Читај ми!

Шест ствари које су обележиле тениску 2021. годину

Када у једној години освојите три од четири највећа турнира, завршите је рекордни, седми пут, као најбољи на свету, а опет постоји утисак да сте могли и више, јасно је да сте лествицу поставили изузетно високо. Таква је ситуација са Новаком Ђоковићем, који је, без дилеме, најјачи утисак тениске 2021.

Шест ствари које су обележиле тениску 2021. годину Шест ствари које су обележиле тениску 2021. годину

Ђоковић је још једном потврдио доминацију у мушком тенису и, након свега што је постигао у претходних 12 месеци, највећи је фаворит за ласкаву титулу најбољег свих времена (ГОАТ).

Осим њега, "бели спорт" пружио нам је сијасет узбуђења и врхунских турнира, појавила су се нека нова лица, док су нека оправдала велика очекивања.

Тениских утисака је много, како оних који се тичу само терена, тако и оних "иза кулиса", али нису сви могли да нађу место на завршној листи.

Ево наших шест, па да почнемо...

Случај Шуаи Пенг – нестанак и цензура због оптужби политичара за силовање

Први у низу утисака који су обележили годину на измаку уједно је и онај који нам је временски најближи, а како ствари стоје, могао би знатну пажњу да привлачи и у 2022. У питању је случај Шуаи Пенг, кинеске тенисерке која се налази у посебној ситуацији, пошто је 2. новембра за силовање оптужила бившег заменика премијера те земље Џанга Гаолија.

Пенг је на друштвеној мрежи Веибо објавила да ју је бивши вицепремијер Гаоли приморао на секс пре три године и да су касније имали добровољну везу, али ни Џанг ни кинеска влада нису коментарисали њене наводе.

Вишеструка освајачица гренд слемова у дублу потом је потпуно нестала, људи из света тениса почели су да брину за њену безбедност и здравље јер недељама није било вести о њој. АТП је пружио подршку колегама из ВТА, бројни тенисери и тенисерке захтевали на друштвеним мрежама да се открије шта се дешава са њиховом колегиницом уз хештег #WhereIsPengShuai.

Јавила се прво писмом првом човеку ВТА Стиву Сајмону, а онда и видео-позивом председнику Међународног олимпијског комитета Томасу Баху. Међутим, Сајмону је било јасно да је 35-годишња Кинескиња под неком врстом цензуре, због чега је кренуо у оштру акцију.

Затражио је комплетну истрагу, а онда у име Женске тениске асоцијације, суспендовао све турнире у Кини до даљег.

Међутим, потпуни обрт догодио се пре неколико дана, када је Шуаи Пенг први пут јавно иступила, истакавши да је њена објава погрешно протумачена и да она никада никог није оптужила за сексуално злостављање.

Сајмон је поновио да му је драго што је видео тенисерку у јавности (појавила се на промоцији такмичења у крос-кантрију у Шангају заједно са Јао Мингом), али због начина на који је одговарала и избегавала одређена питања, није поверовао да је то њена слободна воља, већ је поново инсистирао да се расветли цео случај.

Џанг Гаоли је био заменик премијера Кине од 2013. до 2018, као и члан највишег владајућег савета – Сталног комитета Политбироа (2012-2017).

Почетак краја Федерера и Надала

Роџер Федерер и Рафаел Надал двојица су од тројице играча који су обележили претходне две деценије у мушком тенису, али чини се да је њихов крај све ближи.

Федерер је већ дуго на паузи због повреде колена и питање је колико ће она уопште потрајати. Швајцарац, који већ има 40 година, изјавио је да је мало вероватно да ће бити спреман за Вимблдон, његов омиљени турнир.

Роџер је у последње две сезоне одиграо само 19 мечева, а они његови навијачи који важе за песимистичније, сумњају да ће га икада више видети на тениском терену. Уколико се њихове црне слутње остваре, то ће значити да је Федерер последњи меч одиграо баш на месту где је освајао титулу осам пута (противник у Лондону био Хуберт Хуркач), а последњи сет изгубио резултатом 6:0.

Надал је у мало бољој ситуацији јер је пет година млађи, али све већи и озбиљнији здравствени проблеми подвукли су сумњу да је крај каријере близу.

"Бик са Мајорке" годинама је компензовао повреду стопала, због чега су му страдала колена, да би се, средином 2021, поново јавио бол од којег је све почело. Након сезоне на шљаци, у којој је остао без Ролан Гароса, такмичио се у Вашингтону, али је већ тада било јасно да је озбиљније повређен.

У неколико наврата је одлагао повратак и онда саопштио да ће завршити сезону, а наступ на егзибиционом турниру у Абу Дабију показао је да још није ни близу жељеног нивоа.

Надал истиче да више не осећа бол у стопалу и од тога ће управо зависити да ли је близу краја или новог почетка.

Олимпијско злато – највећи успех у каријери Саше Зверева

Александар Зверев је без дилеме претходних 12 месеци међу најбоља три играча, одмах иза Новака Ђоковића и Данила Медведева. Зверев је искористио одсуство Доминика Тима и стагнацију Стефаноса Циципаса да се приближи водећем двојцу и постане им највећи изазивач.

Доказ томе, након финала Ју-Ес опена 2020, свакако је тријумф на олимпијском турниру у Токију.

Зверев је у престоницу Јапана дошао у сенци Ђоковића, којег су многи видели на победничком постољу са најсјајнијим одличјем. Момак из Хамбурга је имао друге планове и управо је он био тај који је спречио Новака да дође до "златног слема".

У уводним рундама елиминисао је Јен-Сун Луа, Данијела Елаија Галана Ривероса, Николоза Басилашвилија и Жеремија Шардија, пре него што је изашао на мегдан првом играчу света.

Ђоковић је први сет добио са убедљивих 6:1, имао брејк у другом и чинило се да ће декласирати Немца, али је онда остао празног резервоара. Саша је преокренуо ситуацију и срушио велики сан српског играча, обезбедивши меч за злато.

Тамо га је чекао Карен Хачанов, који није имао шансе против квалитетнијег ривала и Зверев је резултатом 6:3, 6:1 освојио златну медаљу.

Постао је први Немац у историји којем је то пошло за руком на Олимпијским играма, а по сопственом признању, остварио је највећи успех у досадашњој каријери.

Данил Медведев – будући светски "број 1"

Годинама слушамо да ће млада генерација преузети примат у мушком тенису, али то се још не дешава. То не значи да старија екипа, коју пре свих чине Ђоковић, Федерер и Надал, потпуно доминира "белим спортом", али значи да и даље узима већину великих трофеја.

Један од оних који се издвојио као играч који може и успева да их изазове на највећој сцени свакако је Данил Медведев.

Двадесетшестогодишњи Московљанин је већ неко време на другој позицији на АТП ранг-листи и само је питање када ће се попети на сам врх. Са њега и даље треба да скине Новака, али далеко од тога да нема шансе.

Има изузетну игру за бетон, најбоље резултате бележи на тој подлози и у години за нама успео је да стигне до првог гренд слем трофеја.

Иако веома симпатичан и приступачан, израстао је у највећег непријатеља у мушком тенису, пошто је спречио Ђоковића да постане тек други човек у Опен ери који је комплетирао гренд слем. Данил је максималним резултатом победио Србина у финалу и на "Артур Ешу" дошао до највећег пехара у каријери.

Годину је завршио са четири титуле (поред Њујорка још Марсељ, Мајорка и Торонто), скором 63-13 и скоро 7,5 милиона долара од турнирских награда.

Сигурно је да је Данил Медведев, уз Ђоковића,покретачка снага мушког тениса и, с обзиром на то да је тренутно на 2.900 бодова заостатка, покушаће да се домогне водеће позиције већ у јануару у Аустралији.

Нико никада као Ема Радукану

Ако бисмо морали да изаберемо један турнир који би био главни утисак године, без дилеме би то био наступ Еме Радукану на Ју-Ес опену. Тинејџерка из Британије, која је при доласку у Њујорк имала само 18 година, освојила је прву гренд слем титулу у свом другом наступу.

Радукану, пореклом из Румуније, оборила је низ рекорда у Великој јабуци и подсетила на Горана Иванишевића који је исто учинио 2001. на Вимблдону.

Девојка рођена у Торонту до титуле на Ју-Ес опену морала је да прође квалификације и постала прва тенисерка у историји којој је то пошло за руком.

Да спектакл буде потпун, до пехара је стигла импресивним партијама у којима није изгубила нити један сет, али да кренемо редом.

Иако физички слаба, због повреде коју је зарадила на Вимблдону, свом дебитантском гренд слему у каријери, квалификације је прошла релативно лако и победила Бибијан Схуфс, Марјам Болквадзе и Мају Шериф.

Ушла је у главни жреб и на старту кренула да ређа тријумфе – падале су Стефани Фегеле, Шуаи Џанг и Сара Сорибес Тормо, после чега је њеним тренерима, али и свима који су пратили турнир, било јасно да игра на веома високом нивоу.

Потврда је стигла победом над Шелби Роџерс, бајка настављена успесима против Белинде Бенчич и Марије Сакари, за већ тада нестварно финале једног од четири највећа тениска такмичења.

У борби за трофеј са друге стране мреже се нашла Лејла Фернандес, још једно велико изненађење Ју-Ес опена, али ни она није имала шансе. На крају, 6:3, 6:4 за Радукану и нове странице историје су исписане.

Колико је велик подвиг младе девојке показује да је са 366. места скочила на 23. (на 19. је завршила сезону), а статистика у самим мечевима је потпуно нереална. У 10 мечева није изгубила сет, укупно је ривалкама препустила 50 гемова, што је у просеку пет гемова по мечу.

Да, добро рачунате, просечно је губила 2,5 гема по сету у свом другом наступу у главном жребу гренд слема.

Прва Британка која је дошла до овако великог тениског пехара од Вирџиније Вејд (Вимблдон 1977), најмлађа шампионка од Марије Шарапове (2004) и сасвим заслужено спортска личност године у избору Би-Би-Сија.

Новак Ђоковић и сезона какву нико није имао

У уводу текста написан је тај лични утисак да, колико год сјајна била 2021. година за Новака Ђоковића, јасно је да је могло и боље. То никако не би требало, нити смело да значи да најбољи српски спортиста није имао невероватних 12 месеци. Не дај Боже да их умањи.

Ђоковић је у годину ушао са три велика циља – да обори рекорд Роџера Федерера по броју седмица на првом месту АТП ранг-листе, да освоји највећи број гренд слемова и да дође до олимпијског злата.

Први циљ је испунио осмог марта, када је престигао Федерерових 311 недеља, тренутно је на 353 и циља апсолутни рекорд Штефи Граф од 377.

У том тренутку је већ имао у џепу пехар из Мелбурна, који је поново, по девети пут у каријери, освојио и више него доминантно.

Највећи, најважнији и најтежи трофеј свакако је онај са Ролан Гароса – неколико пута се враћао из минуса у сетовима, у полуфиналу је савладао Рафаела Надала и нанео му тек трећи пораз у Паризу у више од 100 мечева, а у финалу се вратио са ивице амбиса против Стефаноса Циципаса.

Тада су приче о "златном слему" постале све реалније, потврда је стигла на Вимблдону, где Ђоковић није имао правог противника.

Након Лондона изједначио се са највећим ривалима Федерером и Надалом, сада сва тројица имају по 20 гренд слем титула и Новак се нашао у прилици да учини нешто што никоме није пошло за руком.

Само је Род Лејвер у опен ери комплетирао сва четири пехара у сезони, али је то било давне 1969, када су се три играла на травнатој подлози.

Нажалост, Ђоковић није успео – на већ описан начин Саша Зверев и Данил Медведев зауставили су га на Олимпијским играма, односно Ју-Ес опену.

Ипак, иако је на Завршном турниру у Лондону стао у полуфиналу, исто као и у Дејвис купу, сезону је завршио успешно и седми пут у каријери, надмашивши учинак Пита Сампраса, Нову годину дочекао је као светски "број 1".

Очекивања за 2022. су иста, ако не и већа...

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)  

среда, 18. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи