Misterija Zlatne lopte - kriterijumi, dogovori i nepravde

Istorijat prestižnog fudbalskog priznanja.

Nagrada "Zlatna lopta" dodeljuje se od 1956. godine kao trofej za najboljeg fudbalera u jednoj godini. Pravo glasa imaju sportski novinari širom sveta, a od 2007. godine pitaju se i treneri i kapiteni reprezentativnih timova.

Nagrada je originalno bila dodeljivana igračima evropskog porekla, 1995. svim igračima koji igraju u evropskim timovima, da bi 2007. u izbor bili uključeni svi profesionalni fudbaleri širom sveta.

Nagrada je u periodu od 2010. do 2015. godine bila pod okriljem Fife, da bi se 2016. ponovo vratila pod okrilje "Frans fudbala".

Engleski fudbaler Stenli Metjuz prvi je osvajač prestižnog trofeja, Žordž Vea prvi je neevropljanin, a Lionel Mesi rekorder po broju osvojenih "Zlatnih lopti".

Glasanje/Kriterijum/Kontroverze

Fudbal je specifičan i po tome što je nesuglasica i nedoumica oko najboljeg fudbalera uvek bilo. Fudbaleri iz godine u godinu podižu lestvicu očekivanja, pa tako nivo talenta i uspeha probija sve granice.

Teško je odrediti sve kriterijume i njihove značaje koji se uzimaju u obzir za izbor najboljeg igrača na svetu.

Nagrada je individualna i dodeljuje se na godišnjem nivou, ali neizbežan je argument timskog (klupskog i reprezentativnog) uspeha. Takođe, statistika, koju mnogi sa razlogom mrze, mora se uzeti u obzir. Tu su još i priznanja ligaških i kup takmičenja, uticaj fudbalera na igru, ali i subjektivni osećaj glasača.

Kontroverze oko glasanja, a samim tim i izbora najboljeg na svetu česta su pojava, a neizbežne su bile i prilikom poslednje dodele. Svake godine pojavljuju se informacije o plaćenim, nevažećim ili unapred poznatim glasovima.

Hrvatski fudbaler Luka Modrić odličnim partijama 2018. godine osvojio je prestižan trofej i tako prekinuo niz od deset godina u kojima su ga osvajali Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo.

Odabir Modrića za najboljeg na svetu podigao je veliku prašinu.

Hrvat je sa Realom osvojio treću uzastopnu Ligu šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo, Superkup Evrope i Superkup Španije, dok je sa Hrvatskom reprezentacijom došao čak do finala Mundijala u Rusiji, gde su poraženi od Francuske. Ipak, mnogi su tvrdili da timski uspesi nisu smeli da budu toliko merilo u izboru, sa pravom govoreći da Luka nije bio ni najbolji fudbaler svoje ekipe, a ne sveta, te da je Ronaldo ostao bez jednog priznanja.

U taj argument ulaze i primeri Franka Riberija, Veslija Snajdera, Ćavija, Inijeste, koji su uprkos izvanrednim uspesima svojih klubova i reprezentacija, sa razlogom ostali bez "Zlatne lopte".

Pored Modrića, primer preteranog vrednovanja timskog uspeha bio je Fabio Kanavaro, koji je 2006. postao tek treći defanzivac koji je osvojio prestižnu nagradu (Bekenbauer, Samer).

Kanavaro je te godine sa Juventusom osvojio Seriju A (nakon koje je Juventus zbog nameštanja izbačen u drugu ligu), a sa Italijom osvojio Svetsko prvenstvo. Tokom godine prešao je u Real, sa kojim je osvojio domaće prvenstvo, ali i bio eliminisan u osmini finala Lige šampiona. 

Ko nije osvojio "Zlatnu loptu"

Spisak izvanrednih igrača koji u svoju vitrinu nisu dodali "Zlatnu loptu" čini se nestvarnim. Kao što se u tekstu ranije napomenulo, sve do 1995. godine ovo priznanje dobijali su samo Evropljani. Tako se u društvu fudbalera bez "Zlatne lopte" nalaze Maradona i Pele, po mnogima najbolji fudbaleri u istoriji sporta. Na spisku se nalaze još: Bufon, Kan, Mladini, Mur, Kantona, pomenuti Ćavi, Inijesta, Snajder, Anri, Puškaš, Klinsman, Raul...

Najbolje sa naših prostora

Luka Modrić jedini je fudbaler sa prostora bivše Jugoslavije koji je podizao elitni trofej, ali daleko od toga da nije bilo igrača koji su bili u samom vrhu svetskog fudbala.

Predrag Mijatović je 1997. godine je bio drugi u glasanju, odmah iza brazilskog "fenomena" Ronalda. Davor Šuker godinu dana kasnije takođe je zauzeo drugo mesto, prvi je bio Zinedin Zidan.

Zvezdin tandem Dejan Savićević i Darko Pančev, zajedno sa Lotarom Mateusom podelili su drugo mesto 1991. godine, kada je "Zlatna lopta" pripala Žan Pjeru Papenu. Dragan Džajić je 1968. godine zauzeo treće mesto, iza Bobija Čarltona i Džordža Besta.

Mesi, Mesi, Mesi...

Lionel Mesi svojim čarolijama već 15 godina pomera granice fudbala i čini da se svaki ljubitelj iznova zaljubi u ovaj sport. Argentinac je ove godine osvojio rekordnu šestu "Zlatnu loptu", čime je postavio nove temelje i argumente u raspravi o najboljem fudbaleru u istoriji ove igre. (Rasprava drugom prilikom).

Mesi se tako vratio na čelo svetskog fudbala nakon tri godine pauze, a jedini je koji je osvajao ovaj trofej četiri godine zaredom (2009, 2010, 2011, 2012.) 

Iza fudbalera Barselone u izboru za "Zlatnu loptu" nalaze se Kristijano Ronaldo sa pet, Platini, Krojf i Van Basten sa tri, a onda i Ronaldo, Di Stefano, Rumenige, Kigan i Bekenbauer sa po dva trofeja.

U senci Mesija, Van Dajka i Ronalda

"Frans fubal" pored najboljeg fudbalera godine bira i najboljeg mladog igrača, golmana, a "Zlatna lopta" dodeljuje se i u ženskoj kategoriji.

Fudbaler Juventusa Matijas de Liht nasledio je Kilijana Mbapea u nagradi koja najavljuje novog najboljeg fudbalera. Drugo i treće mesto zauzeli su Džejdon Sančo iz Borusije i Žoao Feliks iz Atletika.

Nagradu "Lav Jašin" za najboljeg čuvara mreže odneo je Alison Beker, golman Liverpula i to ispred Ter-Štegena i Edersona.

"Zlatna lopta" u ženskoj kategoriji pripala je Megan Rapino iz Amerike, koja je u trci za trofej pobedila Lusi Bronz iz Francuske i sunarodnicu Aleks Morgan.