Čitaj mi!

Diskretni heroji Srbije

Pomalo u senci, iz drugog plana, bez dizanja prevelike medijske pažnje, naša zemlja može da se pohvali herojima iz senke koji su, za neke neočekivano, izbili na sam vrh sportske planine i okitili sebe, ali i našu zemlju predivnim odličjima sa najvažnijeg sportskog takmičenja na planeti.

Srbija u 2016. godini apsolutno nije kaskala ni za jednom svetskom sportskom silom, već je, štaviše, bila ispred mnogih u brojnim sportovima i disciplinama.

Čekala je Srbija dugo na svoje prvo odličje na olimpijskim igrama u Riju, čekala možda i duže od očekivanog, svakako duže nego što je trebalo. Ipak, to čekanje se isplatilo.

Sav svoj trud, krv, suze i znoj, Davor Štefanek je naplatio i okitio se zlatnom medaljom u jednom od najstarijih i najtežih disciplina od osnivanja Olimpijskih igara, a svojoj naciji, kao i kolegama sportistima, doneo neopisivu radost, olakšanje, ali i motivaciju za naporan trud i rad, koji će se kad-tad isplatiti.

Vođena Davorovim rečima i uspehom, Tijana Bogdanović napravila je jedno od najvećih iznenađenja Olimpijskih igara. Osamnaestogodišnja lepotica iz Kruševca napravila je senzaciju u taekvondu, izbacivši brojne favorite za medalju. Ipak, ona zlatna izmakla joj je za nekoliko stotinki i par sudijskih odluka. Tijanu to ipak nije razočaralo, već je sa suzama u očima i osmehom na licu ponosno slušala himnu „Bože pravde", dok je sa svojih samo 18 godina stajala rame uz rame sa dvostrukom prvakinjom sveta u taekvondu.

Da Tijana ne bude jedina dama sa pojedinačnim odličjem na Igrama u Riju pobrinula se naša "boginja i princeza" Ivana Španović. Ona je u poslednjim trenucima, u petoj seriji finala skoka u dalj, „poletela" 7,08 metara i sa novim nacionalnim rekordom zauzela treće mesto i osvojila bronzanu medalju koja svima nama sija kao zlato.

Poslednji, ali podjednako važni kao i ostali odlikaši, jesu kajakaši Marko Tomićević i Milenko Zorić. Oni su takođe pokazali da se naporni treninzi, sav uložen trud i vreme, na pravi način naplate. U veoma zanimljivoj trci na 1000 metara, vratili su se iz „mrtvih" i uspeli da osvoje srebrnu medalju, prestigavši brojne protivnike pa umalo i prvoplasiranu ekipu Nemačke.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 02. jan 2017, 09:56) - Miro Markovic [neregistrovani]

Neka je hvala roditeljaima koji su vas podigli i dali svima nama

Ovim sportistima sa najvecim odlicjima se svi divimo, jer su to zasluzili svojim radom i disciplinom. Ne znam zasto, ali skoro da niko ne pominje roditelje ovih sportskih vitezova. Znam da bez njih ne bi bilo ni ovako uspesnih sportista. Zato ja zelim da im kazem da, pored ovih diskretnih heroja, pozadi njih stoje jos diskretniji heroji a to su njihovi roditelji. Hvala svima vama od strane celog srpskog srpskog naroda.

(nedelja, 01. jan 2017, 17:14) - anonymous [neregistrovani]

Дискретни хероји

Свака част овим дивним младим људима, они су свакако Хероји Србије, али не дискретни.
Дискретни хероји Србије су они који на првом месту воле ову земљу и овај народ, а при томе сваког дана одлазе на посао да би зарадили бедне зараде које добијју или "добијају" на крају месеца, који тешком муком успевају да објасне својој деци зашто је, и поред свега, потребно остати поштен човек и не прећи на "другу страну"

Још једном честитам и Давору и Ивани и Тијани и Марку и Миленку и ... они су Хероји Србије!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">