”Kod Antića smo svi igrali najbolji fudbal u karijeri”

Nastup fudbalske reprezentacije Srbije na Mundijalu u Južnoj Africi, osim po bolnom porazu od Australije (2:1), pamti se i po velikoj pobedi nad Nemačkom (2:1), a u akciji kod pobedonosnog gola presudno su učestvovala dva krila - Miloš Krasić i strelac Milan Lane Jovanović. 

Obojica se trenutno nalaze u Novom Sadu, gde ih je i zatekla vest o smrti Radomira Antića.

”Radomir Antić je personifikacija tog vremena i tima koji je napravio. Napravio je respektabilan sastav, svim momcima je našao najbolju poziciju i napravio sistem koji je besprekorno funkcionisao. To i jeste njegova veličina”, rekao je Lane Jovanović. 

Miloš Krasić je pre obraćanja uputio izraze najiskrenijeg saučešća porodici Radomira Antića, a onda objasnio važnost uloge Radomira Antića.

Vratio reprezentaciju narodu 

”Njegov dolazak u reprezentaciju je povezao nas igrače sa nacijom, sa Srbijom i da ponovo ljudi veruju u srpski fudbal. Mislim da je to jedan period lično za mene najbolji u karijeri, gde je i meni kao i ostalim igračima našao najbolju ulogu, i gde sam ja postao bolji igrač i jako sam srećan što sam imao priliku da sarađujem sa Radomirom”, rekao je Krasić i naglasio da je šef, kako su ga igrači zvali, imao presudnu ulogu u plasmanu na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine.

”On je u svakom trenutku ispred nas bio autoritet, imao svoj stav, znanje da nas podigne kao posle poraza od Gane u prvom meču na tom SP (1:0), i da nam da krila kad je to najpotrebnije bilo. Njegove ideje smo dobro primili, dobro sproveli i tako je došla ta velika pobeda protiv Nemačke”.

Nakon toga usledila je utakmica protiv Australije i verovatno najbolje odigrano poluvreme, ali bez postignutog gola. Veliku šansu tada je promašio je upravo Krasić.

”Jako mi žao, ne samo meni već i celoj naciji. Bilo je prilika, bilo dobrih šansi ali najviše boli to što bi za sledećeg protivnika imali Ameriku u osmini finala i izbegli bi najveće protivnike na Svetskom prvenstv. To je najveća moja žal u karijeri, jer smo odigrali dobru utakmicu ali nismo imali sreće”, kaže Krasić. 

Autoritet znanja 

A kakav je Antić bio prema igračima kada pogreše, i kako su igrači reagovali na njegov veliki autoritet?

”Zaveo je gvozdenu disciplinu i od prvog dana smo imali sistem koji je funkcionisao prilično skladno. Naravno, i porazi su deo sporta ali mi nikada nismo posumnjali u njegovo znanje i stručnost, i ta komunkacija na relaciji trener-igrač kod njega nikada nije bila dovedena u pitanje”, ističe Jovanović, koji potom analizira razlog za Antićev uspeh.

”Antić je svoj imidž gradio decenijama pre nego što je postao selektor, i upravo u činjenici da je prvo postao trenerska legenda u Španiji trenirajući tri najveća španska kluba davalo je njemu neverovatno veliku snagu i dobru poziciju. Ne pamtim da je on autoritet gradio tako što je bio bučan, drzak, ljut... Uvek je savete delio smireno, odluke donosio isto tako”, dodao je Lane.

Izvlačio je najbolje iz igrača 

I Jovanović i Krasić su posle te istorijske 2010. godine sa reprezentacijom ostvarili transfere u velike klubove (Liverpul i Juventus).

Zato i ističu da su sigurno najbolji fudbal u život igrali upravo pod trenerskom palicom Radomira Antića, kao i mnogi drugi tadašnji reprezentativci.

”Ja mogu da parafraziram i našeg kapitena Dejana Stankovića, koji je nekoliko puta decidno u svojim izjavama apostrofirao ulogu Antića u našim reprezentativnim karijerama, i on je upravo taj period pozicionirao kao najproduktivniji, čak i u njegovoj karijeri. A kada to kaže jedan Dejan Stanković, mislim da su onda logične i naše impresije”, jasan je Jovanović.