Karlos Keiroš – "ajatolah" fudbala u raljama politike

Dve grupe iranskih navijača hodale su, potpuno odvojeno, pločnicima koji su vodili ka stadionu El Tumama u Dohi. Zastave kojima su bili ogrnuti bile su, bar naizgled, iste – crvene, bele i zelene pruge svilenkastih tkanina presijavale su se pod svetlom reflektora, dok su hodali ka stadionu.

Između njih, ulicom išla je masa ljudi, ogrnuta iranskim, američkim, alžirskim i mnogim drugim zastavama. Za razliku od ekipa koje su išle pločnikom, pevali su, slikali se i klicali svojim reprezentacijama. Usput iranski navijači su se ogrtali u američke, Amerikanci u iranske zastave. Mnogi su, za svaki slučaj, poneli obe.

Podela među iranskim navijačima, kako se čini, na prilično je veran način oslikala stanje u toj državi, decenijama izolovanoj bezbrojnim paketima sankcija, te dubokim podelama koje su poslednjih meseci prerasle u ozbiljne sukobe na ulicama iranskih gradova.

"San je okončan", rekao je iranski selektor Karlos Keiroš posle poraza od Amerikanaca i sa ekipom otputovao za Teheran, gde se nije dugo zadržao. Već dan kasnije napustio je iransku prestonicu.

Za njega, a čini se i dobar deo iranske reprezentacije, poraz je predstavljao olakšanje, jer je Keirošova ekipa od trenutka kada je stigla u Katar bila pod ogromnim pritiscima. Vlasti su tražile pobede, a deo navijača da se jasno svrstaju na njihovu stranu.

Jedina su selekcija čiju je himnu pratilo više analitičara nego utakmice. Pred prvu utakmicu protiv Engleske, ostalo je zabeleženo da većina igrača nije pevala himnu. Nekoliko dana kasnije, bilo je teško proglasiti pobednika ovog besmislenog nadmetanja.

Reči "Iznad horizonta diže se Sunce Istoke" mogle su se pročitati sa usana deset, ako ne i svih 11 igrača koji su počeli meč protiv Amerike, čime se intoniranje sedam stihova duge himne svrstalo među najznačajnije događaje dosadašnjeg toka Svetskog prvenstva – rame uz rame sa igrama Brazilaca, herojskim nastupima Maroka i ranim ispadanjem Nemačke i Belgije.

Pošto su igrači pevali o Istoku, vernicima, mučenicima i Islamskoj Republici, selektor Keiroš postao je meta optužbi da radi za Revolucionarnu gardu, verske vođe Irana, te da je bez ikakvog razloga uopšte i izabran da vodi "Tim Meli". "Ajatolah fudbala", nazivale su ga pristalice iranske opozicije.

"Živimo u svetu ispunjenom glupostima, besmislicama i lažima. Potpuna glupost može se pretvoriti u istinu za svega nekoliko sati. Nisam novinar, ali iz svega ovoga moramo izvući pouku", bila je poslednja rečenica koju je Keiroš izgovorio u Kataru.

Jedanaest godina pošto je, na izričit zahtev tadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmedinežada, stigao u Teheran i postao selektor Irana, portugalski trener Karlos Keiroš upao je procep političkih struja koje se bore za prevlast u toj državi i bar nakratko postao centralna tačka sukoba pristalica i protivnika režima.

Njegov odlazak, pa čak i smrt priželjkuju pristalice pokreta otpora, koji je na ulice izveo hiljade Iranaca posle smrti Mahse Amini – devojke koja je umrla pod kontroverznim okolnostima pošto ju je uhapsila "islamska moralna policija".

Iako vlasti u Teheranu tvrde da Mahsa Amini nije ni uhapšena ni ubijena, već je "umrla prirodnom smrću", njena smrt predstavljala je okidač serije protesta u kojima je, od septembra, ubijeno nekoliko stotina i uhapšeno par hiljada ljudi.

Stanje u državi dodatno se pogoršalo posle akcija policije protiv grupa ljudi, mahom Kurda, koji su u nekoliko iranskih gradova slavili pobedu reprezentacije SAD.

Najmanje jedna osoba ubijena je u sukobima koji su usledili nakon meča, a nekoliko dana kasnije uhapšen je šef lokalne policije i optužen za to ubistvo.

Neposredno posle utakmice na stadionu El Tumana u Dohi zabeležen je i suštinski jedini ozbiljan incident tokom dosadašnjeg toka Svetskog prvenstva, kada su besni iranski navijači napali ženu koja je vikala "Sloboda Iranu".

Pričalo se i o državnom udaru unutar iranske reprezentacije, pa su protivnici režima, pozivajući se na navodne tajne izveštaje, navodili da je Keiroš ustoličen na mesto selektora posle ozbiljne "koordinacije" čelnika Revolucionarne garde i verskih vođa. Puštani su navodni izveštaji o indoktrinaciji portugalskog trenera.

Gotovo istovremeno sa utakmicama iranskog tima, izraelski i američki avioni uvežbavali su akcije bombardovanja objekata kontroverznog nuklearnog programa, koji već više od 15 godina predstavlja ogroman problem u odnosima Islamske republike i Zapada.

"Možemo da napadnemo ciljeve u Iranu... Ali je potrebno i da jako dobro razmislimo pre nego što to učinimo", rekao je izraelski ministar odbrane Beni Ganc, pre nego što su borbene letelice F-35, leteći tankeri i sva ostala podrška neophodna za ovakve akcije bili su upotrebljeni u trećim velikim manevrima od početka godine.

Odnosi Teherana i Zapada pogoršani su zbog isporuke iranskih dronova Rusiji, izostanka bilo kakvog napretka u pregovorima oko nuklearnog programa i akcija proiranskih milicija na granicama Izraela. Od septembra, na spisak nerešivih problema upisani su i protesti u Iranu.

Reakcije obe grupe iranskih navijača, koji su u ključnim trenucima utakmica skakali sa sedišta zaboravljajući kojoj od strana pripadaju, u velikoj meri odrediće sudbinu portugalskog trenera. Prema navodima iz Irana, problem je već rešen – Karlos Keiroš.