Posle kiše sunce na stazi Formule 1

Za pokislog, smrznutog i, budimo brutalno iskreni, prevarenog navijača, koji je prošli vikend svog života - i podosta novca - uzalud potrošio u ardenskim šumama, nova trka već sedam dana kasnije teško da može biti dovoljna uteha. Za sve nas koji smo belgijsku farsu posmatrali (samo) putem TV ekrana, tonik srećom postoji, u vidu božanstveno onduliranog parčeta asfalta u dinama na obali Severnog mora.

Ipak, pre nego što se potpuno prepustimo iščekivanju povratka jedne od najomiljenijih staza u kalendar Formule 1, a nakon što sam ove redove prethodnog vikenda popunio retkom odom sportu koji volim, ne bi bilo fer a da se još jednom ne osvrnemo na spektakularni debakl koji nam je obeležio minulo nedeljno popodne.

Spa je u prethodnih pola veka bila poprište nekih od zvezdanih trenutaka Formule 1 i u svakoj nacionalne histerije lišenoj anketi belgijska staza lagano biva proglašavana jednom od, ako već ne i najuzbudljivijom stazom aktuelne ere. Uz notorno nestabilne vremenske uslove, malo koji vikend u kalendaru se tako željno iščekuje, a očekivanja naročito rastu kada postoji mogućnost da se trka vozi po kiši. U skladu sa tim, u godini u kojoj gledamo zaista sjajno trkanje, prošli vikend je obećavao spektakl za kakvim odavno čeznemo, pa je i razočaranje ishodom koji smo dobili tim veće.

Sada, kada su se slegle emocije, lakše je sagledati koren problema u kojem se Formula 1 našla na legendarnoj stazi, iako se na spisku krivaca nalazi više od samo jednog imena.

Lako bi bilo obeležiti Pireli i njihovu godinama potpuno neadekvatnu kišnu gumu kao prvoosumnjičenog, ali stvar nije tako jednostavna. Da, tačno je da smo već puno puta gledali scenario u kojem zbog kiše trka kreće iza bezbednosnog vozila a čim se isto skloni sa staze, svi kao po komandi pohitaju u boks i plave, kišne gume zamene za zelene, namenjene za promenljive vremenske uslove.

Međutim, razlog za takav postupak je što kišna guma u aktuelnoj aero konfiguraciji automobila ne generiše dovoljno prianjanja pa samim tim krivicu italijanski brend deli sa Strateškom grupom koja je porodila aktuelni izgled automobila. Pogotovo što u Belgiji primarni problem čak i nije bilo prianjanje već vodeni zid koji se stvarao iza automobila pa smo bez trke ostali pre svega zbog loše vidljivosti na stazi - što je takođe nešto što bi svakako bilo moguće izbeći određenim aero rešenjima.

Da se krug krivaca ne zatvori ovde pobrinuo se i Majkl Masi, čovek koji je na poziciji trkačkog direktora nasledio počivšeg Čarlija Vajtinga. Bez obzira na sve gigabajte podataka o vremenskim uslovima, kratkoročnoj prognozi, stanju staze i svim ostalim parametrima koji su jasno ukazivali da je trkanje nemoguće, Masi se ipak odlučio na nepopularan potez startovanja iza vozila bezbednosti kako bi se provozala dva kruga i trka zvanično klasifikovala kao održana.

Iako je FIA to odlučno demantovala, svima je jasno da je Masi to učinio vodeći računa o ekonomskom momentu, pa je takvom odlukom Formulu 1 i lokalnog promotera oslobodio obaveze da obeštete prisutne gledaoce a timovima napunio džepove sa nekoliko miliona dolara koje inače ne bi dobili da trka nije održana.

U monetizovanoj stvarnosti u kojoj živimo nema mnogo prostora da se zbog toga čudimo ili da možda bivamo razočarani, ali i te kako imamo pravo da budemo nezadovoljni kada nas potcenjuju nudeći lažne razloge za svoje postupke.

Kakogod bilo, vreme ne možemo vratiti i umesto da žalimo za ispuštenom prilikom da vidimo aktuelnu generaciju asova - u adekvatnim automobilima, jer sadašnji to na mokroj stazi očigledno nisu - kako se bore na kišom natopljenoj Spa, ostaje nam da se nadamo da će mudrice iz FIA i Formule 1 izvući adekvatne zaključke i što pre, a najdalje dogodine, implementirati rešenja koja će omogućiti da se debakl iz Belgije nikad više ne ponovi.

Jer, kada se podvuče crta, stvar je tako jednostavna: ako medicinski helikopter može da poleti, a prošle nedelje je mogao, ne sme da postoji razlog da se trka ne održi. U biznisu vrednom milijarde dolara, imati kišnu gumu koja je neadekvatna za kišne uslove zvuči kao loš vic.

Srećom, danas nas čeka Zandvort (ako ćemo da sitničarimo Holanđani bi rekli Zantfort) jedna od onih staza starog kova koje svojim tečnim krivinama, relativno malom širinom i pravim pravcatim šljunkom koji umesto asfalta tvori prostor za izletanje pružaju Formuli 1 priliku da nam odmah nadoknadi ono za šta smo ostali uskraćeni prošlog vikenda.

Nakon što smo - iz različitih razloga - i u Mađarskoj i u Belgiji onemogućeni da konačno vidimo nastavak fascinantnog dvoboja iz prvih krugova Silverstona, u Holandiji su Verstapen i Hamilton podelili prvi startni red i tako postavili pozornicu za revanš.

Uz krivine pod priličnim nagibom koje verovatno neće naročito prijati ni gumama a bogami ni motorima, i neprijateljski nastrojene zone za izletanje biće posla i za Bernda Mejlandera, što povećava potencijal za neočekivani ishod. Narandžasti zid na tribinama i holandsko zubato sunce će samo dodatno začiniti spektakl koji, čini se, danas neće moći da izostane.

Mada, tako smo mislili i pre sedam dana, zar ne?