Sport bez publike neće propasti, ali neće toliko valjati

Jedno od glavnih pitanja koje se postavlja je da li TV prenos može da oživi prazne trivine i kolika je moć televizije u sportskim prenosima?

"Taj huk sa tribina je nemoguće zameniti. I sama sam imala priliku da igram rukometni derbi pred praznim tribinama i jako je čudan osećaj. Nadam se da ćemo imati mogućnost da igramo što pre pred punim tribinama i da će tako biti sa ostalim sportskim dešavanjima. Možda treba uvesti dodatna uključivanja, izveštavanja kako bi se prenos učinio zanimljivijim, ali ta doza adrenalina koju stvara publika, to se ne može nadomestiti", rekla je Andrea Lekić.

Andrea je sa reprezentacijom Srbije 2013. godine osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu održanom u Beogradu.

"To je najlepši događaj u mojoj karijeri, onda se shvati koliko huk sa tribina znači. Još uvek naš rekord nije oboren, puna arena nas je bodrila, oko 23 hiljade ljudi i nezaboravan je to osećaj. Svi znamo koliko ta motivacija znači, sport se zato i igra i mi smo najviše motivisani kada imamo tu podršku", dodala je Andrea.

Reditelj Vesko Grozdanić podsetio je Andreu na izjavu koju je dala na balkonu Skupštine 2013. godine i koliko publika znači u sportu.

"Televizija može vrlo malo da učini sport zanimljivijim. Posle čuvenog finala 2013. godine, bile ste na balkonu skupštine grada, svi sportisti kažu da je je jednako važno napraviti rezultat i naći se na balkonu, kao i sam plasman na takmičenja. Andrea je sa balkona rekla, 'verujte da je ovo ostvarenje snova i da sam ovo sanjala od desete godine'. Bez publike, koja je ispred vas i ispod balkona dole, to ne bi imalo smisla", rekao je Grozdanić.

Miloš Krivokapić, sportski komentator RTS-a, pojasnio je kako izgleda njegov rad pred praznim tribinama.

"Komenator je uvek izaslanik publike, bio stadion pun ili prazan. Imao sam priliku da radim prenose pred praznim tribinama, to je potpuno druga perspektiva, viđenje stvari, sve to izgleda mnogo drugačije na terenu. Radio sam utakmicu u Železniku, radilo se o košarkaškom meču FMP-a, šestoro ljudi je bilo prisutno. Morao sam sebe da utišavam, jer sam imao osećaj da me igrači čuju, sve što pričam. Stadion deluje još sablasnije. Iskreno se nadam da će prazne tribine kratko potrajati", rekao je Miloš.

Komentator ne može mnogo da doprinese prenosu, ako nema publike, bar ne iz moje perspektive. Ja jedino što mogu da radim je ono što sam radio do sada, a to je da prenesem atmosferu u svakom prenosu", dodao je Krivokapić.

Grozdanić je prokomentarisao gledanost televizijskih prenosa u vremenu kada publika ne može da posećuje stadione.

"Beleži se rekordna gledanost Bundeslige. Nema drugog sporta na televiziji i nadoknadila se glad za sportom, ali za par nedelja kada se uključe i ostali sportovi, to će početi da pada, jer to ne podseća ni na virtuelnu igricu, gde vi možete napraviti događaj. Sasvim sigurno, dobićemo prenose bez duše, kada sam počinjao karijeru, od starijih reditelja sam učio da je publika neotuđivi deo sportskog događaja", rekao je Vesko.

"Složićemo se oko toga da je televizija nužno zlo, jer ne možemo prisustvovati dalekim destinacijama i dešavanjima, već moramo preko ekrana da ih gledmao. Ona je i prednost, jer povećava se broj i ugao kamera, postoje uspereni snimak, oko sokolovo, VAR, virtuelna i grafička analizom itd...", dodao je Grozdanić.

"Super Bol je rađen sa 96 kamera, sve zarad pokušaja da se uđe u detalj koji će biti impresija, total je geografija, ali je detalj impresija i poruka. Primera radi sa istim brojem kamera su rađene Olimpijske igre Sarajevu, sve discipline i to govori o napretku televizije.

Miloš i Andrea složili su se da publika stvara naboj koji kod sportiste izvlači posebnu energiju.

"Taj talas publike, ta energija, to daje podatke šta se dešava. Kada publika nosi ekipu, onda se ulazi u serije, postižu se golovi, menja se rezultat", rekao je Miloš.

"Preduslov za uspeh je publika, ona je uvek igrač više. Nezamisliv je deo svakog našeg rezulata", dodaje Andrea.

Miloš smatra da video-igrice ne mogu zameniti osećaj živog događaja.

"Utakmica se uvek razlikuje od video-igrice i to se neće promeniti. Govori se o upotrebi posebnih kamera, neke i na lopti ili igračima, to jeste zanimljivo, ali je zanimljivo prosečnom gledaocu tri minuta. To je zapravo zanimljivo ljudima koji se bave konkretno sportom. U Formuli 1 možete da izaberete paket i vozite se sa jednim vozačem ili gledate na određenu krivinu sve vreme, ali ne sećam se da je to zaživelo. U fudbalu gledati Ronalda ceo meč, zanimljivo bi bilo pet minuta", dodaje Krivokapić.

Grozdanić ističe da će se u nedostatku publike tražiti prenos svih živih utakmica.

"Ako se odsustvo publike nastavi, situacija će nas terati da prenosimo sve žive sportske događaje. Nemate gledaoce na stadionu i onda ne smete prenositi samo selektivno Zvezdu ili Partizan, već sve klubove, ka čemu Arena sport ide sada", dodao je Grozdanić.

Andrea, Vesko i Miloš, komentarisali su tvrdnje prof. dr Duška Ilića i složili su se da sport bez publike neće propasti, ali da je ona jako bitan faktor u njemu.

"Ne možemo da kažemo da će propasti jer je to teška reč. Neće sport nikada propasti, ali interesovanje će biti manje, ipak nadamo se da ovo neće trajati dugo i da kad se stanje normalizuje, da će se publika u istom broju vratiti. Generalno prenos do tada mora raspolagati količinom podataka da bi bilo interesantno. Biće izuzetno teško mnogima", rekla je Andrea.

Miloš se prisetio nekih od najvećih i najbitnijih utakmica koje je prenosio i koliki utacij je imala publika.

"Brazil je bio neverovatan osećaj. Biti na Marakani u Riju, komentarisati finale, je neverovatano. Ipak, najbolji osećaj nije, to je bilo 2010. finale Dejvis kupa, Arena, meč Troicki-Ljodra. Doživeo sam ono što velika većina komentatora želi da kaže, tu čuvenu rečenicu 'Srbija je prvak sveta' i to je neizmerno zadovljostvo mog posla", zaključuje Miloš.

Andrea Lekić za kraj je navela kakve su ambicije reprezentacije u budućnosti.

"Primaran je plasman na Olimpijske igre, a posle ćemo sve lako", izjavila je Andrea.