O dominaciji i šokovima

Ali vratimo se prvo dve nedelje unazad.

Mercedes je u Japanu stigao do šeste uzastopne konstruktorske titule, emuliravši tako nezaboravnu Ferarijevu seriju koja je trajala od 1999 do 2004. I iako je tačno da smo tada svi bili mlađi, imali više kose, brže mogli da jurimo za loptom (ili za čime je već ko jurio tih godina) i svet posmatrali nekim drugim očima, ne, tadašnja čarobna kreacija kvarteta Tod - Bron - Burn - Šumaher, koliko god to neverovatno zvučalo, više nije najimpresivniji niz u istoriji Formule 1. Prvi ću priznati da je - iako su moje simpatije tih godina bile na drugoj strani - Ferarijeva dominacija tih godina delovala toliko neverovatno, brutalno i nemilosrdno da sam smatrao da je niko nikada neće dostići. U stvari ne smatrao, nadao se da rekorde koje su tih godina postavili Maranelo i Šumi niko neće biti u prilici čak ni da izazove. Dominacija nikad nije dobra stvar u sportu, kada se podvuče crta čak ni za onog ko dominira, i koliko god mi je bilo teško da tih godina doživljavam (navijačke) poraze iz trke u trku, iz sezone u sezonu, uteha mi je bila da će i to proći i da se nešto slično nikad više neće ponoviti.

A sada se ponovilo (i ako je verovati meni omiljenom citatu jednog meni ne tako omiljenog pisca* ovo nije poslednja ovakva dominacija koju ćemo videti). I za razliku od Skuderije, kojoj je tih godina izmakla jedna (meni vrlo draga) vozačka titula, Srebrnim strelama neće. A ako ćemo stvari nazivati pravim imenom, Hamiltonu neće. Da, Botas je još uvek teoretski u igri ali ne samo da bi moralo da se dogodi nešto potpuno nepredviđeno da bi Finac stigao do titule pre Luisa, već bi takav ishod bio krajnje nepopularan čak i u onim krugovima u kojima se za Britanca obično ne može naći previše lepih reči. Jer, sa izuzetkom najostrašćenijih navijača, Valterijevih prijatelja, porodice i verovatno čitave Finske, u ostatku sveta bi bilo teško pronaći valjani argument koji Botasa u bilo kojem aspektu trkanja stavlja ispred uskoro šestostrukog svetskog prvaka.

Priča o Mercedesovim titulama je zato u stvari priča o Hamiltonu. Ni to što mu je u ovom nestvarnom nizu jednu lukavo „ukrao" mlađi Rozberg ne može potamniti slavu poduhvata koji je momak iz Stivenidža izveo. Kada je Luis 2012. obelodanio da naredne sezone napušta tada super uspešni Meklaren zarad poprilično sumnjivog Mercedesa, na istom ovom mestu sam napisao:

"Ovakva Hamiltonova odluka je onoliko luda, koliko i hrabra. Luda zato što ne mogu da se setim kada se poslednji put desilo da vrhunski vozač svojom voljom zameni bolji tim za lošiji (sic!), ali i hrabra zato što će Luisova reputacija ukoliko uspe da od Mercedesa napravi šampionski tim porasti više nego što bi to ikad bilo moguće u Meklarenu."

Danas, sedam godina kasnije, ispostavilo se da je Luis - uz „malu" pomoć Volfa, Laude, Loua, Elisona i brojnih drugih sjajnih likova iz Breklija i Briksvorta - zaista napravio šampionsku ekipu koju ćemo svi pamtiti. Ne zamerite mi onda ovakvo navijačko svrstavanje (jer koliko god ga poštujem, za njega nikad nisam navijao), ali bilo bi sjajno da Hamilton već danas, na mestu gde je to već dva puta u istoriji činio overi novu titulu, zaslužio ju je.

Što neće biti ni malo lako, pogotovo posle svega što smo juče videli u šokantnim kvalifikacijama. Da budem precizan, deo da neće biti lako se odnosi na impresiju da i Red bul i Ferari imaju brži automobil od Mercedesa, a na stazi gde niko nije dobio izvan prvog reda još od 1990. godine Hamilton će krenuti kao treći...

...zbog šokantnog nastupa Maksa Verstapena. Maks je u poslednjem delu kvalifikacija u svom prvom brzom krugu već zabeležio najbolje vreme, samo da bi u drugom pokušaju, uprkos tome što je pred njegovim očima Botasov skrhani automobil u finalnoj krivini jedva virio iz zaštitne barijere dok su redari energično mahali duplim žutim zastavama, to vreme dodatno poboljšao (?!) uz najbrži treći sektor na celim kvalifikacijama. A onda mu ni to nije bilo dovoljno, pa je na konferenciji za novinare ne trepnuvši priznao da nije pustio papučicu gasa iako je video da je Botas imao udes. Logično, dobio je kaznu od tri startne pozicije pa će umesto kao vodeći u trku danas krenuti iza oba Ferarija i Hamiltona. O tempora, o mores!

Verstapen je ušao u 23. godinu života, iza sebe ima bezmalo 100 trka Formule 1 i talenat neuporediv sa bilo kojim drugim vozačem sa kojim trenutno deli asfalt u premijum kategoriji svetskog auto sporta. Ali isto tako, koliko god se činilo da je u poslednjih godinu dana sazreo, Maks je i dalje pogrešan na sve užasne načine na koje može da bude. Da li je zaista samo nedostatak iskustva ili mladost moguće okriviti za postupak u kojem se ne zna šta je gore: da li potpuno odsustvo brige za bezbednost, kako sopstvenu, tako još više za bezbednost ostalih kolega vozača i redara, ili tolika samouverenost bez pokrića da javno na konferenciji za medije samog sebe optužiš misleći da je najgore što može da se dogodi brisanje tog kruga. Ono prvo je nesumnjivo užasno, jer pre ili kasnije može koštati života samog Holanđanina ali i bilo kog drugog vozača u karavanu, ali meni je naročito strašno ovo drugo jer pokazuje nezrelost koja, pojačana ničim neutemeljenom verom u sopstvenu superiornost takođe gotovo uvek vodi u katastrofu. Verstapen i dalje ne razume da je put od posedovanja talenta do realizacije onoga za šta si sposoban toliko dugačak da su se mnogi kojima je predviđana jednako blistava budućnost na njemu bespovratno izgubili, i dok god to ne prihvati biće opasan za sebe, sve oko njega pa zato i za samu Formulu 1.

Tako smo pred današnju trku dobili još jedan crveni prvi red (Mercedes je po sedmi put zaredom poražen na kvalifikacijama?!) i sada već notornu dilemu - na koji način će Ferari superiornu početnu poziciju pretvoriti u još jedan sramotan poraz. Čisto za promenu, danas bi mogli za takav (pretpostavljen) ishod da okrive nekog drugog - kišu recimo?

*Paolo Koeljo: "Sve što se dogodi jednom ne može se više nikad ponoviti. Sve što se dogodi dva puta, sigurno će se desiti i treći put".