Unaj Emeri, mister Liga Evrope

Finale Lige Evrope između Mančester junajteda i Viljareala pokazalo je svu lepotu fudbala, svu neizvesnost i dijapazon emocija koju "najvažnija sporedna stvar na svetu" može da izazove, a na kraju se radovao čovek koji je na to nekako navikao, bar kada je ovo takmičenje u pitanju.

Unaj Emeri je četvrti put osvojio drugo po kvalitetu evropsko takmičenje, prvi put sa Viljarealom, koji je tako stigao do najvećeg uspeha od kada klub postoji.

Španac je ušao u istoriju i iza sebe ostavio velika trenerska imena kao što su Đovani Trapatoni (tri titule u Ligi Evrope, odnosno Kupu Uefa), Bob Pejsli, Karlo Ančeloti i Zinedin Zidan (po tri titule u Ligi šampiona, odnosno Kupu šampiona).

Jedina "mrlja" u karijeri ostaće poraz od Čelsija u finalu Lige Evrope 2018. godine, koji je Emeri doživeo kao trener Arsenala. Ali, to je više do Arsenala, nego do Emerija... 

Imao je tim iz gradića u blizini Valensije velikih rezultata u prošlosti, igrao je polufinale Lige šampiona, kao i polufinale Lige Evrope, ali za prvi evropski trofej bilo je potrebno nešto više i nešto bolje.

A šta može da bude bolje od trenera koji je sa Seviljom svojevremeno osvojio tri uzastopna trofeja u Ligi Evrope, koji ima iskustvo vođenja velikih evropskih klubova, Pari Sen Žermena i Arsenala, ali i čoveka koji kao da je rođen pod srećnom zvezdom.

Da bude potpuno jasno, iako je pobednika odlučila penal lutrija, nije sreća donela pehar Viljarealu. Emeri je jedan od najboljih fudbalskih stratega u Evropi – ume da složi kockice, ukokmponuje iskusne islužene legionare i mlade lavove željne krvi, da nađe slabosti svakom protivniku.

Emeri je imao hrabrosti da meč protiv Junajteda počne sa 18-godišnjim Jeremijem Pinom, najmlađim španskim igračem u finalu nekog evropskog kupa.

Sakupio je igrače koji su imali epizodne uloge u Premijer ligi – Kokelan je jedno od najvećih razočaranja Arsenala, Moreno nije uspeo da izbori za startnu postavu Liverpula, Etjen Kapue je godinama bio oslonac na sredini terena Votforda, dok Huan Fojt nikada nije dobio pravu priliku u Totenhemu.

Odbrambeni bedem čine iskusni 35-godišnji Raul Albiol i mladi Pau Tores, naslednik Ramosa i Pikea u reprezentaciji Španije.

Sredinom terena gospodari Dani Pareho, jedan od najboljih plejmejkera u španskoj ligi, dok je dirigentska palica u napadu poverena Đeraru Morenu, koji je ove sezone postigao 31 pogodak, izjednačivši se sa Đuzepeom Rosijem na prvom mestu liste najboljih strelaca kluba u istoriji. 

Emeri je umeo i da napravi prave izmene u pravom trenutku. Pred produžetke je zamenio oba beka, dobio na svežini i prodornosti, a Junajted u dodatnih 30 minuta gotovo da nije zapretio golmanu Heronimu Ruljiju.

Pored toga, Emeri je za protivnika imao jedan od najslavnijih klubova na svetu, veliki Mančester junajted, ekipu koja je, bar na papiru, kvalitetnija, skuplja, opasnija.

Ole Guner Solskjer nije uspeo da osvoji prvi trofej na klupi "đavola", a navijači tima sa "Old Traforda" ponovo će imati pitanje za čelnike kluba – da li je Norvežanin pravi čovek za mesto menadžera jednog od najvećih klubova na svetu.

Junajtedu nije pomogla ni podrška sa tribina koju su pružili legende kluba ser Aleks Ferguson i Vejn Runi, te "đavoli" nisu ponovili uspeh iz 2017. kada ih je Morinjo vodio do trofeja u Ligi Evrope. 

Ipak, ništa to nije bilo važno Emeriju, koji je našao način da motiviše ekipu da odigra i bolje nego što to obejktivno može i savlada velikog protivnika.

Viljareal večeras slavi istorijsku titulu i Unaja Emerija. Do nekog novog finala, do nekog novog trofeja.