Previše različiti, a opet u nečemu slični - Nagelsman protiv Simeonea

Julijan Nagelsman i Dijego Simeone važe za jedne od najboljih fudbalskih stručnjaka na svetu. Obojica uspevaju da prave veoma prijatna iznenađenja, sa ne toliko materijalno i imenom moćnim klubovima. Večeras, samo jedan od njih dvojice će moći da nastavi započetu priču i plasira se u polufinale Lige šampiona.

Simeone i Nagelsman, dva različita stila fudbala, različite priče, sušte suprotnosti, a opet dvojica trenera koji u pojedinim segmentima toliko podsećaju jedan na drugog.

Obojica odolevaju i ruše velikane, izvlače najbolje iz pojedinaca koji su im na raspolaganju, menjaju fudbal i prkose njegovim pravilima, ali na dva potpuno različita načine.

Dijego "Čolo" Simeone, trener "jorgandžija", najplaćeniji je fudbalski stručnjak na svetu.

Iako se njegov stil fudbala ne sviđa mnogim ljubiteljima ovog sporta, rezultati koje Simeone i Atletiko ostvaruju su neosporni.

Svoj temperament, prgavu ćud i povišen nivo muškosti, Simeone je implementirao na svakog svog fudbalera i stvorio svojevrsnu mašineriju.

Tako Atletiko može da pretrpi čak i odlaske bitnih šrafova poput Grizmana, Lukasa Ernandeza, Rodrija, Godina, Huanfrana i opet bude pri vrhu, među najboljim klubovima u Španiji i Evropi.

Sistem igre Simeona je jednostavan, a opet toliko čudan i komplikovan. Iako je galaksijama daleko od ideje totalnog fudbala, u jednom segmentu se poklapa - svi se brane.

Atletiko igra jednu od najzahtevnijih i najdisciplinovanijih odbrana na svetu. Čak 10 ili svih 11 igrača su iza lopte, mnogo trčanja, presinga, startova, duela, preuzimanja, obaveza...

To je jedan od glavnih razloga zbog kojih Atletiko igra veoma slično protiv Barselone, Liverpula ili Reala, ali i protiv Espanjola, Granade ili moskovske Lokomotive.

Napad je znatno jednostavniji - prvobitna zamisao je da neko od sjajnih kreatora iz sredine terena (Koke, Saul, Ljorente), dodavanjima i kretnjom, stvaraju pometnu između prve i druge linije otpora rivala. Potom, ili sami priprete/uposle napadače, ili proslede loptu na stranu, odakle se bekovi i krila ne stide da je "zavrnu" u protivnički šesnaesterac. Njihovi napadi ne traju po pet minuta i dve stotine dodavanja, već se završavaju u sekundama.

Atletiko je pod vođstvom Simeonea uspeo da osvoji La Ligu u zlatnoj eri Mesija u Barseloni, kao i Ronalda u Realu. Na evro sceni, "jorgandžije" su pre dve sezone bili minutima daleko od "ušatog" pehara, ali su fudbalska karma i Serhio Ramos imali drugačije planove.

Ove godine, Atletiko je uspeo da zaustavi nalet Liverpula, branioca trofeja Lige šampiona i to na način specifičan timu iz Španije. Čuveno branjenje na svojoj polovini utakmicu i po, a onda stvaranje haosa na protivničkoj polovini u kratkom vremenskom intervalu. Na sve to, dodaju se i izjave između dva meča, koje su u velikoj meri naljutile igrače i čelnike Liverpula i pomalo ih izbacile iz ravnoteže i stanja velikog samopouzdanja.

Poznato je da nokaut sistem odgovara Atletiku, a kada se u obzir uzmu uslovi pod kojima se igra (jedan meč na neutralnom terenu), tim iz Madrida može biti pretnja mnogim timovima, čak i boljim od Lajpciga.

Ipak, nešto se pitaju i Nemci. Tim Red Bula sa klupe predvodi Julijan Nagelsman, takođe jedan od specifičnijih umova na fudbalskoj sceni.

Nemački stručak ima samo 33 godine, što ga čini vršnjakom sa pojedinim fudbalerima svoje ekipe, a od nekih je čak i mlađi.

To ne predstavlja veliki problem treneru Lajpciga, koji se smatra za sledećeg "velikog" trenera, a o njemu su jake pohvalne reči imali stručnjaci poput Gvardiole, Zidana, Morinja, Fergusona...

Nagelsmanov pogled na fudbal potpuno je drugačiji od Simeoneovog. Za razliku od Atletika, Lajpcig voli i hoće loptu u svojim nogama. Veliki broj igrača ima napadačka zaduženja, te ekipa kroz posed, ali i jako dobar protok lopte i kretnju igrača, dolazi do šansi i (velikog broja) golova.

Na sve to, Lajpcig voli da se prilagodi protivniku, pa zato igra u različitim formacijama, protiv različitih timova, a svaki fudbaler dobija veliki broj instrukcija koje bezuslovno poštuje.

Atletiko će biti kadrovski desetkovan neigranjem Vrsaljka i Koree, ali ni izbliza kao Lajpcig.

Za nemački tim neće nastupati njihov najbolji napadač Timo Verner, koji je odlučio da se u potpunosti posveti Čelsiju, svom novom klubu.

Ipak, Nagelsman je i ranije govorio da jedan igrač ne čini ekipu, pa treba očekivati maksimalno naoštren i koncentrisan Lajpcig u večerašnjem meču, Lajpcig koji napada i koji ne traži izgovor, već način za plasman u istorijsko polufinale Lige šampiona.

Meč Atletika i Lajpciga igra se od 21.00 čas na neutralnom terenu u Lisabonu, a Simeone i Nagelsman pokušaće da odvedu svoj tim u narednu fazu, gde ih čeka PSŽ, nova favorizovana meta koju treba izbaciti.

broj komentara 0 pošalji komentar