Šta sve donosi nastavak Bundeslige

Kotrlja se lopta, okreću se novci

Nastavak fudbalske Bundeslige je od velikog ekonomskog značaja za Nemačku. No pandemija je otkrila šta je trulo u profesionalnom fudbalu gde mnogi klubovi ne mogu da prežive ukoliko se ne igra dva-tri meseca.

Od subote će se ponovo zavrteti lopta na bundesligaškim terenima. Dok su sami igrači podeljeni - neki se raduju, drugi kritikuju nastavak lige kao lakomislen - ekonomisti podsećaju da se na terenu ne vrti samo lopta, nego i veliki novac.

„Sasvim sigurno su pritisak izvršili i medijski partneri, jer su prava prenosa bitan deo poslovnog modela fudbalskih klubova", kaže Hening Fepel, stručnjak sa Instituta za svetsku ekonomiju u Hamburgu.

Ne samo novac od prenosa - tu su i reklame na odeći sportista i na tribinama: „Mnogi sponzori su već platili, ali nisu dobili ništa zauzvrat i samim tim razmišljaju o otkazivanju saradnje. Na kraju krajeva, fudbal se sastoji od čitavog lanca usluga i isplata koje utiču jedne na druge", dodaje Fepel.

Kod praznih tribina je i minus što nema prihoda od ulaznica. Sportski časopis Kiker je izračunao da će tako u blagajnama svih drugoligaša ostati rupa od oko 22 miliona evra, kod prvoligaša čak oko 67 miliona.

Doduše, to je teško izračunati tačno u cent jer klubovi imaju pravo da traže povraćaj PDV-a na prodate sezonske karte, a neki gorljivi navijači od svog kluba možda neće ni tražiti povraćaj novca za već plaćene ulaznice.

Klubovi pred bankrotom

Ali dok više lige još mogu da računaju na prihode od medija i pokrovitelja, klubovi treće i nižih liga kod utakmica imaju samo troškove - i praktično nikakve prihode, sažima ekonomista Fepel.

No čak i vrhunski klubovi koji godišnje obrću stotine miliona su u nevolji jer nije bilo utakmica dva-tri meseca. „To pokazuje kako čitav svet fudbala posluje kao da ne postoji sutra."

Većina klubova nema gotovo nikakve finansijske rezerve, nego se novac pre svega ulagao u kupovinu novih igrača. Možda će ova kriza navesti klubove da se finansijski pametnije postave, a to je zapravo zadatak Nemačke fudbalske lige (DFL) koja je nadležna za nadzor blagajni klubova.

Nije to to

Još i pre nego što je sezona prekinuta zbog pandemije, na derbiju koji su bez publike igrali Menhengladbah i Keln 11. marta videlo se koliko bolno nedostaju navijači.

I ekonomista Fepel upozorava da je „kvalitet doživljaja" takve utakmice bitno manji, što bi moglo da škodi i igri i ekonomskom modelu fudbala.

Ipak, Hajko Herlih, bivši igrač i sadašnji trener prvoligaša Augzburga, kaže da se „raduje zadatku", iako i sam spada u rizičnu grupu jer je imao tumor na mozgu.

Herlih nije siguran kako će izgledati fudbal bez publike: „Bio bi autogol ako bi kvote gledanosti pale u bezdan jer igri bez publike ipak nešto nedostaje."

On za list Kiker nabraja pitanja koja će u vezi s igračima postaviti svaki navijač: „Pada li intenzitet? Izbegavaju li se dueli i bitka za loptu? Da li su svi zaista punim srcem u igri?"

Još komercijalniji?

Borba protiv zaraze je mnogo toga dovela u pitanje, uključujući i šta će biti s fudbalom u budućnosti. Još uvek u Nemačkoj vredi načelo „50+1" prema kojem eventualni investitor i barem finansijski, većinski vlasnik kluba nema pravo da odlučuje o tome kako će se klub postaviti u tom sportu.

Ali u ovoj besparici bi klubovi lako mogli da pristanu na baš sve uslove investitora, uključujući i da on odlučuje o igračima i igri kluba, procenjuje ekonomista Fepel.

Hoće li korona tako dovesti do još veće komercijalizacije? Ili će fudbal vratiti u okvire „pravog" sporta?

„Bilo bi važno za fudbal da u krizi uvidi šta ga čini tako vrednim, i kada je reč o samoj igri i ljudima koji je gledaju", zaključuje Fepel.