Zaboravljena pobeda nad Brazilom

U jednom delu istorije fudbaleri sa naših prostora, zbog načina igre, (ne)opravdanu su  nazivani „evropski Brazilci". Zemlja kafe i sambe uvek nam je bila uzor i kada je fudabl u pitanju. Najuspešnija svetska nacija je od Drugog svetskog rata ostvarila ogromne uspehe, iznedrila je legendarne igrače i postala je svetski fudbalski brend. Reprezentacije Jugoslavije, a zatim i Srbije, za razliku od Brazilaca, ostala je uvek „večiti talenat", neiskorišćen potencijal, kvalitet koji je samo u retkim slučajevima iznedrio rezultate.

Na početku ipak nije bilo tako. U vreme dok je fudbal bio još mlad i razlika među reprezentacijama nije bila toliko velika, tako da smo i mi bili uzor Brazilcima. Kraljevina Jugoslavija prvu pobedu protiv Brazila ostvarila na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine.

Ipak, malo je poznato da je 1934. godine Kraljevina Jugoslavija ubedljivo savladala Brazilce koji su gostovali u Beogradu, pobedivši njihovu selekciju rezultatom 8:4.

Utakmica se igrala 3. juna na stadionu BSK-a, a spektakl je gledalo više od 12.000 gledalaca. Brazilci su došli u Beograd direktno iz Italije gde su učestvovali na drugom Svetskom prvenstvu (na kojem Jugoslavija nije učestvovala), gde su u prvom kolu eliminisani od strane Španije.

Beogradska štampa danima ranije najavljivala duel sa velikim rivalom. Brazilci su tiho i nenajavljeno stigli u Kraljevinu Jugoslaviju. Došli 1. juna ujutru vozom iz Italije, izašli su u Zagrebu gde ih je dočakalo malo novinara i predstavnici Fudbalskog saveza.

Posebnu atrakciju za domaću štampu predstavljala su trojica tamnoputih igrača. U izdanju „Politike" iz tog perioda tamnoputi igrači su opisani sledećim rečima: „Oni izgledaju vrlo egzotično. Koža im je crna i sjajna, čelo ispupčeno, kosa gurgurava i oštra".

Iako je u ekipa Brazila bila potpuno drugačija od od one koja je 1930. godine u Montevideu izgubila od naše reprezentacije, svetska štampa je bila puna pohvala za igru južnoameričke ekipe. Već tada se smatralo da Brazilci neguju brzu igru i da su odlični tehničari veoma vešti sa loptom. Već tada su "karioke" imale neke od osobina koje će ih krasiti i decenijama kasnije. Sami Brazilci, u razgovoru za domaće medije istakli su da vole da igraju preko krila i da profitiraju iz dobrih centaršuteva i, kako su naglasili, uvek „guraju" po zemlji.

Nakon serije loših rezultata, domaća sportska javnost je želela da reprezentacija Kraljevine Jugoslavije pobedi nekog jakog i atraktivnog protivnika. Iako utakmica nije bila takmičarska, bila je veoma bitna za obe reprezentacije. Za Kraljevinu Jugoslavije da se vrati na pobedničke staze, Brazilcima da povrate samopouzdanje nakon ispadanja sa Mundijala u Italiji, ali i da se osvete našoj reprezentaciji za poraz četiri godine ranije u Montevideu.

Meč je odigran 3. juna 1934. godine na stadionu BSK-a pred 12.000 gledalaca, što je u to vreme bila izuzetna poseta. Brazilci su igrali u belim dresovima sa zelenim rubom i plavim šorcevima, a pre početka utakmice, kada su izašli na teren dobili su ovacije beogradske publike.

Navijači su tog dana mogli da vide, kako su tadašnji mediji pisali, „možda i najbolju fudbalsku partiju u istoriji". Kraljevina Jugoslavija je pobedila Brazil sa neverovatnih 8:4, što i dalje predstavlja jedan od najtežih poraza u istoriji „karioka".

Naslov na sportskoj strani „Politike" dan nakon utakmice glasio je: „I pored odlične igre južnoameričke ekipe, naš tim je katastrofalno tukao brazilijansku reprezentaciju sa 8:4 (2:2)".

Brazilci su prvi poveli golom u osmom minutu, ali je samo nekoliko minuta kasnije Stevović izjednačio rezultat. U finišu prvog poluvremena, nakon lepe akcije u kojoj su učestvovali Tirnanić, Vujadinović i Tomašević gol Brazilaca zatresao je Glišović. Vođstvo nije dugo trajalo jer je tamnoputi Leonidas, nakon solo prodora u kojem je predriblao nekoliko domaćih fudbalera, precizno plasirao loptu u mrežu.

Publika nije bila oduševljena prikazanom igrom jugoslovenskih reprezentativaca u prvom poluvremenu i stekao se utisak da su Brazilci mnogo bolja reprezentacija koja je zaslužila da vodi sa najmanje golom razlike.

Kako je igrala jugoslovenska reprezentacija u prvom poluvremenu najbolje govori slikoviti pasus novinskog izveštaja „Politike".

„Stevović je igrao veoma slabo... Bio je netačan u dodavanju, slabo je oduzimao i bio je više štetan nego koristan. Njegova slaba igra uticala je na ceo tim. U prvom poluvremenu naša reprezentacija igrala je slabo, neodređeno, nepovezano. U navali trio kao da nije postojao. Moši (Marjanoviću) ništa nije polazilo za rukom. Svaka lopta koja bi došla do njega bila bi izgubljena. Tomašević je bio prosto nemogućan, Vujadinović se samo vrteo oko protivničkih igrača. Jedino su krila bila na visini. Pa čak ni Tirnanić nije potpuno zadovoljio... Half linija je mnogo trpela zbog slabe igre Stevovića. Da su Arsenijević i Lehner dosta dobro izvršili zadatak plod je njihovog požrtvovanja i silne volje. Bekovi su bili dobri, ali su imali slab odbojni udarac. Čulić je bio nesiguran".

Igrači koji su doneli preokret na utakmici bili su Gajer i Petrak iz zagrebačkog Haška koji su na poluvremenu zamenili Stevovića i Tomaševića. Nakon ulaska dvojca iz Haška, koji su burno pozdravljeni od strane publike, reprezentacija Jugoslavije počinje da kontroliše utakmicu.

Brazilci ipak prvi dolaze do novog vođstva u 48. minutu, dok je samo dva minuta kasnije Moša Marjanović, udarcem iz slobodnog udarca sa oko 30 metara doneo izjednačenje Jugoslaviji. To je ujedno bio i prelomni momenat na utakmici, jer je domaća reprezentacija počela snažno da napada „karioke". Malodušna publika, koja je pesimistički dočekala početak drugog poluvremena, počela je da se budi i gromoglasno navija.

Petrak u 53. minutu koristi grešku protivničke odbrane i dovodi Jugoslaviju u vođstvo od 4:3, dok prednost povećava Glišović u 63. minutu. Ubrzo, Jugoslavija dolazi i do šestog gola, nakon sjajne akcije koju su kreirali Tirnanić i Glišović. Tirke je u finišu meča postigao i sedmi pogodak za Jugoslaviju, dok Voldemar iz penala uspeva da smanji na 7:4. Poslednji gol na meču postigao je Moša Marjanović koji je u poslednjem minutu utakmice udarcem sa 16 metara zatresao mrežu Brazilaca za konačnih 8:4.

Po završetku meča oduševljena publika probila je ogradu stadiona i iznela igrače na ramenima.

Zanimljivi su bili i komentari Brazilaca nakon utakmice. Njihov najbolji igrač Leonidas nakon pitanja novinara kako je moguće da „karioke" izgube tako velikim rezultatom samo uzvratio pitanjem: „Da li je moguće da vaša reprezentacija nije uspela da se plasira na Mundijal?", mislivši na Svetsko prvenstvo u Italiji koje je još uvek bilo u toku.

Vođa puta brazilske reprezentacije doktor Louri Fuentes je rekao: „Jugoslovenska reprezentacija je za dve klase bolja od Španaca (koji su izbacili Brazilce sa Mundijala)".

I pored neočekivano pobede neočekivano visokim rezultatom novinar „Politike" koji je pisao izveštaj sa utakmice nije krio reči hvale za protivnika.

„I pored poraza Brazilijanci su ostavili izvanredan utisak. U prvom poluvremenu oni su u tehničkom pogledu igrali zaista savršeno. Takvu igru nije dao još nijedan strani tim koji je gostovao u Beogradu. Na mahove izgledalo je kao da su Brazilijanci pravi žongleri sa loptom... Brazilijanci kolosalno driblaju protivnika pokretom tela", pisalo je između ostalog u beogradskoj štampi. Reči hvale za protivnika imali su i jugoslovenski reprezentativci.

Veliku pobedu nad Brazilcima beogradska štampa je opisala par stihova: „Odavno nam srca nisu zakucala silnije, samleli smo juče fino kafu iz Brazilije".