Izveštavanje anglosaksonskih medija ugrožava održavanje Olimpijskih igara u Tokiju

Japanski mediji ove nedelje usmerili su pažnju na sve brojnije glasove sa zapadnog dela Zemljine kugle koji predviđaju odustajanje od održavanja Olimpijskih igara u Tokiju.

U pesimističnom tekstu pod naslovom „Blede nade za tokijsku letnju olimpijadu", objavljenom u jednom od vodećih američkih dnevnika Njujork tajmsu 15. januara, autori su ocenili da se, zbog dramatičnog širenja koronavirusa širom sveta i kašnjenja u vakcinisanju, smanjuju šanse za održavanje tog važnog sportskog događaja.

Nedelju dana pre toga britanski list Gardijan, američka novinska agencija AP i drugi, podstaknuti uvođenjem novog vanrednog stanja u japanskoj prestonici i okolini 8. januara, preneli su izjave zapadnih sportskih funkcionera o tome da nije izvesno da će Olimpijske igre biti održane.

Japanska televizija Nihon (NTV) danas javlja i da je potpredsednik Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Londonu 2012. Kit Milz 19. januara izjavio radiju BBC da lično smatra da najveći sportski događaj verovatno neće biti održan, te da veruje da Japanski olimpijski komitet već ima pripremljen plan za slučaj da olimpijada mora biti potpuno otkazana.

U samoj Zemlji izlazećeg sunca nedavno sprovedene ankete javnog mnjenja pokazuju da blizu 80 odsto ispitanika smatra da Igre treba ponovo odložiti ili sasvim otkazati. To viđenje je u direktnoj vezi s činjenicom da poslednjih nedelja Japan, iz dana u dan, obara prethodne rekorde u broju zaraženih, teško obolelih i smrtnih slučajeva.

Japanski organizatori još uvek odlučni da se Olimpijske igre održe

Japanski premijer Jošihide Suga, u govoru u parlamentu 18. januara, ponovio je ideju „da će Letnje olimpijske igre u Tokiju biti održane kao dokaz pobede čovečanstva nad koronvirusom", koja je artikulisana prošle godine pred posetu predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomasa Baha Tokiju.

Suga je i dodao da će vlada nastaviti da vrši pripreme „odlučna da realizuje turnir koji će svetu pružiti nadu i hrabrost".

Tomas Bah posetio je Japan sredinom novembra. Tada je sa domaćinima dogovoreno da će Igre biti održane, bez obzira na to da li će do njenog početka vakcinisanje biti obavljeno ili ne. Preovladalo je mišljenje da problemi izazvani epidemijom mogu biti prevladani merama kao što su redukcija propratnih događaja, smanjivanje broja zvaničnika u sportskim delegacijama, raniji dolazak sportista u Japan, ograničavanje njihovog izlaska u grad i redovno testiranje tokom takmičenja.

Pesimistično izveštavanje

U Japanu, koji ima 127 miliona stanovnika, do sada je zaraženo, zvanično, oko 340.000 osoba, dok je nešto više od 4.600 preminulo.

Svi parametri, poput broja zaraženih, obolelih, osoba u teškom stanju i preminulih, su na najvišem nivou od početka epidemije pre oko godinu dan. Shodno tome, u najvećem delu zemlje nedavno je, po drugi put, uvedeno vanredno stanje. U tom pogledu, pesimistično pisanje anglo-saksonskih medija nije bez osnova.

Ono je, međutim, zbunjujuće i kontraproduktivno, jer ne uzima dovoljno u obzir nekoliko drugih faktora.

Prvi je taj da će proleće i leto ipak verovatno dovesti do ublažavanja epidemijske situacije u Japanu i uopšte na severnoj polulopti, zbog vakcinisanja, kao i više temperature, duže obdanice i jačeg svetla koji ne pogoduju virusu, te ljudima omogućavaju duži boravak napolju, što umanjuje kontakt u zatvorenom prostoru. Takođe, svi sportisti i osoblje, učesnici Olimpijskih igara moći će da se vakcinišu.

Drugo, vanredno stanje koje je u Japanu postupno uvedeno u drugoj nedelji januara je vrlo blago. Nema zaključavanja gradova, policijskog časa, pa čak ni zatvaranja ugostiteljskih i prodajnih objekata.

Reč je samo o skraćivanju radnog vremena kafana, barova i noćnih klubova, tako da u Japanu, bar za sada, nema velike drame i panike (niti je bilo u proteklih godinu dana). Poznato da je takve mere daju rezultate za nekoliko nedelja, pa je prerano govoriti o tome da novo vanredno stanje ugrožava održavanje Olimpijskih igara.

Dalje, MOK i japanska vlada već su sportistima širom planete u novembru prošle godine stavili na znanje da se spremaju za OI jer će one biti održane. Kršenje tog obećanja, mada nije nemoguće, bilo bi ljaga i za jedne i druge.

Osim toga, Japan je već toliko uložio u izgradnju infrastrukture, organizaciju i reklamu igara, da bi potpuno odustajanje od njih bilo ne samo ogromni materijalni gubitak u formi promašenih investicija, već i gubitak kakvog-takvog (i sada preko potrebnog) zamajca za oporavak privrede i zapošljavanja, te veliki psihološki udarac u trenutku kada je potrebno mnogo mentalne snage za prevladavanje posledica epidemije.

Opasnost od „samoispunjavajućeg proročanstva"

Zato bi se moglo reći da iza pisanja anglosaksonskih medija delom leže strah i defetizam koji su prouzrokovani, prvenstveno, katastrofalnom situacijom u njihovim zemljama. Sa blizu dvadeset pet miliona zaraženih i oko 410.000 mrtvih, SAD su svetski šampion u lošem reagovanju na epidemiju. Ni Velika Britanija, sa skoro tri i po miliona zaraženih i preko 91.000 preminulih, proporcionalno, u odnosu na ukupnu populaciju, nije daleko iza SAD.

U ovom trenutku je teško predvideti u kojoj formi bi Olimpijske igre u japanskoj prestonici, koje bi trebalo da počnu 23. jula, mogle da biti održane.

Izvesno je, međutim, da bi bila nemerljiva šteta ako bi Letnje igre u Tokiju postale žrtva neorganizovanosti i nekompetentnosti vladajućih struktura u vodećim zapadnim zemljama u borbi protiv virusa, nediscipline njihovog stanovništva, te politizacije epidemije i iracionalnih teorija zavera po kojima korona ne postoji ili je smrtonosna koliko i obični grip (kakve su komplikovale odgovor na epidemiju u SAD).

Odnosno, bila bi tragedija za svetski sport i japansku državu i narod kada bi izveštavanje uticajnih anglosaksonskih medija unelo nepotrebnu pometnju, to jest, stvorilo percepciju među sportistima i sportskim funkcionerima sveta da OI neće biti održane, i tako usporilo ili zaustavilo njihove pripreme za Tokio, te potom dovelo do nesnosnih pritisaka na japanske organizatore kroz nacionalne i međunarodne saveze da odustanu od Igara mada je, epidemiološki i ekonomski gledano, njihovo održavanje moguće.

To bio bio klasičan, ironičan primer „samoispunjavajućeg proročanstva", fenomena u kojem određeni subjekt prvo iz straha predvidi neki nepovoljni ishod i onda ga, izazivanjem zbrke i panike, zaista i prizove.

Mada je oprez u vezi epidemije nesumnjivo potreban, a Olimpijske igre nisu i ne treba da budu važnije od ljudskih života, projektovanje društvenog haosa u SAD i Velikoj Britaniji na Japan i Olimpijske igre nije korisno.

Kada je u pitanju stav medija, konstruktivnije bi bilo sačekati još mesec, dva i videti šta će doneti proleće i vakcinisanje populacija širom sveta.

U međuvremenu, MOK i vlasti u Japanu bi trebalo da osmisle kako bi vakcine mogle da budu efikasno iskorištene u svrhu održavanja velikog takmičenja.