Nedović o koronavirusu za RTS: Sve se promenilo za dan ili dva

Igrač milanske Olimpije doputovao je pre izvesnog vremena u domovinu, i to baš iz jednog od najvećih žarišta epidemije koja trenutno okupira svet.

"Sećam se da u početku to nije bilo nešto ozbiljno. Moja Mina koja je paničar, je rekla da je to haos i da će ostati u Beogradu. Kada sam sleteo u Milano, video sam da stujardese stavljaju maske na lice. Prošlo mi je kroz glavu da stvari nisu tako ozbiljne, ali sam brzo promenio mišljenje jer su svi kod nas govorili da to nije ništa strašno i da će proći. A onda se sve promenilo u dan ili dva. Bio je to vikend oko Nedelje mode u Milanu. Broj zaraženih je počeo strahovito da raste. Sada vidim da Mina nije bila paničar već oprezna", kaže Nedović.

Kada se vratio u Beograd, bio je svestan da će morati da bude u zatvorenom.

"Na granici su mi uzeli podatke i dali broj telefona na koji da se javim. Rečeno mi je kako treba da se ponašam. I svi mi treba i moramo to da poštujemo, tako da sam sada tu u stanu."

Iz Milana u beogradski karantin

Lakše mu je jer je pre svega sa Minom sa kojom živi već godinama, ali i sa roditeljima. Jedna zanimacija više jesu sprave za trening koje ima u stanu, a bez kojih je bio u Milanu.

"Trudim se da se okupiram što više i da radim razne stvari. Baš prethodnih dana sam gledao neke utakmice Lejkersa od pre skoro 20 godina... I Kobija Brajanta koji mi je bio idol."

Prvu NBA utakmicu odgledao je kao dečak u Italiji gde je njegov otac igrao rukomet. Tada ga je i mama odvela na košarkaški trening, ali kada bi mu neko ponudio da bira između ponude da igra u NBA i da bude član Juventusa, nema dilemu.

"Juventus, nema dileme. Ja sam opsednut fudbalom. I dobar sam fudbaler, stvarno sam dobar fudbaler... Kada nam na početku sezone dopuste da odemo u Milanelo trening kamp, ja sam tamo sa loptom po čitav dan i jedva me oteraju sa terena."

"Za košarkaše kažu da više prate fudbal, a za fudbalere da više gledaju košarku. Kod mene je svakako to slučaj."

Juventus draži od NBA lige

Sada je blizu Torina, gde igra njegov omiljeni klub – Juventus. Bio je na nekoliko utakmica. Zapravo gradovi u kojima je živeo bili su kao da ih je sam birao.

"Nisam birao samo Lietuvos Ritas i Golden Stejt. Živeo sam kao mali i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj gde sam naučio jezik... A kao košarkaš, pored ovih gradova koje sam pomenuo, a za Beograd već znate, Malaga, Valensija i sada Milano. Meni je važno da mi sve bude prijatno da bih igrao dobro. Grad u kojem živite je svakako jako važan."

Saigrač u Olimpiji iz Milana je Vladimir Micov, koji je takođe došao u Beograd. Na severu Italije je upoznao mnoge sportiste, družio se i sa Nemanjom Vidićem i sa Dejanom Stankovićem. Nije imao priliku lično da se sretne sa omiljenim fudbalerom svih vremena - Alesandrom Del Pjerom ali je i sa njim razgovarao.

"Del Pjero je za mene najbolji. Jako voli Srbiju i Srbe. Bio sam na otvaranju njegovog restorana pa smo preko zajedničkog prijatelja popričali preko fejstajma. A Micke, on je sjajan. Malo je povučen ali sam ga podmladio od kada sam došao. I popravio njegov stil oblačenja... Hahaha."

Sponzor kluba je čuveni modni kreator Đorđo Armani, pa je njima malo lakše da stignu do te garderobe jer imaju ogromne popuste i poklone.

"Italijani stvarno imaju stila. Lepo je u Milanu. Nažalost ovo se sve dogodilo..."

Kobijeva smrt ostavila trag

Još nešto loše desilo se ove godine, što je na Nedovića ostavilo traga.

"Sećam se dobro, bio je 26. januar, Minin rođendan. Bio sam zadovoljan jer je bilo lepo vreme. Išli smo u Trst, a trener mi je rekao da će me to veče odmarati. Tad sam se već iznervirao. Na povratku kući, čuo sam vest... Zvao sam Bogdana Bogdanovića, nije mi se javio...samo je napisao u poruci: 'Istina je...'".

"Ja sam zbog Brajanta počeo da igram košarku, baš me je pogodilo."

Nedović je sa svojih 28 godina već bio i u NBA ligi, kao igrač Golden Stejta. Nije bilo lako dobiti prostor pored Stefa Karija i ostalih zvezda ekipe na sličnim pozicijama.

"Da, Kari je stvarno monstruozan... Stalno ste na petama kada igrate protiv njega. Non stop menja pravac, nepredvidiv je... Ako bih morao da kažem ko ima bolji šut, on ili Klej Tomson, onda Tomson iz mesta, a Kari u trku. Dešavalo se da se nadmeću na treningu, ostajali bi po sat vremena, samo čuješ kako lopta prolazi kroz mrežicu. To je neverovatno..."

A u Evropi trenutno izdvaja dvojicu.

"Volim da gledam Higinsa... I Nikola Mirotić pravi razliku. Mirotić je i neverovatno posvećen sprskom narodu i mislim da je odličan čovek."

Neka se ponovi Rio

Ove godine su Olimpijske igre koje i dalje nisu otkazane, bez obzira na trenutnu situaciju u svetu.

"Ne razmišljam mnogo o tome sada, vidim samo da postoji mogućnost da se otkažu kvalifikacioni turniri i da se ide po plasmanu na Fibinoj rang listi... Ne znam, zaista..."

"Bio sam 2016. na Igrama u Riju i bilo nam je fenomenalno. Odlična smo grupa, sjajno se slažemo i držali smo se tamo zajedno. Nismo nešto provodili vreme sa drugim sportistima, mislim na sportiste iz drugih zemalja, već uglavnom sa našima a i bili smo koncentrisani na svoj cilj, što je i normalno... Stvarno volim da provodim vreme i da igram sa tim momcima."

To je, uz izbor na NBA draftu, bio jedan od najlepših trenutaka u karijeri za Nemanju Nedovića, koji sada, kao i svi, čeka neki bolji trenutak da nastavi sa normalnim životom i da se vrati košarci.