Čitaj mi!

Ko dobija, a ko gubi osnivanjem nove fudbalske Superlige

Odluka 12 evropskih fudbalskih velikana da formiraju Superligu, novo takmičenje koje bi u zapećak bacilo Ligu šampiona, podigla je mnogo prašine. Argumenata ima na obe strane, ali čini se da je za sada više protivnika ovakve ideje.

Osnivanjem Superlige, novog elitnog takmičenja, fudbal svakako neće biti isti. Tektonske promene u "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu" su neminovnost, ostaje otvoreno pitanje koji su benefiti, ali i posledice odluke najbogatijih evropskih klubova.

Na prvu loptu, argumenata protiv formiranja Superlige ima daleko više. Malo ko je imao pozitivnu reakciju na osnivanje takmičenja, osim naravno ljudi iz klubova koji su ga oformili.

Svoj glas protiv Superlige podigli su brojni sadašnji i bivši fubdaleri, funkcioneri, navijačipa i političari, a pojedini su potez bogatih klubova nazvali "sebičnim", "sramotom", ali i "objavom rata fudbalu".

Protiv novog takmičenja je, prirodno, Uefa, pošto bi Superliga u poptunosti uništila kvalitet i značaj Lige šampiona, ali i nacionalni savezi koji su se stavili na stranu Evropske kuće fudbala.

Novoformirano takmičenje, prema planovima osnivača, trebalo bi da bude zatvorenog tipa. Ligu bi igralo 20 klubova – 15 stalnih članova, ali i pet klubova koji bi prošli određene "kvalifikacione mehanizme".

Nije precizirano kakvi su mehanizmi u pitanju, ali je jasno da će merila biti novac i marketinški kapaciteti, a ne kvalitet ekipe i uspeh u nacionalnim takmičenjima.

Za sada, sugurni učesnici su 12 klubova osnivača Superlige – Barselona, Real, Atletiko (Španija), Juventus, Milan, Inter (Italija), Mančester junajted, Liverpul, Mančester siti, Čelsi, Arsenal i Totenhem (Engleska). 

Bogati postaju još bogatiji, ko još brine za siromašne

Za učesnike Superlige obezbeđene su bogate nagrade. Prema procenama, početni budžet takmičenja trebalo bi da bude oko pet milijardi evra, a glavni sponzor je Džej Pi Morgan, jedna od najjačih američkih finansijskih kompanija.

Za učesnike je predviđen i unapred određen novac, koji bi trebalo da bude finansijska injekcija klubovima posle ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa. 

Prema novom sistemu, bogati klubovi postaće još bogatiji, što će dovesti do dodatne polarizacije u fudbalu, sa kojom Uefa muku muči godinama unazad.

Na drugoj strani ograde je ostatak fudbalskog sveta. Klubovima "druge i treće klase" plasman u elitno takmičenje ostaće samo san, a mnogi od njih, istorijski gledano, imaju sve preduslove da se takmiče sa najbogatijima.

Ajaks, Benfika, Porto, Marsej, Dortmund, PSV, Seltik, pa i Steaua i Crvena zvezda, samo su neki od klubova koji u svojoj riznici imaju trofej namenjen šampionu Evrope, ali neće biti deo novog projekta.

Još drastičnija situacija je sa klubovima sa Istoka. Osim možda Zenita, malo koji klub iz istočne Evrope može da bude konkurencija Zapadu, kada su finansije u pitanju, što znači da će jedno ogromno fudbalsko tržište pasti u zapećak i vremenom se ili ugasiti ili svesti na amaterski nivo.

Posebno pitanje je kako bi se novo takmičenje odrazilo na srpske klubove, pošto je jasno da oni do Superlige ne bi mogli da dođu ni u snovima. Partizan i Crvena zvezda četiri puta su učestvovali u Ligi šampiona, a put do nje je trnovit, ali prilično olakšan u poslednjim godinama.

Koncentracija kvaliteta ili obesmišljavanje fudbala

Koncept Superlige je takav da se u njoj takmiče najbogatiji, što u moderno fudbalsko vreme znači i najkvalitetniji. Najbolji fudbaleri sveta za ono što prikazuju na terenu plaćeni su desetinama miliona zelenih novčanica, a novo takmičenje garantuje još veći novac u njihovim rukama.

Navijači u Evropi, ali i širom sveta, biće u prilici da češće, takoreći svake godine, gledaju međusobne okršaje fudbalskih ikona u dresovima Barselone, Juventusa, Mančester sitija i ostalih najbogatijih evropskih klubova.

Kvalitet timova garantuje veći kvalitet utakmica, kao da je svaki meč u Superligi na nivou jednog četvrtfinala Lige šampiona. A to zaista privlači i raduje neutralne ljubitelje fudbala.

Igrači, osim dodatnih nula u ugovorima, imaće priliku da se nadmeću sa najboljima na svetu. Zaista, velika fudbalska pozornica, kako na finansijskom, tako i na sportskom planu.

Ipak, čini se da je formiranje zatvorenog takmičenja u potpunoj suprotnosti sa načelima sporta i samog fudbala. Lepota fudbala je u priznavanju različitosti i mogućnosti da za loptom trče svi, bez obzira na rasu, veru, poreklo, imovinske prilike, fizičke predispozicije ili mentalne karakteristike.

Koliko je fudbal pomogao siromašnima da makar u nečemu budu ravnopravni sa bogatima lepo je prikazala mini-serija Engleska igra (The English Game), koja se bavi počecima fudbala na Ostrvu.

Ne mogu svi da igraju elitno takmičenje, ali je neophodno da svi imaju podjednake, ili bar slične šanse da do elite stignu i na fudbalskom terenu se izbore da igraju protiv najboljih. A to je nešto što nova Superliga ne dozvoljava. 

Uefa i Fifa prete, trpeće i reprezentativni fudbal

Jasno je da se Uefa neće predati bez borbe, u kojoj očekuje svesrdnu podršku Fife. Nacionalni savezi podržali su Evropsku kuću fudbala, pa svim klubovima koji žele da igraju Superligu preti eliminacija iz nacionalnih takmičenja.

Takođe, igračima koji bi nastupali u novom takmičenju biće zabranjeno da nastupaju za nacionalne timove, odnosno da učestvuju na svetskim i evropskim prvenstvima.

Kazne i suspenzije mogu doneti rezultate, ali kada se radi o pojedincima. U ovom slučaju radi se o 20 najbogatijih evropskih klubova, što znači oko 500 fudbalera iz svih krajeva sveta. I to onih najboljih i najkvalitetnijih.

Svi oni ne bi učestvovali na Mundijalima i kontinentalnim šampionatima, a navijači nacionalnih selekcija ostali bi uskraćeni za kvalitet igre i spektakl kakav reprezentativna prvenstva sa sobom nose.

Stvari su daleko od gotovih. Klubovi osnivači Superlige nameračili su se da istraju u svojim idejama i sprovedu ih u delo "čim to bude moguće", sa druge strane Uefa i nacionalni savezi moraju da drže svoju liniju odbrane.

Pandemija koronavirusa pogurala je realizaciju ideje o Superligi, ali čini se da je odziv manji od očekivanog.

Ključne borbe vodiće se na nemačkom i francuskom frontu – Borusija je odbila da pristupi Superligi, kao i Pari Sen-Žermen, dok Bajern želi da ispoštuje navijače, ali finansijski kolač koji nudi elita više je nego primamljiv.

Borbe će se voditi svuda, samo ne na terenu. A u takvoj postavci stvari najviše gubi – fudbal.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">