Čitaj mi!

Mitjiland postavio mnoga pitanja na koja Crvena zvezda nije imala odgovor

Mitjiland je bio bolji rival od Crvene zvezde u, verovatno, devet ili deset od ukupno 11 osnovnih standardnih fudbalskih situacija. I pored toga, što je omaž kvalitetu igračkog kadra i, verovatno, dobroj energiji koja postoji unutar ekipe i stručnog štaba, stigla je do važnog boda. U nastavku takmičenju, pak, biće potrebne određene korekcije i preraspodele...

Kao i u meču sa Ludogorecom, Crvena zvezda je izašla u 1-3-4-1-2/1-3-4-3 obliku, što već postaje njen manir u evropskim utakmicama, sa kojim je stručni štab Dejana Stankovića počeo i pre ove sezone.

Međutim, za razliku od duela u Bugarskoj (sa Bragom je takođe bilo određenih nesigurnosti), Crvenoj zvezdi je bilo posebno teško da u ovom duelu kontroliše faze i momente igre.

Danski tim je, za razliku od svog meča sa Ludogorecom (u kome su bili posebno kvalitetniji od rivala, iako je na kraju bilo 1:1), više ličio na 1-3-5-2 nego na 1-3-4-3, sa Evandrom pored Nvadikea i Kajustea u drugoj liniji, iza Sista i Isaksena.

Crveno-beli su imali nekoliko problema protiv Mitjilanda, ali problema koji su se uglavnom manifestovali u zoni ispred, iza i uopšte oko Dragovića (ne striktno povezani sa njegovom igrom, koliko sa strukturom utakmice).

Prostor iza jednog od „bočnih" centralnih bekova je i klasični prostor koji se napada protiv ekipe koja se brani sa pet defanzivnih fudbalera. Nekoliko rotacija, u kojima se Sisto spuštao ili izvlačio u bočni koridor (posebno interesantno, posebno u sadejstvu sa dijagonalnim napadanjem dubine krilnog beka Dira), otvarale su veliki prostor čijom eksploatacijom je domaći tim došao do nekoliko prilika (i jedne pogođene stative u prvom delu susreta).

Uopšte uzev, Mitjiland je bio spremniji da bude tim koji će na strukturiran način, reciklirajući posed prema potrebi (vraćajući loptu u niže zone, sa željom da rekonstruiše napad – nešto čemu se na stadionima u Srbiji veoma često zviždi), ugrožava protivnika.

Prilikom prve faze poseda, gde Crvena zvezda takođe u većem broju slučajeva nije uspevala da bude kvalitetna u onoj meri koja bi joj dozvolila uspešan pritisak, Mitjiland je najčešće jednostavnom kratkom dijagonalom od golmana prema centralnom beku Paulo Viktoru uspevao da zaobiđe prvu liniju Crvene zvezde i da je odmah vrati u srednju i nisku defanzivnu zonu.

Na sredini terena Zvezdi nije pomoglo što Kanga ne spada u one fudbalere koji će da savršeno ostanu u okvirima modela igre ili plana za određenu utakmicu, a Srnić, prosto i jednostavno, sa svojim setom atributa na ovom delu terena može dosta jednodimenzionalno da pomogne.

Upravo to je i primećeno na odmoru, kada ga je zamenio Krstičić.

Ali uz sve ovo, igrajući protiv ekipe koja pripada fudbalskoj kulturi koja je daleko najnaprednija na svetu kada su u pitanju prekidi, Crvena zvezda je stigla do prednosti iz upravo jedne takve situacije.

Čudi, zaista, reakcija igrača Mitjilanda tokom pomenute situacije. Crveno-beli su osvojili drugu loptu, time otpočeli takozvanu drugu fazu prekida o čijoj važnosti Pepajn Lajnders, pomoćnik Jirgena Klopa u Liverpulu često govori, i odmah je poslali nazad pred gol rivala.

A tamo je nastala, za njih, veoma povoljna zabuna. U ovakvim prilikama najvažnije da ekipa koja se brani ne ode kolektivno previše ka lopti, već da brani okvir gola ravnomerno. Upravo to nisu uradili, ostavili su igrača na drugoj stativi samog (daleko najvažniji prostor za branjenje u ovakvim momentima) i kažljeni su primljenim golom.

Naposletku, Crvena zvezda je primila pogodak i nije stigla do pobede, ali, teško je naći zamerku tom ishodu. Prosto, srpski šampion nije bio bolji od svog rivala u Danskoj, što ne sme da oduzme previše od zadovoljstva osvajanja još jednog boda u Ligi Evrope.

Sa druge strane, ovaj meč pruža sasvim dovoljno materijala za analizu i, kroz korektivni rad na terenu, ispravke i korekcije koji će crveno-belima doneti još tih par bodova koliko ćeim biti potrebno da ostvarenje većeg dela ovosezonskih evropskih ambicija.