Zvezda uspešna u borbi istih formacija, ali drugačijih stavova

Dejan Stanković i njegov stručni štab ostali su dosledni onome što su radili u ovoj, ali i prethodnoj evropskoj sezoni. Dakle, Crvena zvezda je na teren izašla u jasnom 1-3-4-3 sistemu (u nekim ranijim utakmicama to je bilo više 1-3-4-1-2).

Živković je igrao na poziciji centralnog napadača, što se može shvatiti dvojako – prvo, sama dinamika utakmice pretpostavljala je crveno-bele češće u srednjoj zoni, možda i niskoj zoni. Tu je i pretpostavka da će Braga pokušati da pritisne u višim delovima terena u momentima kada je Zvezda u prvoj fazi poseda, bilo u otvorenoj igri, bilo u momentima kada je lopta na pet i po metara.

Tada vam, svakako, pomaže izrazito brz ofanzivni fudbaler.

Drugo, možda i interesantnije, tu je i specifičnost portugalske škole fudbala, u kojoj zadnja linija igra dosta visoko. Primera radi, Morinjov Porto, šampion Evrope 2004. godine, igrao je u rombu (1-4-3-1-2) sa izrazito visokom poslednjom linijom. Tako nešto postalo je teže nakon promene ofsajd pravila 2005. godine, ali se, naravno, dosta brzo vratilo u fudbal kao rešenje nekih od najboljih ekipa na svetu.

I u tim okolnostima, dakle, brzi napadač je veoma dragocen, u bilo kojoj verziji napada u ofanzivnoj tranziciji (dakle, u kontranapadu ili brzom napadu).

Braga je ponovo igrala u 1-3-4-3 sistemu. U ovakvim okolnostima, koje svakako nisu retke (posebno je bilo zanimljivo to bilo videti u duelu Engleska – Nemačka na Evropskom prvenstvu ove godine), kada se oblici podudaraju, invidualni ili grupno-taktički dueli postaju važniji.

Tako je, recimo, vertikalna igra dva na dva jedno od klasičnih rešenja koje koriste ekipe sa loptom.

Ali u ovakvim okolnostima i onaj mentalni stav sa kojim igrači izađu na teren, svaki od njih zasebno, postaje dodatno važan. Jednostavno, manje je prostora i vremena koje nosilac lopte ima, dodatna agresija se praktično podrazumeva jer su svi uslovi pritiska i presinga već unapred postavljeni. Stalno igrate pod kontaktom, stalno namećete kontakt kada nemate loptu.

Crvena zvezda nije dominirala. Ni blizu. Govoriti da li je to i pokušavala verovatno nije umesno... Prosto, Braga je kudikamo više napadala, ali nije stvorila mnogo toga više nego Crvena zvezda, koja je imala tek nešto iznad trećine vremena loptu u prvom delu susreta.

U ovakvoj utakmici nije neobično što su oba gola stigla iz penala – izazvanih posle prekida.

I sada, naravno, ostaje onaj lepši deo. Ali svakako i teži. Jer, crveno-beli su ovde već bili. Kako napraviti naredni korak, kako proći dalje nego ranije u nokaut fazi Lige Evrope jedino je pitanje na koje će u Ljutice Bogdana tražiti odgovor u narednim mesecima...