Istočno od piva: Život u Dohi i igra sa Zapadom

„Sve se događa sada", slogan je La'eeba, maskote Svetskog prvenstva. „La'eeb" na arapskom znači „izuzetno talentovan igrač" i Katar to definitivno jeste. Možda ne za fudbal ali za neke bitnije igre svakako.

I ako gledamo ono što se dešava sada, Katar jeste bolje mesto za život nego većina zemalja Zapada. S druge strane, neki zapadni mediji nikako ne mogu da se pomire s tim da se Svetsko prvenstvo u fudbalu održava u Kataru. Tako Bi-Bi-Si prvi put nije direktno prenosio svečano otvaranje. Ne dopada im se politika države Katar. Odbila je da nastupi Dua Lipa. Naposletku i Šakira. Uostalom, iako se govorilo o njegovom povratku iz penzije, u Kataru neće biti ni Pikea. Nekoliko dana pred početak Svetskog prvenstva objavljeno je da neće biti piva na stadionima. Milioni „Badvajzera" ipak nisu jači od pravila države Katar.

Kakva je to onda država!? To je zemlja gde tek 15 odsto stanovništva čine Katarci, ljudi sa državljanstvom ove zemlje. Sve drugo su stranci i 85 odsto stanovništva ove zemlje može kad god poželi da je napusti. Ali, zanimljivo, niko ne odlazi. Naprotiv, kažu da im se sviđa u Dohi. Razgovarali smo sa mnogo ljudi, sa taksistima, konobarima, radnicima, recepcionerima, novinarima, IT stručnjacima. Iz Ugande, Pakistana, Šri Lanke, Bangladeša, Indije, Sudana, Filipina,  Australije, Srbije. I svi su nam rekli da im se sviđa u Dohi. Iz najrazličitijih razloga.

Zapadni mediji, međutim otkrivaju da im se ne sviđa. Tako možete pročitati, a ukoliko imate ajfon, i on će da vas obavesti da pomoću Hayya aplikacije, koja je neophodna za ulazak u zemlju, država Katar može da prati vaše kretanje. Amnesti internešenal je objavio da je sto hiljada radnika eksploatisano tokom izgradnje infrastrukture za Svetsko prvenstvo; časopis „Cardiology" je objavio da bi se čak 200 od 571 smrti nepalskih radnika u Dohi mogla sprečiti da su poštovane mere zaštite od prevelike toplote.

Drugim rečima, u savršene puteve Dohe, u osam stadiona koji su tako brzo iznikli u gradu i okolini, u metro koji odlično funkcioniše ugrađeni su životi radnika, uglavnom iz azijskih i afričkih siromašnih zemalja.

Zdravstvena zaštita

Ali i ti Nepalci koji rade fizički najteže poslove na najvišim temperaturama, i Pakistanac koji vozi Uber, i Ugađanka koja na krovu luksuznog hotela služi najbolja vina, džin tonike i martinije ima besplatno zdravstveno osiguranje sve dok radi u Kataru. Tačnije, godišnje je kartica osiguranja košta 100 rijala ili tri hiljade dinara. S tom karticom sva državna zdravstvena zaštita je na raspolaganju svima, bez obzira da li si državljanin Katara ili stranac na privremenom radu. Za sve njih dostupan je čuveni medicinski centar Hamad, koji ima 20 hiljada zaposlenih od kojih su mnogi od njih svetski priznati stručnjaci u svojim oblastima.

Hamad, na primer, u odnosu na Klinički centar Srbije izgleda kao najmoderniji svemirski brod a njime od 2007. upravlja Hanan Al Kuvari, doktorka koja se obrazovala u Velikoj Britaniji a koja je od 2016. godine i ministarka zdravlja Katara. Al Kuvari je inače svoju karijeru počela kao novinarka zdravstvene rubrike a danas se smatra jednom od najmoćnijih žena na Bliskom istoku.

Da li je do bivše koleginice, postavljenog zdravstvenog sistema ili novca, tek Katar je od svih zemalja na planeti najbolje prošao kroz pandemiju korona virusa; vakcinacija je počela još u decembru 2020, a na nju su imali pravo svi stanovnici Katara bez obzira da li su u privilegovanih 15 odsto koji imaju državljanstvo. Naravno, nemojte imati dilemu da ovih 350 hiljada Kataraca sa pasošem ima mnogo veća prava nego ostali; većina njih ima i privatna osiguranja koja omogućavaju i bolje bolnice od Hamad centra, a cinici bi rekli da za njih ne važe zakoni koji važe za „dođoše".

Uzgred, gostima Dohe danas nije tako lako ovih dana pronaći državljanina Katara. Oni obično ne rade uslužne poslove a mnogi od njih su i napustili grad dok „sve ovo ne prođe". Da ne smetaju. Ili da silni turisti ne smetaju  njima. Sve škole u Kataru sada su proglasile vanredni raspust tako da je zemlja apsolutno prepuštena fudbalu.

Protokoli i navike

Katar vodi računa o svakom detalju na Prvenstvu. A kad smo kod zdravstva, nestvarno deluje podatak da je čak 740 zdravstvenih kadrova angažovano za svaku utakmicu. Postoji protokol šta ako se povredi igrač, sudija, gost, mnogo bitan gost, previše bitan gost.

Kao što su sudije na utakmicama dobili nalog da nadoknade svaki sekund izgubljenog vremena tako je hiljade ljudi po Dohi raspoređeno da usmeravaju goste da se ne bi izgubili. Na prometnim raskrsnicama ljudi sa megafonima viču na koju stranu se ide za metro a na koju za grad. Ako bilo gde zastanete postoji realna opasnost da se ispred vas stvori čovek koji vas pita gde idete i da li vam može pomoći. 

Za neke navike prosečnog Evropljanina nema pomoći, pa su nas tako ugostitelji u „Staroj Katari" čudno gledali kada smo ih pitali da li u restoranu imaju televizor i možemo li istovremeno večerati i gledati utakmicu Svetskog prvenstva? Inače, taj prostor oko stare plaže u Dohi pretvoren je u veliki kulturni centar, u kojem se održavaju izložbe, koncerti, priredbe za decu a veliki videobimovi koji su postavljeni, na primer u središte amfiteatra ne služe za gledanje fudbala, kako su to naivno pomislili gosti iz Srbije pa su otvaranje i prvu utakmicu Prvenstva umesto na obali među lokalcima morali da gledaju u hotelu.

Glavni utisak je da su stručni konsultanti katarske televizije Kaka i Alesandro Del Pjero u odelima sišli na teren, bili bi neuporedivo produktivniji od momaka koji su svoje države reprezentovali u nacionalnim dresovima. 

Inače, i na samom otvaranju, Katar je ukazao na problem ljudi sa hendikepom pre svega kroz nastup ambasadora Prvenstva jutjubera Ganima Al Muftaha koji ima sindrom kaudalne regresije, ali i velikog glumca Morgana Frimena, koji je sve vreme nosio kompresijsku rukavicu zbog paralisane leve ruke.

Pivo u Dohi

Međutim, u Kataru je homoseksualizam zabranjen i kako ta zemlja može da organizuje Svetsko prvenstvo? I ne samo to, nego čak brane slobodoumnim zemljama da u znak podrške LGBT populaciji koja živi u Dohi njihovi kapiteni nose trake u duginim bojama. Uzgred, na ulicama Dohe nije tako retka scena da se dvojica muškaraca drže za ruke, ali ovde ipak nije reč o kršenju zakona već o običaju po kojem ti prijatelj čini čast uzimanjem i držanjem ruke.

I alkohol je zabranjen na stadionima tokom Svetskog prvenstva. Da, kao i u Srbiji i Zapadnoj Evropi. Nedavno su nas u Monte Karlu upozorili da poslednju turu alkohola možemo da naručimo u 15 časova jer se u 19 sati u tom gradu igra utakmica Lige Evrope. Istina, alkohola u Dohi nema ni van stadiona osim u specijalizovanim radnjama i pojedinim kafićima i hotelima. Na 11. spratu hotela s kojeg se Doha vidi kao na dlanu možete na velikom video bimu gledati fudbal a ako vam se pije pivo to će vas zadovoljstvo koštati od 50 do 60 rijala u zavisnosti vrste piva što je od 1.500 do 1.800 dinara.

Onaj ko je mislio da je Svetsko prvenstvo zaista svetsko a ne da se samo tako zove može se nasmejati i na primedbe što se mundijal igra na prelazu iz jeseni u zimu. Da, za polovinu sveta je svaki mundijal do sada igran na prelazu iz jeseni u zimu. S tim što će ovaj put uslovi zaista biti savršeni. Ako temperatura vazduha bude veća od prijatnih dvadesetak stepeni super moderni stadioni imaju rashladne uređaje koji će brzo temperaturu vratiti na idealnu.

Katar je definitivno izuzetno talentovan igrač. Za sada je utisak da igra na poziciji zadnjeg veznog i da kvari igru nekih moćnijih zemalja kojima se ne sviđa što i Svetsko prvenstvo nije po njihovim pravilima. Ipak, za zemlju čija je populacija za samo 50 godina, od kada su dobili nezavisnost, narasla od 29 hiljada na 350 hiljada, koliko ih danas ima pasoš Katara, samo je pitanje trenutka kada će početi i da postižu golove.

Jer, kako kaže La'eeb, sve se događa sada.