Prvi dan u Čikagu: zvezde u usponu i temperatura u padu

Beogradska zima bez snega i temperaturama u plusu me je, priznajem, razmazila. Iako sam očekivao da će u gradu koji leži na obali jezera Mičigen biti prave zime, nisam baš zamišljao toliki mraz i minus.

Prvi put sam ove godine obuo zimske čizme, prvi put stavio rukavice i kao retko kada zaboravio kapu, te sam sebe odmah morao da častim korisnim suvenirom, sa lopticom na vrhu glave.

Nakon peripetija sa neorganizovanim organizovanim prevozom do hale, Uber je bio jedina logična a brza opcija. Vožnju sam podelio sa Kristijanom, koji radi za novine iz Nju Orleansa, a koji je u prethodne tri sezone živeo u Denveru i izveštavao sa mečeva Nagetsa.

Logično, tema razgovora do hale bio je Nikola Jokić. Duga priča ukratko: obožava njegov stil igre, ali mu se nimalo ne dopada njegov javni nastup i pokušaj da bude samo običan momak, bez popularnosti.

Iako smo u "Junajted centar" došli na vreme, sa namerom udobno smestimo i pripremimo za prvi od tri glavna događaja, do rezervisanih, ali ne i obeleženih komentatorskih mesta na sedmom spratu velelepnog objekta stigli smo tek koji minut pre početka, žureći i jureći poziciju.

Muzika iz šoua Benija Hila bila bi idealna kao "podloga" za spomenutu trku sa vremenom, ali i ne baš spremnim osobljem.

No, tim mukama je došao kraj u minut do 12, ili tačnije koji minut pred 20 časova i to baš pred početak meča „Zvezda u usponu”, koji je i pored epiteta najslabijeg od tri velika događaja ipak opravdao očekivanja.

Zvanično otvaranje vikenda bilo je povereno Pau Gasolu, koji je, razumljivo, najviše pažnje pridao svom nedavno preminulom prijatelju i saigraču Kobiju Brajantu, kao i pokojnom komesaru Dejvidu Šternu.

"Sporo" je počelo, u nekoliko navrata i trapavo. Prvo poluvreme utakmice tokom koje je non-stop išla muzika sa razglasa, a često mogla da se čuje i škripa patika, obeležila su zakucavanja prvog pika poslednjeg drafta Zajona Vilijamsona, koji je prilikom jednog od njih uspeo da iskrivi konstrukciju koša. Što i ne čudi kada se 130 kilograma mišića svom snagom "okeša" na nju.

Ipak, potez tog dela igre, ali i cele utakmice bila je trojka neverovatnog Dončića sa pola terena, o tablu, u poslednjim sekundama za prednost tima Sveta od 71:61. I naravno da nije bilo slučajno, jer Luki nije prvi put i očigledno da to i vežba u svom Dalasu.

Takva je bila i reakcija Treja Janga, beka Atlante sa kojim je slovenački vunderkind povezan po više osnova (isti draft, njihovi timovi su ih posle izbora zamenili).

Nakon odmora i mlakog nastupa pevača Tima Beneta, ekipa sastavljena od igrača iz SAD dodala je gas.

Raspucali su se rezervisti, pre svih Majls Bridžis, koji je vezao nekoliko trojki i monstruoznih zakucavanja, čime se kandidovao za MVP-a utakmice (priznanje je na kraju i dobio). Dobro su mu u tome asistirali Paskal i Sekston, i pomogli da se utakmica okrene. Sa druge strane, najviše se trudio Kanađanin Ar Džej Baret, ubacivši 27 poena.

Konačan rezultat bio je 151:131, a poslednja dva minuta protekla su u neuspešnim pokušajima Zajona Vilijamsona, koji je pod pritiskom čikaške publike tri puta pokušavao, ali i tri puta promašivao aktraktivno zakucavanje.

Konfuzna organizacija "kriva" je i što nismo uspeli sa svojih pozicija u "golubarniku" stignemo na vreme za konferenciju Dončića, koji se prvi obratio predstavnicima medija, ali jesmo zato na deo obraćanja Janga, koji je najbolji i već opisani potez utakmice i prokomentarisao:

"To je bilo ludo čoveče. Ali on to prosto radi. Neverovatno", rekao je igrač koji će sutra učestvovati u brzom šutiranju trojki, a prekosutra na glavnoj, Ol star utakmici.

Već za par sati pred medijima biće prve zvezde, igrači iz timova Lebron i Janis. Od tada bi sve trebalo da bude mnogo bolje, i dešavanja na terenu, a nadajmo se i organizacija...

Marko Ljubomirović (@LjubomirovicM)