Džordž Flojd i Stiven Džekson – dve strane jedne Amerike

Trenutak pogodan za "eksploziju" nezadovoljstva stigao je posle epidemije koronavirusa koja je odnela više od 100.000 američkih života i preko 40 miliona ljudi ostavila bez posla.

Društveni aspekt cele priče izuzetno je važan u razumevanju situacije u kojoj se Amerika nalazi, ali i rekonstrukciji života koji je uslovio da se baš Džordž nađe te kobne večeri ispred lokalne prodavnice "Cup foods".

S obzirom na to da se u mladosti bavio sportom i bio perspektivan košarkaš, možda je najbolje to učiniti poredeći ga sa Stivenom Džeksonom, najboljim prijateljem i NBA šampionom.

Njih dvojica upoznali su se još tokom dečačkih dana u Hjustonu, gde su zajedno odrastali i trenirali. Toliko su ličili da je Flojd dobio nadimak "blizanac".

"Prvog dana kada smo se sreli, gotovo u isto vreme smo rekli jedan drugome: 'Čoveče, ko je tvoj otac?", otkrio je Džekson. "Od tada, uz tu veliku fizičku sličnost, jednostavno smo imali jaku povezanost. Postali smo baš bliski."

Džeksonov život oblikovalo je teško detinjstvo, život sa samohranom majkom koja je radila dva posla kako bi mogla da prehrani porodicu, kao i tragedija kada je imao 16 godina – ostao je bez polubrata Donalda Baknera. On je preminuo od povreda glave zadobijenih prilikom napada, što je dodatno ojačalo Stivenovu volju da postane profesionalni košarkaš.

Negde u tom periodu Džordž je odlučio da odustane od sportske karijere i posveti se muzičkoj, prešavši u repere. Ni kao "Big Flojd" nije ostavio dublji trag, zbog čega je na sve načine pokušavao da pronađe posao koji bi mu omogućio dobar život.

Iako perspektivan kao mladić, stapao se u nižu klasu koja i u tako bogatoj zemlji kakva je Amerika, "jedva krpi kraj sa krajem". Izazovi i iskušenja postajala su sve teža i zbog boje kože jer, ako je negde važno da li ste crnac ili belac, to je u SAD. Razlika se najbolje čuje u ignorisanju rečenice "Ne mogu da dišem", poslednje koju je Džordž izgovarao boreći se za svaki gram vazduha.

Istovremeno, Džekson se strpljivo probijao do NBA parketa, draftovan je 1997, ali je tek po dolasku u San Antonio sparse četiri godine kasnije, ispunio misiju zacrtanu posle bratovljeve pogibije. Godine 2003. je sa "mamuzama" došao do šampionskog prstena i bio jedan od ključnih igrača tog tima.

A, kada ste na vrhu, posebno u globalno rasprostranjenom i bogatom sportu, klasne i rasne razlike nisu toliko bitne, kako u Americi, tako i u siromašnijim zemljama. Novca ima dovoljno, boja kože ne utiče na to kako se ljudi ophode prema vama i ne dovode vas prečesto u opasne situacije, barem ne one koje vas mogu koštati života.

Godine su prolazile, Džordž se snalazio radeći različite poslove, dok je njegov prijatelj "šetao" najjačom ligom sveta. Bio je deo Nju Džersi netsa, Atlanta hoksa, Indijane pejsers, Golden stejt voriorsa, Šarlot bobketsa, Milvoki baksa i Los Anđeles klipersa, dok se 2015. nije penzionisao.

Ali i tokom igračkih dana nije zaboravio "blizanca".

"Uvek smo 'visili' zajedno. Kad god bih došao u Hjuston, prvo bih njega pokupio. Kada ste profesionalni sportista, mnogi ljudi zloupotrebljavaju vaše prijateljstvo i dobrotu, ali on je bio jedan od onih koji me je podržavao iz srca. Nikad me nije zvao, osim kada sam mu bio baš potreban."

Dok je popularni "stek" završavao karijeru, Flojd se preselio u Minesotu kako bi radio kao čuvar u noćnim klubovima i restoranima. Planirao je da postane vozač kamiona i zaradi dovoljno novca za dve ćerke koje je ostavio u Teksasu.

Brigu o njima preuzeće upravo Stiven, jedan od simbola protesta u Mineapolisu.

"Kako sam dobio ovu ulogu? Da budem iskren, nisam očekivao da ću imati ovakvu ulogu i da će toliko ljudi čekati da čuju šta imam da kažem i šta je moj sledeći potez. Nisam tražio da se nađem u ovoj poziciji, ali je prihvatam. Prihvatam je", zaključio je Džekson.

Džordž Flojd nije samo žrtva rasistički nastrojenih u surovih policajaca, već i sistema u kojem postoje velike, često nepremostive, razlike između onih na vrhu i onih na dnu. Posebno u krajnje polarizovanom društvu kakvo je američko.

Životne okolnosti i situacije, ali i lični izbori i odluke, dovele su do toga da kraj njegovog puta bude baš u Minesoti, umesto u knjigama košarkaške NBA lige.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)