Beograd ponovo domaćin košarkaškoj eliti?

U Evropi se ne igra košarka već dva meseca. Evroliga će 24. maja najpre doneti odluku da li će se košarka uopšte igrati, i kako.

Košarkaški menadžer Miško Ražnatović za sada ne može da proceni da li će se u našoj prestonici ponovo organizovati evroligaški turnir.

"Najiskrenije, nemam odgovor na to pitanje, a mislim da nemaju odgovor ni u Evroligi u ovom trenutku. Imaju još nekih dvadesetak dana i ulažu se zaista ogromni napori da se pobednik Evrolige dobije na terenu, a ne za 'zelenim stolom'. Sve okolnosti ne idu naruku toj ideji i, po mom mišljenju, biće dosta teško da se sve to napravi, tim pre što su pojedini timovi izrazili stav da neće biti u mogućnosti da igraju", rekao je Ražnatović u Oko magazinu.

Sportski novinar Vladimir Stanković smatra da će, u slučaju nastavka, morati da se napravi potpuno nova organizacija, zbog situacije nastale usled pandemije kovida 19.

"Alternativa je da se sezona prekine, ali ako se 24. maja donese odluka da se takmičenje nastavi, 29. maja bi počeo dvonedeljni karantin za igrače koji treba da se vrate iz nekih delova sveta u svoje ekipe. Posle toga bi usledio tronedeljni pripremni kamp, jedna nova predsezona, jer su igrači nespremni. Da bi se izbegle povrede i da bi se dostigao neki minimalni nivo forme, potrebno je da prođe određeni pripremni period", navodi Stanković.

Najjače košarkaške utakmice u Evropi prekinute su 12. marta. U Evroligi, gde je igrala Crvena zvezda, ostalo je da se odigra još šest kola. Nakon toga, osam najboljih timova Evrope trebalo je da odigraju plej-of, pa fajnal-for.

Šta će biti sa Amerikancima?

U Evrokupu, gde je igrao Partizan, ostalo je da se odigra četvrtfinale, polufinale i finale.
Međutim, sve je stalo – timovi su raspušteni, a većina igrača se vratila u svoje zemlje. Nakon odluke Evrolige 24. maja, glavno pitanje će biti mogu li evropske ekipe bez Amerikanaca kao najboljih igrača i kako će oni da dođu?

"Koliko god su igrači devastirani ovom pošasti, Amerikanci su otišli, pitanje je kako će se vratiti, da li će se otvoriti granice… Pošto se NBA polako otvara, pitanje je gde će se igrati. Da li će to biti Las Vegas ili Havaji – nije bitno, ali to otvara prostor za pregovore sa njihovim menadžerima oko povratka u Evropu", izjavio je Goran Grbović, nekadašnji košarkaš, sada direktor "Štark" Arene.

Ražnatović, čija agencija "Beobasket" zastupa veliki broj američkih košarkaša, tvrdi da njihov povratak na Stari kontinent, neće biti tako jednostavan.

"Ima nekoliko, nazvao bih tehničkih pitanja, koja su u vezi sa ovom situacijom. Jedno od njih je upravo povratak američkih igrača, imajući u vidu da gotovo sve ekipe imaju po dva, tri, pet ili šest Amerikanaca, koji su nosioci timova. Mislim da bez njihovog prisustva, odnosno učestvovanja u utakmicama, to ne bi imalo nikakvog smisla, ne samo zbog kvaliteta, nego zato što bi to bila potpuno nerealna slika. Mogao bi najbolji tim da postane onaj koji ima najbolje domaće ili evropski bazirane igrače", istakao je Ražnatović.

Čak i ako bi se najbolji igrači vratili, javlja se novi problem – veliki broj ugovora ističe 30. juna. Ako se ne obnove, timovi bi bili okrnjeni, pitanje je da li bi u toj situaciji hteli da se takmiče.

Dodatni problem pri povratku jeste nadoknađivanje onoga što su propustili, pošto tri meseca nisu potrčali.

"Znate, to vam je kao vožnja biciklom – nikad ne zaboravljate, pitanje je da li možete da ispratite ili ne. Činjenica je da su ekipe devastirane i sad košarkaški opet kažem, one koje budu imale najviše domaćih igrača, imaju više šanse da se podignu gore ili da dobijaju više utakmica", veruje Grbović, a Miško se nadovezuje:

"Ubeđen sam da ćemo imati situaciju da neki igrači ne žele da dođu, da neki igrači ne mogu da dođu, a da neki koji žele i mogu da dođu, pravno neće moći da igraju. Kada se sve to objedini, deluje mi da će biti jedan solidan broj igrača koji neće biti u mogućnosti da igra evroligaške utakmice – ako se one budu igrale u julu mesecu, kako je predvidela Evroliga."

Završnica u jednom gradu – Beogradu?

Najjače košarkaško evropsko takmičenje biće drugačije, to je potpuno sigurno. U slučaju povratka na teren, jedna stvar je jasna – završnica će biti igrana na jednom mestu, u jednom gradu.

"Ono što Evroliga trenutno planira, uz sve ograde da nije sve isključivo u rukama samog organizatora, nego zavisi od situacije sa virusom, jeste da se oba takmičenja (Evroliga i Evrokup) završe u jednom gradu. On bi morao da ispuni sve tehničke uslove. U oba slučaja, kako sada stvari stoje, igralo bi se bez publike, što je značajna odluka i stavka", podvukao je novinar Vladimir Stanković.

Ražnatović se osvrnuo na drugačiji, "ubrzani" sistem takmičenja.

"Ideja je da se ovih preostalih šest kola, koliko je ostalo, odigra u jednom gradu, ubrzanim tempom. Razlog je da bi moglo da se završi za nekih 12 dana, nakon čega bi na redu bilo četvrtfinale, koje je trebalo da bude u tri dobijene utakmice, a sada verovatno po nekom turnirskom sistemu – ko pobedi ide u polufinale, pa u finale. To su neke informacije koje ja imam. Sve bi trebalo da traje oko dvadesetak dana."

U proleće 2018. godine u Beogradu su bila četiri najjača evropska kluba. Bilo je mnogo navijača, najviše turskog Fenera i španskog Reala, koji je tada postao prvak Evrope. Pune ulice navijača neće biti slika Beograda ove godine.

"Mnogo je parametara u toj jednačini, zato sve zavisi kakve će logističke detalje dati Evroliga, koliko će trajati karantin… Vlada Republike Srbije je izašla u susret i to stoji kao kapara. Da li će naše Ministarstvo zdravlja priznati testove koje su urađeni u zemljama klubova, da li će ih naše Ministarstvo zdravlja prihvatiti, i da li će to biti karantin kampus?", pita se Grbović i pojašnjava:

"Karantin kampus, šta to znači? Ti ljudi bi bili izolovani, normalno u nekim krilima hotela, bili bi dopraćeni do ovde. Imamo tri dvorane – 'Aleksandar Nikolić', Arenu i malu salu. Igrači ne bi dolazili u kontakt ni sa kim, osim stafa koji bi se bavio stručnim delom i treningom. Ima hiljadu nekih stvari i to je sad prvi put važnije od finansijske strane, gde je do sada Evroliga dominirala kao platforma."

Turnir bez publike

Predsednik Aleksandar Vučić procenio je da bi u tom slučaju u glavni grad stiglo 3.000 ljudi, zamenik gradonačelnika Goran Vesić poslao je pismo Evroligi da je Beograd spreman da bude domaćin, ali postoji konkurencija.

Isto su učinili gradonačelnici litvanskog Kaunasa, Atine i Berlina.

"Prednost Beograda je, to što se taj hotel u kom se odseda, nalazi svega dva minuta vožnje od dvorane. Ona je fenomenalna i sve je vrlo lako izvodljivo. No, ono što je najvažnije, imate želju i podršku državnih organa da se to desi, što je potpuno suprotno recimo sa Litvanijom. Ako se sećate, kada je bila utakmica Žalgiris – Milano, litvanski ministar zdravlja je tražio, još pre pandemije, da se ne dopusti igračima Milana da dođu. To znači da će, od sva četiri navedena grada, jedino Beograd imati podršku države", kazao je Miodrag Ražnatović.

Može li se onda očekivati puna Arena?

"Puna Arena svakako ne. Ne verujem da će zabrana okupljanja biti ukinuta do tada, jer za to treba da se steknu uslovi", priča imunolog Srđa Janković.

"Pre bih zamislio utakmice bez publike pred kamerama ili, u najmanju ruku, neko intenzivno 'razređivanje' ljudi. Mali broj gledalaca sa intenzivnom merom zaštite, ali verovatnije bez gledalaca. Ali to su sad sve neke moje procene, tek će se većati o tome. Suština je da se sada svim aktivnostima polako vraćamo, pa i sportu i to je dobro, ali moramo da ugradimo preventivne mere koje će sprečiti da povratak tim aktivnostima ugrozi borbu protiv epidemije i, naravno, ljudske živote."

Bez publike se u pitanje dovodi i isplativost organizovanja završnog turnira.

"To vam je kao da dobijete da se kod vas igra Svetsko prvenstvo u fudbalu bez publike. Ovo je najveći sportski događaj u Evropi ove godine, bez obzira na to da li ima publike ili nema", zaključuje Grbović.

Cela ova priča dešava se u vreme kada se navijači i Crvene Zvezde i Partizana nadaju da će njihov klub igrati Evroligu sledeće sezone. S obzirom na to da je nastavak ABA lige neizvestan, možda je i ovo potencijalno domaćinstvo korak do najboljeg scenarija za srpsku košarku.