poteza odbrambeni igrači ne stignu da pokriju distancu koju napravi, sa 201 centimetrom visine i preko 100 kilograma, nestvarno dobro kontroliše kukove i donji deo leđa prilikom usporavanja, dajući sebi vremena i prostora za pravilno postavljanje stajne noge. Priprema koja mu omogućava pogađanje i najzahtevnijih šuteva.

Mozak, talenat, igranje šaha na košarkaškom terenu...

"Od malih nogu sam trenirao i igrao protiv starije deca koja su bila mnogo iskusnija od mene. Dosta njih je bilo krupnije i brže od mene, pa sam morao da ih pobeđujem mozgom."

Ovim rečima Dončić je govorio o košarkaškom odrastanju tokom kojeg je naučio da će mu pogled, vizija, pregled igre i osećaj za ritam biti ono čime će se odvajati.

Veličina i snaga protivnika nije bila toliko bitna - idealna priprema za NBA. Savršeno kontroliše tok meča, poput najboljih plejmejkera, a on nije samo to, menja ritam u zavisnosti od dešavanja na terenu i u glavi "crta" akcije.

Po dolasku u Sjedinjene Države upoređivali su njegovu organizaciju napada sa igranjem šaha, gde se svaka figura postavlja na svoje mesto. Ako izuzmemo asistencije i postignute koševe, u svojoj prvoj sezoni u Dalasu je iz njegovih ruku je u proseku "stvarao" još skoro 25 poena po meču.

"Jedan od najboljih zabavljača u svim sportovima", stoji u jednom tekstu Njujork Tajmsa.

Tokom poslednje sezone u Realu, Luka je prosečno kreirao skoro 1,3 poena po napadu iz akcija igranih kroz pik-en-rol. Kada se sada pogledaju ti statistički parametri, nije toliko neobičan njegov ogroman uspeh u SAD.

Hrabrost kao rezultat samopouzdanja

Svaki sportista na svetu svestan je da se samopouzdanje gradi veoma dugo, a da se može izgubiti u trenu. Kada je reč o mladom Slovencu, trenutno se nalazi na samom vrhu te planine i, čak i kada mu ne ide, često bude prelomni faktor.

Nedavno je, posle više od 40 poena u plej-ofu i porazu od Klipersa, izjavio da je odigrao loše, da su mu lopte ispadale i da nije donosio prave odluke.

Stav da svakoga dana mora biti bolji doveo ga je tu gde jeste, a nekoliko dana od kada je postao prvi igrač koji je u plej-of debiju ubacio 40+ poena, odigrao je još bolju partiju i izjednačio na 2-2 u seriji.

Hrabrost da lopta bude baš u vašim rukama u poslednjim trenucima, da vam saigrači i treneri daju tu odgovornost, ne stiče se pukim igranjem košarke. Taj vrh se osvaja dugotrajnim procesom koji se najmanje vidi tokom 48 minuta na parketu.

Šutem opisanim na početku teksta Luka Dončić potvrdio je ono što mnogi znaju i što im iz noći u noć dokazuje u poslednje dve godine. Ove sezone beleži 28,8 poena u proseku, uz 10,4 skoka i skoro 10 asistencija. Ne samo da je najbolji beli ili evropski košarkaš, već je u ovom trenutku jedan od najboljih košarkaša na svetu.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)