Čitaj mi!

Zvezda savladala ekipu verovatno i bolju od sebe

U evropskim utakmicama Crvena zvezda (kao i ma koji srpski klub, doduše u manjoj meri) možda ima pravo da govori o činjenici da njeni rivali u najvećoj meri raspolažu većim sredstvima i time prilikom da dobave sebi kvalitetnije fudbalere. Ali nekada, kao u utakmici sa Bragom, bespredmetno bi bilo govoriti o tome, jer je ovde reč o činjenici da su sučeljene ekipe predstavnici dve različite fudbalske kulture, na neravnopravnim nivoima razvijenosti. Otud ovaj trijumf crveno-belih ima, i u tom kontekstu, poseban značaj.

Postoji jasna svest u trenerskom svetu da su portugalske ekipe (uopšte portugalska liga), jedne od najškolovanijih i najobučenijih na svetu.

Upravo to vam i donosi edukacija trenera kojoj se mnogo pažnje pridaje u Portugaliji, koja ima jednu od najboljih liga u Evropu po relevantnom koeficijentu (čak ispred francuske, pa i ruske ili turske lige, u kojima su igrači kudikamo bolje plaćeni).

Braga je igrala u 1-3-4-3 sistemu u Beogradu, sa 3-2 strukturom u drugoj fazi poseda. Ekipa Karlosa Karvaljala je, shodno ispričanom, radila toliko toga pravilno, udžbenički. Od načina na koji se kretala poslednja linija sa referencom na loptu (mehanizmi poslednje linije su inače esencijalni ali i teže trenirani kada govorimo o liniji sa pet igrača, jer Braga se branila u sistemu 1-5-4-1/1-5-2-3), položaj tela svakog od igrača od kojih je bila sačinjena ta linija, prepoznavanje momenta kada u niskoj zoni korekcija „puca“ i kada se prelazi na branjenje bočne lopte, opet sa svojim specifičnim principima...

Ofanzivno, s druge strane, imamo sinhronizovana napadanja dubina, konzistentnu strukturu sa igračima u tzv. „kvadratima“ (ovo je Zvezdi pravilo posebne probleme, što jeste neobično jer svakako nije neočekivano)... Tu su i prekidi, jasno definisano vađenje lopte na ofanzivnom autu, uglavnom preko centralnog napadača, napadanje svih pet vitalnih zona na ofanzivnom korneru... Sve to u igri Brage.

Ovo je samo fragment fragmenta u igri jedne organizovane ekipe, ali nije potrebno mnogo više od ovoga da biste prepoznali dobro treniranu i, nadasve, kvalitetnu ekipu.

Opterećujući poslednju liniju Crvene zvezde sa pet igrača (3-2-5 ofanzivni oblik), Braga je dovodilo srpskog šampiona u neprijatnu situaciju koja je često rešavana spuštanjem Kataija ka levom boku. To nije optimalno jer ponajboljeg igrača Crvene zvezde udaljava od svih onih prostora na kojima može da bude opasan po oduzimanju lopte.

U ovim okolnostima Zvezda nije mogla da u dovoljnoj meri bude protagonista na ovom susretu (ili u ma kakvoj meri u većem delu utakmice).

Ulazak Krstičića u nastavku susreta doneo je Crvenoj zvezdi onu količinu balansa i nemalu količinu taktičke obučenosti nekoga ko je godinama igrao u Italiji.

Zvezda ni tada nije briljirala, ali je dobila onu stabilnost koja joj, makar u evropskim utakmicama, daje priliku da iskoristi ma kakvu neiznuđenu nesigurnost protivnika, bila ona u otvorenoj igri bilo u prekidu.

Upravo tako je Zvezda i povela, napadajući drugu liniju Bragine zone na defanzivnom korneru.

No, maltene u sledećem napadu ponestalo je upravo ove stabilnosti (i mnogo čega još u datom momentu, ali nije trenutak da se o tome govori), a Braga je sada bila ta koja je to iskoristila.

Na sreću, u tim sukcesivnim momentima nereda i neorganizovanosti, sve je rezultatski rešeno još jednim golom koji je postigla Crvena zvezda.

Reč je ovde o vrednoj pobedi u utakmici koja je pokazala koliko će zahtevno biti izboriti nokaut fazu Lige Evrope ove sezone, ali i koja je pokazala da Crvena zvezda, uz određene modifikacije posebno, i te kako može u tome da uspe.