Ne igra se tako meč decenije, "Orlovi“ ponovo razočarali, Srbija nastavlja da sanja EP

Nakon bledog izdanja i slamke spasa uhvaćene u 90. minutu, pobednik nije bio poznat ni nakon produžetaka, pa je penal lutrija odlučila ko ide na Evropsko prvenstvo. 

Selektor Ljubiša Tumbaković i njegovi izabranici propustili su veliku šansu, da ispišu istoriju srpskog fudbala, skinu veliki teret i ljagu sa njegovih leđa i imena i vrate poštovanje i optimizam među navijače i srpski fudbalski svet.

Ipak, po dobrom, starom običaju: Kada je trebalo da se stisnu zubi, odigra muški, opravda uloga favorita, napravi iskorak - "orlovi" su bili zbunjeni, podlegli pritisku, u velikoj meri razočarali, ušli u dramatičnu završnicu i iz nje, sada već tradicionalno, izašli pognutih glava.

Fudbaleri Srbije nisu izgledali ni nalik reprezentaciji koja je nadigrala Norvešku u svakom parametru igre i zasluženo izborila duel sa Škotskom.

Pobeda nad Norvežanima ponovo je vratila reprezentativni duh među srpske navijače, ali su taj duh i euforija ugašeni već u narednom meču.

Srbija je protiv Škotske predugo bila u grčku, bleda, pomalo iznenađena otporom rivala i odnosu snaga na terenu.

Znaci "buđenja", želje, ambicije i elana pokazani su u finišu regularnog dela i u produžecima, ali je susret otišao u penale, a fortuna se ponovo nasmešila Škotskoj. 

Sva predviđanja i analize rivala pred meč govorila su da će Škotska neće doći u Beograd da se preda, već da se "pobije", preore teren i pokvari planove favorizovanom rivalu.

Iako se znalo da se protiv Škotske mora nametnuti jak ritam i intenzitet na obe strane terena, biti konsantno u fokusu i da se mora od prvog minuta naglasiti da ste od njih bolji, te slomiti ih što pre, Srbija to nije radila.

Kako je vreme odmicalo, gosti sa Ostrva su dobijali na samopouzdanju, jer je njihov plan uspevao i utakmica je išla tokom koji im više odgovora.

Lepršave igre nije bilo, akcije gotovo da nisu postojale i mogle da se igraju, rovovska borba vodila se na sredini terena, koju su štoperi obe ekipe rado preskakali, samo da bi protivnička odbrana lako očistila svaku opasnost. 

Što zbog kadrovskih problema, zdravlja igrača, ali i taktičkih zamisli, Srbija je u meču decenije eksperimentisala, odustala od svoje igre, svojih principa i radila nešto što očigledno nije polazilo za nogom.

Penal serija je lutrija, prečesto čujemo taj izraz i on je velikim delom tačan. Sreća je htela da jedan od najboljih napadača i strelaca koje je naša zemlja imala, promaši odlučujući penal. 

Ipak, nismo smeli da se na sreću oslanjamo, nije kao da smo je u pomenutih 20 godina imali, a svoje greške smo ponovo preskupo platili.  

Škotska nakon 22 godine čekanja napokon ide na jedno od najvećih takmičenja i treba im čestitati, većim delom su to i zaslužili.

A mi, nama ostaje da još čekamo, da se nadamo, da gradimo i stvaramo, da ustajemo iz pepela i da se ponovo rađamo. 

Ne treba plakati za prosutim mlekom, već treba gledati napred, ali je to jako teško raditi, kada iznova i iznova prosipate mleko. 

Reprezentaciju Srbije ponovo očekuje jedan veoma težak period, nova rekonstrukcija i novo dizanje glave nakon neuspeha. Nažalost, na to smo se već navikli...