Prednosti i mane staze u Barseloni

Različitost staza na kojima se vozi jedna sezona nesumnjivo predstavlja jednu od kompetitivnih prednosti Formule 1.

Ne samo zato što ih ima tako mnogo, posejanih na pet kontinenata, sa različitim klimatskim uslovima i neobičnim startnim vremenima, već zato što su karakteristike autodroma zbilja raznolike. I kada je već tako, nemam ništa protiv ukoliko će na nekoj stazi trkanje biti, pa recimo drugačije nego na ostalim stazama, ali bojim se da je u aktuelnom šampionatu takvih, drugačijih, staza ipak previše.

Monako recimo već decenijama uspeva da održi hajp iako bi bez božanstvene scenografije već odavno bio proteran iz kalendara kao najgluplja staza na svetu.

Ni Hungaroring ne bi naročito dugo opstao bez strateške pozicije u srcu nekadašnje komunističke Evrope, dok su Soči i Abu Dabi još gori i besramno kapitalizuju to što Formuli 1 donose neke kvalitete koji nemaju ama baš nikakve veze sa onim što se dešava na samoj stazi.

Barselona u tom društvu opstaje kao geografski, klimatski i kulinarski favorit, jedan od gradova „odredišta" - mesta u koja svi žele da otputuju - kako to Liberti voli da predstavi u svojim strateškim planovima za razvoj Formule 1. I zaista, ko ne bi želeo da provede vikend u prestonici Katalonije, sa svim njenim plažama, brežuljcima, Gaudijevim bravurama i gastronomskim izazovima, a da pri tome može još i da pogleda trku Formule 1?

Uostalom, ako stvari posmatramo samo iz turističkog ugla, u poređenju sa ovim mediteranskim draguljem, mnoge od najpoželjnijih staza za trkanje se nalaze na nestvarno pogrešnim mikro lokacijama. U široj okolini Silverstona, Spa ili Red Bul ringa ne postoji ni veći grad, a kamoli egzotični hoteli, uzbudljivi muzeji, plaže ili neka druga razbibriga kojom bi moglo da se popuni vreme između dešavanja na stazi, pa ako kojim slučajem još i trka nije naročito uzbudljiva malo ko poželi da se vrati da ponovo kisne u Ardenima, da ga produva vetar u sred leta u dosadnoj ravnici na granici Northemptonšajra i Bakingemšajra ili da vikend provede među kravama u Štajerskoj. Iz tog ugla gledano, jasno je zašto se Formula 1 uporno vraća u Barselonu, uprkos tome što TV gledaoci - nasuprot onima koji zaista i odu tamo - dobijaju proizvod na nivou „španske serije".

Ove godine postoji (ne naročito izgledna) šansa da će stvari biti makar malo drugačije, ne zbog drugačije profilisane krivine 10 - o kojoj svi pričaju kao da će napraviti ne znam kakvu razliku - već pre svega zbog toga što su predsezonski testovi obavljeni na drugom mestu pa timovi ne raspolažu baš sa onolikim blagom podataka o stazi kao što je to postalo uobičajeno svake sezone.

Dobra stvar je što ni dosadna staza neće uspeti da pokvari fantastičnu borbu između Mercedesa i Red Bula, ili još tačnije, između Hamiltona i Verstapena, jer uz dužno poštovanje Botasu i Perezu, glavne uloge u tom filmu su bile podeljene i pre nego što su se točkovi zavrteli u Bahreinu.

Katalunja ne nudi puno mesta za preticanje pa će i ovde kvalifikacije biti važne, mada će još bitnije biti ko će uspešnije savladati onih nekoliko sekundi od gašenja crvenih svetala do izlaska iz krivine broj tri, do kad obično sudbina trke već bude rešena. Ipak, u sve prethodne tri runde šampionata videli smo da zbog poprilično izjednačenih performansi automobila dva vodeća tima pritisak rezultira sitnim - ili u slučaju Imole ne baš tako sitnim - greškama koje i te kako imaju uticaj na konačni ishod, pa ne treba isključiti tu opciju ni u Španiji.

Ono što će biti još interesantnije je da li će do sada relativno čista borba između Luisa i Maksa i dalje ostati takva, jer nije baš uobičajeno da se takmaci u šampionatu koji dolaze iz različitih timova naročito poštuju na stazi u direktnoj borbi za pobedu i još važnije, šampionsku titulu. Zbog toga je svaka naredna trka prilika da vidimo ko će u toj psihološkoj borbi prvi popustiti, što bi moglo da ima presudni uticaj na dinamiku ovog rivalstva do kraja sezone.