Kraj kakav nije zaslužio, Karter bez pozdrava odlazi u penziju

Samo jedan čovek bio je stariji od oca svog saigrača, samo jedan košarkaš u istoriji NBA lige igrao je u četiri dekade. Samo jedan čovek može da se pohvali da je teren delio sa najboljima od najboljih.

Počinjao je i dokazivao se pred Džordanom, sa kojim su ga često poredili, Šeka je naterao da razjapi vilicu dok ga je gledao kako zakucava, Ajverson je osetio njegovo sveukupni kvalitet, Kobi se dobrano namučio u svakom međusobnom duelu, Lebrona naterao da pokaže poštovanje, a zakucavanjima u ranim 40-im iznenadio Hardena, Karija, Durenta...

Kažu da je zakucavanje u košarci mnogo komplikovanije nego što svi misle. Okej, u teoriji to je skok i probacivanje lopte kroz obruč pri velikoj visini, ali to može mnogo ljudi, što profesionalaca, što amatera. Ipak, da bi bili dobri, ili u Vinsovom slučaju, najbolji u zakucavanjima, morate imati mnogo više od skoka.

Neophodna je kreativnost, kako bi tah skok najbolje iskoristili, potom stalno razmišljati, konstantno probati ono što do tada niko nije mogao, ili mu nije palo na pamet. Poslednje, ali ne najmanje važno, neophodno je imati pravu prezentaciju toga, pravi performans, kupiti publiku, prodati im fazon, skrenuti im pažnju i izmamiti im osmehe i nevericu na lica.

Vins je imao sve od navedenog. Skakao je toliko da vas je terao da pomislite da može da dotakne plafon dvorane, iznova i iznova je obarao lestvice koje je sam postavio, bio inovator, izmišljao ludorije koje su samo njemu mogle da padnu na pamet, i na kraju, svojom ličnošću, šarmom, znao da vas „kupi".

Sve u svemu, bio je mnogo više od običnog košarkaša koji zna da skoči. Za početak, bio je više od košarkaša, pošto je prvo počeo da se bavi američkim fudbalom, a potom i odbojkom.

Za njegove fizičke predispozicije i potencijal borilo se 77 najboljih sportskih koledža, a ko zna da li bi vi ovo danas čitali da se on odlučio za muzičku karijeru i opciju broj 78, stipendiju za sviranje saksofona.

Sa rodne Floride i iz Mejnlend srednje škole odlazi put Severne Karoline, stazama kojim je krenuo i sam Džordan, što je američku javnost navelo da upravo taj put i taj potencijal uporede.

Uprkos neuspesima, znalo se da je pred njim velika NBA karijera, ali verovatno se nije ni moglo zamisliti koliko velika, pogotovo u smislu dužine trajanja.

Draftovao ga je Golden Stejt kao petog pika 1998. Godine, ali za Voriorse nikada nije zaigrao, pošto su ga prosledili u Toronto i to za njegovog druga sa koledža Entoana Džejminsona.

Toronto je sredina prema kojoj asociramo i prisećamo se možda i najboljeg Kartera. U reptorsima je proveo šest godina, gde posebno pamtimo sjajne momente sa njegovim rođakom Trejsijem Mekgrejdijem.

Nakon Toronta, igrao je za Nju Džerzi, Orlando, Finiks, Dalas, Memfis, Sakramento i Atlantu.

 Osvojio je nagradu za najboljeg rukija, odnosno novajliju godine, osam puta bio je učesnik "Ol-star" meča, po jednom član druge i treće najbolje petorke NBA lige, osvajač jednog od najspektakularnijeg takmičenja u zakucavanjima, osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

Na listi najboljih strelaca u istoriji NBA lige zauzima visoku 19. poziciju, nekada je ubacivao i po 50 za utakmicu, beležio u proseku 27 pogodaka, ali sve navedeno u prethodnih nekoliko rečenica ne čini i ne predstavlja Vinsa Kartera.

Ono što ga čini, najbolje opisuju njegovi nadimci - "Er Kanada", "Pola čovek-pola neverovatan" i "Vinsiniti".

Vinsa Kartera najbolje opisuje preskakanje i zakucavanje preko 218 centimetara visokog Frederika Vajsa, "pucanje" obruča nakon lob pasa protiv Klipersa, Vinsa opisuje rečenica Kenija "Džeta" Smita: "Gotovo je dame i gospodo, hajdemo kući".

Ni povređena ruka, ni loše dodavanje rođaka Trejsija, ni ostalih trojica takmičara, a potom ni sudije, niko nije mogao da utiče tog februara 2000. godine na Kartera.

Koliko ljudi su nervirali Alonzo Morning i Dikembe Mutombo sa svojim blokadama i koliko njih se zahvaljivalo Karteru što ih je "posterom" ućutkao.

To je bio Vins, možda ne najbolji igrač po izboru trenera, ostalih košarkaša, medija, ali jedan od najboljih i najzabavnijih igrača u izboru naroda. Neko koga će ulica, sala ili dvorana pamtiti doveka i čije će podvige i nebeske skokove prepričavati.

Jedan od najvećih uspeha ne odnosi se na sam parket, već na psihu. Često je tokom karijere bio povređen, razni delovi tela otkazivali su pod prevelikim naporom. Zbog toga, poput mnogih vrsnih atleta, predviđala mu se kratka karijera, kratak sjaj i reputacija zvezde koja brzo zasija, ali još brže padne

Reklo bi se da te priče na Vinsa, koji je u januaru napunio 43 godine, nisu uticale. Uspevao je da izađe kao pobednik nakon svake prepreke, da pokaže koliko znači brinuti o svom telu, o ishrani, pravilonom istezanju.

Sve one male stvari, sa kojima vam se još od malih nogu trener penje na glavu, pokazale su se kao jako bitne u dugovečnosti karijere.

Na kraju, koronavirus učinio je da jedan od najstarijih igrača u istoriji lige, ne dobije oproštaj kakav zaslužuje.

Sezona je prekinuta početkom marta i biće nastavljena krajem jula, ali bez ekipe Atlante, za koju Karter nastupa, a koja nema šanse da se plasira u plej-of.

Spekulisalo se da to predstavlja kraj najduže karijere, a potom je Vins potvrdio ono što su mnogi želeli da izbegnu.

Nije bilo ogromne pompe, nije bilo oproštajnih utakmica, ne sećamo se njegovih poslednjih poena, poslednjeg zakucavanja, poslednje prepoznatljive "vožnje motora" kojom je proslavljao ista... Srećom, ovacije, oproštaj i video zahvalnice dobio je od ekipa za koje je nastupao. 

Najavljuje se da će njegovi Toronto reptorsi, koji nikome nisu povukli dres, tj broj, odati to poštavanje Karteru, kao i da je on gotovo siguran kandidat za ulazak u Kuću slavnih za neku od narednih generacija.

Poslednjih nekoliko godina nije imao uticaj na igru onoliki kakav je imao kada je bio na vrhuncu moći. Ipak, njegova uloga bila je možda i bitnija od nekog poentera ili asistenta. Karter je služio kao mentor mnogim mladim igračima koji će upravo zbog njega uraditi više i postati bolji. Preneo je svoje znanje i iskustvo na mlađe generacije, a istovremeno održao lekcije i kodekse "stare škole", koji se moraju preneti na novo koleno. 

Tretman koji je dobio i način na odlazak u penziju nije zaslužio, ali lepe i pohvalne reči, kao i status ikone NBA lige, svakako jeste.