Српска одбојка у 2019. години – понос нације

Мало која земља на свету може да се похвали да у неком спорту има шампиона Европе у обе конкуренције, а то је управо оно што су српски одбојкаши и одбојкашице постигли у 2019. години.

Обе селекције попеле су се на кров Старог континента без пораза на турнирима и показале да је, без неког озбиљнијег покрића, одбојка у сенци бројних других спортова.

У реду, Србија је земља кошарке, то се вероватно још дуго, дуго неће променити, али оно што су чете Зорана Терзића и Слободана Ковача учиниле у 2019. години, тешко да ће неки други спорт, па макар то била и кошарка, моћи да понови у догледно време.

Одбојкашице одбраниле трон у паклу Анкаре

Далеко од тога да нисмо очекивали да ће српске одбојкашице ући у завршницу континенталног шампионата, али да ће се "прошетати" кроз турнир и на крају покорити Анкару, у финалном дуелу са домаћом селекцијом, било је равно најлепшем сну.

А оне су управо то урадиле. Наравно да није било лако, у спорту и не треба тако да буде. Али, лакоћа и смиреност коју су изабранице Зорана Терзића показале у финалу са Турском, у хали у Анкари, која је буквално подрхтавала од подршке домаћих навијача, показатељ је континуираног квалитетног рада у Одбојкашком савезу Србије.

Србија је одбранила титулу освојену две године раније, а у међувремену су се даме попеле и на кров света (2018. године), док су на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру заустављене тек у финалу.

Прилику да надокнаде пропуштено српске одбојкашице имаће на олимпијском турниру у Токију, за који су већ обезбедиле пласман као светске шампионке.

Ковач вратио одбојкаше на кров Европе

Ако је европско злато одбојкашица донекле и било очекивано, српски одбојкаши су нас одушевили, па чак и помало изненадили.

Није да нисмо знали да су они врхунски спортисти и да могу да играју равноправно са најјачим светским селкекцијама, али да могу до титуле шампиона Европе помишљали су само најсмелији.

А један од таквих је био и Слободан Ковач, који је пре континенталног шампионата наследио Николу Грбића на месту селектора мушке репрезентације.

Под Грбићем, Србија није успела да се пласира на Олимпијске игре у Рију, док је на Светском првенству 2018. године освојено четврто место. На претходној континенталној смотри освојена је бронза.

Ковач је преузео екипу, у доброј мери и систем свог претходника, али је улио играчима додатно самопоуздање да могу до самог краја. То се и обистинило.

Као и девојке, одбојкаши су до злата у Паризу дошли без изгубљеног меча, али не и без муке. Четвртфинални меч против Украјине, а нарочито полуфинални против домаћина Француске, донео је велика узбуђења и тријумф наших одбојкаша у пет дугих сетова.

У финалу, наизглед нешто лакше, савладана је Словенија са 3:1, чиме је у витрине Одбојкашког савеза Србије враћен трофеј последњи пут освојен 2011. године.

Ипак, континентално злато није било довољно одбојкашима да обезбеде директан пласман на Олимпијске игре, па ће за то морати да се изборе преко квалификационог турнира, који је на програму је већ у јануару. Србија ће највеће ривале имати у домаћину екипи Немачке, али и селекцијама Француске, Чешке и Словеније.

Све најбоље долази из Србије

На гала вечери Европске одбојкашке федерације, одржаној у октобру месецу, главне награде додељене су српској одбојци, што је још један доказ успеха и квалитета у раду у Савезу.

Тијана Бошковић проглашена је за најбољу одбојкашицу, Урош Ковачевић за најбољег oдбојкаша, док је Слободан Ковач најбољи одбојкашки тренер у Европи.

То је вероватно јединствен случај у историји одбојке да сва три главна признања добију представници једне земље.

А српка одбојка, резултатима у 2019. години, то је свакако и заслужила.