Doha, mesto gde Amerikanci i talibani pregovaraju: Krojači geopolitike po poslednjoj kabulskoj modi

Nedaleko od radnje ispred koje mačke bulje u izlog čekajući da im neko baci komade o kuke okačenog mesa, u zapećku prašnjave ulice nimalo nalik bleštavilu Dohe, dve su neobične prodavnice.

Zamandaljena rešetkama, tu je skrivena je talibanska krojačka radnja u kojoj se, donedavno, moglo kupiti još štošta, a koju sada kreči muškarac odeven po kabulskoj modi.

Odmah pored, nalazi se krojačka radnja za žene, ili krojačica. Kroz prašinom zamrljane prozore ne vidi se ništa, a unutra se pak ne može jer je na vrata okačena poruka na kojoj piše da u nju muškarci bez preke potrebe ne treba da ulaze.

Obe radnje otvorene su pre četrdesetak godina, u vreme kada su talibani slavljeni kao pobednici rata protiv sovjetske okupacije Avganistana, ali su se stvari 11. septembra 2001. godine dramatično promenile, pa su dojučerašnji junaci postali otpadnici. Ime radnje u četvrti Muntazah u Dohi je, međutim, opstalo.

Talibanski krojač nalazi se petnaestak kilometara od stvarne kancelarije talibana, otvorene još 2013. godine, kako bi se uspostavio bilo kakav kontakt te organizacije sa Zapadom.

Pet godina kasnije, administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa u Dohi je pokrenula prve direktne pregovore sa talibanima.

Uspostavljanje kontakta

Nedugo pošto je, krajem jula ove godine, projektilom ispaljenim iz bespilotne letelice ubijen lider Al Kaide Ajman al Zavahiri, u Dohi su se sastali zamenik šefa Centralne obaveštajne službe Dejvid Koen i šef talibanskih obaveštajaca Abdul Hak Vasik.

Do ovog susreta došlo je jer su Amerikanci optužili talibane za „flagrantno kršenje" sporazuma postignutog u Dohi 2021. godine, kojim su se vladari Avganistana obavezali da neće pružati gostoprimstvo teroristima ukoliko se snage SAD povuku iz te države.

Uz sveopšti haos, Amerikanci su avgusta prošle godine napustili Avganistan, smatrajući da će lokalne snage uspeti da održe red bar neko vreme, ali su stvari krenule naopako, pa su talibanske patrole stigle do kabulskog aerodroma usred povlačenja američkih snaga.

Izostanak direktnog sukoba talibana i Amerikanaca oko aerodroma pripisuje se diplomatskoj veštini katarskih vlasti, koje su u Dohi organizovale seriju pregovora koji su vodili kraju dvadesetogodišnjeg rata u Avganistanu.

Posle sastanaka sa Amerikancima, Katarci su za pregovarački sto doveli i predstavnike nekadašnjih vlasti u Kabulu, što je Dohi donelo ogroman diplomatski prestiž i jednu od ključnih uloga u međunarodnim odnosima. 

Zajednički interesi

Eksplozija projektila „helfajer" kojim je Al Zavahiri pre četiri meseca ubijen u predgrađu Kabula, međutim, nije donela nikakve promene u odnosima Amerikanaca i talibana, iako je neposredno posle napada vođena ozbiljna diplomatska polemika uz čiju je pomoć Al Zavahiri svojevremeno našao utočište u avganistanskog prestonici.

Stoga, njegova smrt nije iznenadila nikoga, ali je Amerikancima dala razlog za slavlje posle poražavajućeg povlačenja iz Avganistana, dok je talibanima donela olakšanje, jer više ne moraju da brinu o eventualnim budućim akcijama najtraženijeg među radikalnim islamistima.

Talibani i Amerikanci jesu razmenili optužbe za kršenje sporazuma koji je 2020. godine potpisan u Dohi, na način na koji su posle ubistva Osame bin Ladena to učinili Vašington i Islamabad, ali modus vivendi, čiji je deo Sporazum iz Dohe, nastavio je da se razvija prema matrici koja je ustanovljena nekoliko godina ranije.

Za talibane, ionako, veći problem predstavljaju pripadnici Islamske države Korasana, dok je Bajdenova administracija zaokupljena problemima koje vidi u Rusiji i Kini.

Vašingtonu je  mir u Avganistanu preko potreban pre svega kako bi diplomatske i ine snage mogao da usmeri na druga mesta na Istoku - pre svega ka Pekingu i Moskvi.

Katar i talibani 

Talibanska kancelarija u Dohi tvrdi da je u kontaktu sa 16 svetskih država, ali nema preteranih uspeha u nastojanjima da postane centar lobiranja za interese Islamskog emirata Avganistana.

Izbor Dohe kao centra diplomatskih kontakata bio je zajednički izbor Katara i SAD pošto su talibani preostala dva kandidata, Rijad i Ankaru, smatrali previše bliskim tadašnjim vlastima u Kabulu.

Istorija odnosa Katara i talibana prilično je složena jer Doha od 1988. do 2001. nije priznavala njihovu vlast u Avganistanu, ali je održavala neku vrstu veza, pa je desetak godina kasnije u katarskoj prestonici živelo najmanje dvadeset visokih talibanskih zvaničnika.

Neutralni odnos Katara prema „ideološki bliskim" predstavnicima talibana, doneo je Dohi talas pohvala sa Zapada, od hvalospeva nekadanjeg nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa zbog sprečavanja sloma na aerodromu u Kabulu, do zahvalnica američkog predsednika Džozefa Bajdena zbog pomoći tokom evakuacije 55.000 ljudi iz Avganistana.

Diplomatski uspesi Katara nisu prošli bez posledica, pa su Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Saudijska Arabija ozbiljno zaoštrili odnose sa Dohom, tvrdeći da katarske vlasti pomažu teroriste i štite odbegle disidente.

Vlasnik krojačke radnje u Dohi, Salim Kan, ne pripada nijednoj od tih grupa, jer ime „Talibanske radnje" koristi kako bi privukao radoznale posetioce.