Ko će zaustaviti Maksa Ferstapena

Međutim, danas smo na Monci, mestu gde se ama baš ništa ne može uzeti zdravo za gotovo.

Mistični autodrom, kroz sve svoje iteracije ubedljivo najbrža (neovalna) staza na svetu, gde brzina i smrt idu ruku pod ruku, je često bio poprište neverovatnih momenata koji bi rezultirali potpuno neočekivanim ishodima.

A neočekivani ishod je upravo ono što nam je potrebno (nema ljutiš redbulovci, titula je svakako vaša), nakon četiri uzastopne pobede aktuelnog svetskog prvaka.

E sad, to što nam je nešto možda potrebno ne znači da ćemo ga i dobiti, ali ako negde imamo pravo da se nadamo to je ovde, na Magičnoj pisti. Jer – verovali ili ne – Red Bul u Kraljevskom parku nije pobedio još od 2013. godine, a Maks Ferstapen, uz sav svoj talenat i nespornu genijalnost, ne samo da na Monci nikad nije pobedio već nikad nije bio ni na podijumu.

Štaviše, tata Jos i dalje ima pravo da se hvališe kako je najbolje plasirani Ferstapen na Katedrali, jer ni njegovo četvrto mesto u nejakom Erouzu, davne 2000. godine Maks do sada u svojih prethodnih sedam dolazaka na Moncu nije uspeo da nadmaši.

Holanđanin danas kreće sa sedmog mesta – rezultat promene motora i sledstvene kazne – i pred sobom ima, redom, po jedan Alpin i Alfa Tauri, dva Meklarena, Mercedes Džordža Rasela i kao konačni cilj, Šarla Leklera, koji će pokušati da pobedom makar malo ublaži frustracije koje su navijači Propetog konjića ove godine pretrpeli.

Ne baš najlakši zadatak za Maksa, ali videli smo to ove godine, i te kako ostvariv. I uz dužno poštovanje šestorici koja će startovati ispred njega, rekao bih da gore spomenute statističke zanimljivosti imaju veću šansu da zaustave zahuktalog šampiona od bilo čega što oni mogu danas da pruže.

Pod posebnim pritiskom će naravno biti Ferari, kao i uvek kada smo na Monci, ali posle besmislenog niza gluposti koje su pravili ove godine, pobeda se nameće kao još veći imperativ.

Uostalom, dovoljno je pogledati intervjuu predsednika Ferarija, Džona Elkana, gde pred Moncu daje „punu podršku Binotu" da donese titule – vozačku i konstruktorsku – pre 2026. ali isto tako primećuje kako je „bilo isuviše grešaka po pitanju pouzdanosti (automobila), vožnje i strategije".

Ova rečenica bi iz usta nekog drugog manje zlokobno zvučala, ali poznajući istoriju Skuderije, siguran sam da je Binoto veoma dobro razumeo preneseno značenje koje nosi, a to je da u stvari ništa ove godine nije bilo u redu u ekipi za koju je on odgovoran.

Uz još jedan polazak sa prve startne pozicije, ukupno 8. ove sezone za Leklera, što Ferari nije imao još od Šumijevog vremena, ne mogu ni da zamislim razgovore koji će se u Maranelu voditi ukoliko Šarl ni danas ne stigne prvi do karirane zastave.

Šta bismo još mogli danas da vidimo? Da li je konačno vreme da se, uz promešan startni poredak, još neko osim Red Bula, Ferarija i Mercedesa popne na podijum? Jedno treće mesto Landa Norisa na Imoli je najbolje što su vozači izvan tri vodeća tima uspeli da postignu ove godine, ali to čak i nije najneverovatniji podatak, kada je u pitanju ostatak karavana.

Jer gotovo frapantno deluje da niko od njih nema čak ni jedno četvrto mesto, te da su u prethodnih 15 trka svi zajedno skupili tek 6 petih pozicija, i to dve Alonso a po jednu Noris, Okon, Botas i Magnusen.

Na kraju, obratite pažnju i na Nika de Vrisa, koji će u Vilijamsu (Albon je završio u bolnici sa upalom slepog creva) svoju debitantsku trku startovati sa osme pozicije. Ali ne samo zato što je Holanđanin osvajao titule i u Formuli 2 i u Formuli E, te pobeđivao i u trkama izdržljivosti pa sada konačno ima priliku svima da dokaže da za njega mora da bude mesta i u Formuli 1.

Neiskusan vozač, koji mora da grize za svoje mesto u karavanu naredne sezone, startovaće samo jedno mesto iza svetskog šampiona pa deluje kao upravo onaj Deus ex machina momenat koji bi bar za godinu dana mogao produžiti hvalisanje tate Josa.