Čitaj mi!

Šest decenija života čudesnog Maradone – šest stvari o “El Pibeu”

Jedan od najboljih fudbalera u istoriji sporta, Dijego Armando Maradona, preminuo je nepunih mesec dana posle 60. rođendana. Godine i decenije prolaze, a legenda o "El Pibeu" ne bledi.

Dijego Armando Maradona 30. oktobra navršio je šest decenija života, a nepunih mesec dana kasnije došao je kraj jednoj istinskoj fudbalskoj legendi.

Malo ko ne zna priče o omalenom Argentincu, uz Pelea, najboljem fudbaleru 20. veka. Njegov život i karijera obeleženi su velikim uspesima, ali i strmoglavim padovima. Karijeru su obeležili golovi i trofeji, njegov privatni život borba sa zavisnošću od narkotika.

Karijeru počeo u Crvenoj zvezdi

Veliki Maradona svoj fudbalski put počeo je u lokalnom klubu Estrelja roha (Crvena zvezda), koji je vodio njegov otac. Nije bilo potrebno mnogo vremena da "El Pibe" pokaže da je poseban, već sa deset godina odlazi u mlađe kategorije Argentinos juniorsa, gde je 1973. i 1974. godine ostvario 136 vezanih pobeda.

Za prvi tim debitovao je sa 16 godina, a prvim potezom na meču provukao je loptu kroz noge protivniku. Do 20. rođendana odigrao je 150 utakmica i postigao 100 golova za klub, i postao jedan od najcenjenijih argentinskih igrača.

Posle pozajmice klubu koji je sam izabrao, Boki juniors, Maradona 1982. godine odlazi u Evropu i postaje član Barselone, a dve godine kasnije seli se u Napoli.

"Božja ruka"

Posle neuspešnog nastupa na Mundijalu 1982. godine, Maradona četiri godine kasnije kao predvodnik tima odlazi u Meksiko, gde je ispisao fudbalsku istoriju.

U polufinalnom meču, postigao je dva pogotka Englezima. Jednom je to učinio rukom, posle čega je Maradona rekao da je to "Božja ruka", dok je drugi pogodak na mnogim rang-listama proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava.

Argentina je u finalu savladala Zapadnu Nemačku sa 3:2, a "El Pibe" stigao do svoje prve i jedine titule šampiona sveta.

Borba sa kokainom

Koliko je Maradonina karijera bila ispunjena senzacionalnim potezima, golovima i trofejima, toliko je privatni život obojen skandalima i borbom protiv zavisnosti od narkotika.

"El Pibe" je 1991. godine, posle utakmice sa Barijem, na doping testu bio pozitivan na kokain. Ubrzo je pobegao u Buenos Ajres, gde je uhapšen zbog povezanosti sa drogom, a uskoro je počeo i sa rehabilitacijom.

Posle 15-mesečne suspenzije vratio se fudbalu, igrajući za Sevilju i Njuels old bojs, čime je zaslužio poziv u nacionalnu selekciju za Svetsko prvenstvo 1994. godine.

Ipak, na Mundijalu u Americi ponovo je pao na doping testu, ovoga puta na zabranjeni diuretik, što je praktično okončalo njegovu blistavu fudbalsku karijeru.

Poslednji pokušaji da se vrati fudbalu bili su u timu za koji navija, Boki juniors, ali je taj period njegove karijere više obeležila borba protiv zavisnosti od kokaina i lečenja po raznim klinikama nego sam fudbal.

Legenda Napulja

Maradona je sedam sezona nastupao za ekipu Napolija. Doneo je timu sa juga Italije dve titule šampiona (1987. i 1990. godine), ali i trofej u Kupu Uefa (1989. godine). Iako se njegov boravak u klubu neslavno završio kokainskom aferom, navijači ga nikada nisu zaboravili.

Toliko je "El Pibe" ušao pod kožu Napolitancima, da je praktično podelio grad pred polufinalnu utakmicu Mundijala u Italiji. Domaćin je dočekao vladaćujeg šampiona na "San Paolu" u Napulju, a Maradona je pre duel pozvao Napolitance da nivajaju za Argentinu.

Svaki put kada se vraćao u Napulj, ceo grad je bio na nogama. Svi su želeli da budu pored svog idola, da se slikaju sa hodajućom legendom. Priča se da je posle prve šampionske titule Napolija neko na zidu preko puta groblja napisao grafit "Ne znate šta ste propustili".

Prijateljstvo sa Kastrom

Problemi sa kokainom nastavili su se i po završetku fudbalske karijere. Letujući u Urugvaju 2000. godine, Maradoni je toliko pozlilo da je hitno prebačen u bolnicu, gde je u jednom trenutku pao u komu.

Naredne četiri godine proveo je lečeći se na Kubi, gde je bio lični gost tadašnjeg predsednika Fidela Kastra.

Maradona je sa Kastrom delio strast prema cigarama i fudbalu, ali je i snažno podržao kubanski socijalistički režim.

Kastro je preminuo u novembru 2016. godine, i Maradona je prisustvovao sahrani.

Navijači osnovali Maradoninu crkvu

Najzagriženiji navijači Dijega Armanda Maradone osnovali su crkvu sa njegovim imenom u argentinskom Rosariju.

"Iglesija Maradonijana" sagrađena je u Rasariju. Sledbenici vreme mere od Maradoninog rođenja, a trenutno smo u 60. godini A. D. (after Diego).

Crkva čak ima i svojih 10 zapovesti, protkanih fudbalom i Maradoninom ličnošću.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">