Tamo gde se igra fudbal čak i kada ne bi smeo

Belorusija je jedna od retkih zemalja koja prkosi pandemiji koronavirusa i koja je dozvolila sportska takmičenja. Nije baš lako razumeti njihove odluke.

"Nije mi prijatno, upotrebimo tu konstrukciju. Bez namere da se prikažem hrabrijim nego što jesam, ali zaista se radi o etičkom pitanju. Pomisao da ja, bilo ko iz mog kluba ili ma kog kluba u Belorusiji može da prenese virus nekome kome on ozbiljno može da naškodi mi je veoma mučna".

"Međutim, istina je da sam ja profesionalac, da su moje kolege i naši fudbaleri profesionalci, a kao takvi obavljamo svoj posao. On podrazumeva igranje u trenutnim uslovima. Dokle će to potrajati, ne znam..."

Belorusija se od ostatka Evrope razlikuje i po merama zaštite van sportskih objekata.

"Što se tiče šireg društva, postoji doza obazrivosti, ali ni izbliza ne govorimo o obazrivosti kakvu vidimo u ostatku Evrope. Belorusija nije zatvorila granice, osim opštih smernica ne postoje decidirana uputstva za modifikovanje ponašanja. Kada bih to poželeo, bez problema ili osuda bih mogao da odem u bioskop večeras ili nešto slično. Mislim da to nije održivo, ali ja sam u BATE Borisovu tek dva meseca (od čega sam mesec dana proveo na trening kampu u Turskoj) - još uvek se i sam upoznajem sa Minskom i beloruskim društvom uopšte.

Novinar saradnik RTS-a Luka Jevtović je član stručnog štaba najpoznatijeg beloruskog kluba BATE-a iz Borisova.

Višaja liga, naziv je fudbalskog takmičenja najvećeg ranga u Belorusiji, startovala je u četvrtak danas, pobedom Energetika nad BATE-om, kao i Torpeda nad Soligorskom.

Nakon 13 uzastopnih titula, BATE je svrgnut sa trona od strane Dinama iz Bresta. Jevtović nam približava koliko je tom klubu bitno da se vrati na tron i kako poredi imperativ pobede sa onim koji imaju klubovi u Srbiji. 

"Titula je jako važna BATE-u, ali ne postoji ona vrsta pritiska kakva postoji, recimo, u Crvenoj Zvezdi ili Partizanu. Ovo, nedvosmisleno, najveći klub ovde, redovan učesnik Lige šampiona i Lige Evrope i postoji jasna namera da se klub, nakon jedne sezone, vrati toj poziciji. Svi uslovi za tako nešto sasvim jasno postoje. Pobedili smo u dve utakmice četvrtfinala Kupa ekipu Dinama iz Minska (u pitanju je, kako ovde kažu, beloruski klasiko), što je u skladu sa namerama da se ove godine osvoji i Kup." 

Jevtović se u Belorusiju otisnuo iz Voždovca, u kojem je započeo novo poglavlje u životu. Doživeo je veliku tranziciju kod promene struke. Jedno je biti fudbaler, druga stvar gledati ga i analizirati očima novinara, a potpuno treća zapovedati njime.

"Razlika je velika, jer, bez obzira što govorimo o fudbalu i životu koji je neprestano unutar njega, kontekst se umnogome razlikuje. Ja sam fudbal igrao na relativno visokom nivou, ali samo u mlađim kategorijama. Mnogo je faktora i besmisleno ih je nabrajati zbog kojih nikada nisam postao profesionalac. Ali to mi je omogućilo da veoma rano počnem da učim fudbal (a, nemajte dilemu), fudbal se permanentno uči)."

"Internet i televizija su mi dali priliku da pokušam da prenesem način na koji o fudbalu razmišljaju njegovi protagonisti. Takođe mi je otvorilo vrata koja bi mi inače, makar u u ovoj životnoj dobi svakako bila zatvorena. Ali rad na terenu, sa fudbalerima, priprema utakmica, propratnih trenažnih mikrociklusa i indivudalnih trenažnih jedinica (opet, da ne ulazimo previše u materiju) je nešto što me čini izrazito srećnim". 

Lukin angažman pre BATE-a bio je Voždovac, tim koji je u procesu stvaranja neke potpuno drugačije priče i sistema od ostalih timova u Srbiji, ali i tim koji nije imao toliko preveliko breme rezultatskih uspeha. Jevtović je odgovorio na to kako je prilagoditi se na sredinu gde je sve sem prvog mesta neuspeh.

"To zapravo nije toliko teško. Meni, ali i bilo kome drugom verujem. Jedino je fudbalski i sportski težiti pobedi. Iznova i iznova. Nekada ste u tome uspešniji više, nekada manje, ali svi igraju kako bi pobedili, igrajući u skladu sa opredeljenjem i mogućnostima u koje veruju i koje imaju. Fudbal je isti za igrača Stouka i Liverpula, za trenera u bilo kom klubu, pa i BATE Borisovu. Ovde je to malo specifičnije, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog činjenice da sam ja tek drugi trener u istoriji BATE Borisova koji je stranac (pre mene tu je bio jedan kondicioni trener iz Španije, koji sada radi u moskovskom Dinamu). To sa sobom nosi čitav niz izazova."

Jedno od Lukinih najvećih zaduženja jeste da unapred šefu stručnog štaba, ali i kolegama pomoćnicima, kao i fudbalerima, pripremi narednog protivnika, od najmanjih do najvećih njihovih odlika. Šta to ima da ponudi beloruski fudbal? 

"O beloruskom fudbalu mi je jako teško da govorim, jer ga, takoreći, još uvek nisam osetio. U pitanju je interesantna istorija, jer govorimo o tradiciji sovjetskog fudbala koju lično veoma poštujem, iako se ona, naravno, više vezuje za Moskvu i, pre svega, Kijev. Vidim veliku posvećenost, savršenu radnu etiku i dozu pristojnosti koja svakako ponekad nedostaje fudbalu u Srbiji. Naravno, fudbal u Srbiji ima neke svoje inherentne prednosti."

Pored klupskog, zaduženje ima i u reprezentativnom fudbalu. Čast i privilegiju da radiš u ambicioznom timu pružila mu je mlada reprezentacija Srbije.

"Rad u mladoj reprezentaciji Srbije, kao deo stručnog štaba Ilije Stolice, za mene je velika čast i veliko zadovoljstvo. Ne postoji drugi način da se to kaže, a i ovaj se čini nedovoljnim. Toliko je toga - predstavljanje svoje zemlje, rad sa izrazito, izrazito talentovanim momcima, rad sa stručnjacima u čije profesionalne i moralne karakteristike verujem bezrezervno..."