Formula 1 u Imoli - Dva vaskrsa

Dominantni narativ prilikom ovogodišnje posete gradiću na sredokraći između Bolonje i Forlija je vaskrsnuće Ferarija koji posle tri trke dominira i u konstruktorskom i u poretku vozača. Impotentni modeli koje je Skuderija poslednjih godina servirala svojim vozačima usmeravali su pažnju javnosti u nekim drugim pravcima pa su neki pomalo olako zaboravili vanserijski talenat Šarla Leklera, ali i činjenicu da je bivši pobednik GP3 i F2 serije i dve nedelje mlađi od aktuelnog svetskog šampiona. Momak iz Monaka je već četvrtu godinu u Maranelu, ali tek sada ima na raspolaganju automobil dostojan pedigrea jednog od najperspektivnijih vozača svoje generacije i biće pravo zadovoljstvo pratiti kako stiče nove veštine, dok na ramenima nosi teret pritiska sa kojim se malo šta u sportskom svetu može uporediti.

Encov tim još od Šumijevih godina nije imao ovako dominantan početak sezone i samo zahvaljujući Saincovim nevoljama u sestrinskom automobilu Šarlova prednost posle samo tri trke u odnosu na ostatak karavana nije veća od 34 boda. Zarad konteksta, ni u jednom trenutku prošle sezone prednost vodećeg vozača u odnosu na drugoplasiranog nije bila toliko velika, a sada na toj drugoj poziciji nisu ni Maks ni Luis koji zaostaju čak 46, odnosno 43 boda. Dobra stvar za Skuderiju je što božanstveni F1-75 deluje konzistentno - uvek brzo - na različitim tipovima staza, čak i ako se čini da je konkurentski RB18 možda za nijansu brži, doduše tek kad mu se sve posloži što u prve tri trke nije uvek bio slučaj.

Ferari mora nastaviti da koristi nepouzdanost Njujievog automobila i Mercedesove muke sa poskakivanjem jer ni jedno ni drugo verovatno neće još dugo potrajati. Zimnica koja se u ovoj ranoj fazi šampionata pravi lako može biti presudna kada u drugoj polovini godine provereno uspešne ekipe iz Milton Kinsa i Breklija budu nadmašile Maranelo u procesu razvoja aktuelnih modela automobila. Uz još celih 20 trka do kraja (i dalje čekamo da li će Soči biti zamenjen dnevnom trkom u Singapuru ili možda ipak Katarom) svi i dalje imaju pravo da se nadaju, što se najbolje vidi po neobičnom poretku na tabeli gde drugo mesto u konkurenciji vozača drži Rasel, a u šampionatu konstruktora Mercedes.

Možda ne moramo baš da poverujemo Džordžu kada kaže da su bar četiri tima trenutno brža od Mercedesa, ali Srebrne strele teško stižu i do trećeg dela kvalifikacija, a kamoli borbe za pobedu, pa je utoliko njihov trenutni bodovni saldo istovremeno i razočaravajući ali i vrlo impresivan. S obzirom na ogromne promene u izgledu i filozofiji automobila koje je 2022. donela bilo je za očekivati da će Red Bul i Mercedes platiti cenu zbog fokusiranja na iscrpljujuću borbu za prošlogodišnju titulu dok je većina konkurenata uveliko radila na novom automobilu. Ipak, aktuelni zaostatak za Ferarijem predstavlja iznenađenje pa Srebrne strele moraju biti srećne što u ovom trenutku, iako sa inferiornim automobilom, makar imaju bodovnu prednost u odnosu na svoju prošlogodišnju nemezu.

Što nas dovodi do Red Bula, koji će ovog Uskršnjeg vikenda tražiti vaskrs svojih šampionskih ambicija. Stara je mantra da je u Formuli 1 bolje imati nepouzdan ali brz automobil, nego pouzdan i spor, što ide u prilog Matešicevoj ekipi. Još jedna velika prednost austrijskog tima je što za razliku od Mercedesa i Ferarija imaju jasno postavljenog prvog i drugog vozača i ne treba očekivati da će Čeko uzimati bodove Maksu. Uz veliki broj trka do finala u Abu Dabiju, i sjajnu formu Verstapena koji je uvek na sto posto svojih mogućnosti, rekao bih da i dalje sve zavisi najpre od Red Bula pa je za mene aktuelni šampion i dalje favorit broj jedan.

Uz jučerašnje kišne kvalifikacije koje su značajno promešale uobičajeni poredak na startu, i nešto niže temperature vazduha, i neke druge ekipe se nadaju da bi mogle da otkinu značajan deo kolača liderima. Meklaren je izgleda ostavio iza sebe katastrofalan početak sezone i više liči na ekipu koju smo gledali na prvom ovosezonskom testu u Barseloni, a u Landu ima (još uvek) nebrušeni dijamant koji nam skoro svakog vikenda prikazuje raskoš svog talenta. Alpin i dalje ambiciozno puca na bar četvrto mesto u plasmanu konstruktora dok Alfa i Has imaju na raspolaganju verovatno najbolju pogonsku jedinicu ove godine, pa su ambicije u ozbiljnom neskladu sa mogućnostima ova dva tima.

A kada smo već kod ambicija i mogućnosti, sigurno najlošija priča ove godine je Aston Martin, zakucan na začelje konstruktorske tabele, uprkos ogromnim ulaganjima i obećanjima Lorensa Strola da gradi šampionski tim. Kako su AlfaTauri i Vilijams već zabeležili prve bodove, ekipa iz Silverstona mora pod hitno da se dovede u red, ne samo zato što nije lepo biti meta za izrugivanje, već i zato što su u ozbiljnoj opasnosti da na kraju sezone izgube najveću vrednost koju trenutno poseduju, u liku četvorostrukog šampiona sveta. Fetel ne beži od priča o potencijalnoj penziji na kraju godine i ukoliko ne bude značajnog preokreta u konkurentnosti zelenih automobila, bojim se da bi dogodine karavan zaista mogao da ostane bez jednog velikog šampiona.

Danas na Imoli prvi put ove sezone gledamo sprint trku, pa se za kraj vredi podsetiti i promene koja je ove godine uvedena a tiče se raspodele bodova. Sada u skraćenoj, 100-kilometarskoj trci bodove dobijaju prva osmorica, pri čemu pobednik nosi osam bodova a svako mesto niže po jedan manje. Uz činjenicu da konačni poredak sprinta određuje početne pozicije za sutrašnju trku, povećanje broja vozača koji osvajaju bodove bi u teoriji trebalo da dodatno pojača kompeticiju prilikom današnjeg trkanja. Teorija i praksa ove godine za sada dobro koreliraju u Formuli 1, verujem da bi tako moglo da bude i danas.