Дечаци Србин и Албанац заједно тренирају у Приштини, спојила их љубав према тенису

На приватном тениском терену у Приштини затекли смо Филипа и Дастана, тренирају заједно.

Не спречава их то што су из различитих заједница, спаја их љубав према истом спорту. Између њих се развило пријатељство и здраво ривалство.

"Упознали смо се на турниру на најнижем нивоу, који је одговарао нашем узрасту. Након тога, наше пријатељство бивало је све јаче, играли смо више мечева, спаринга, заједничких тренинга и надам се да ћемо наставити. Наше ривалство је здраво и имамо поверења један у другог. Оно што је битно, наше пријатељство се не базира само на тениском терену, понекад играмо и кошарку", рекао је млади Дастан Имери.

Дастану су родитељи омогућили много тога за развој у тенису – имају свој терен и новац за теренере.

Филип Павић живи у општини Ново Брдо и више пута недељно долази до Приштине како би на терену породице Имери тренирао са Дастаном. Филипов отац, свестан да тенис захтева много одрицања, очекује помоћ шире заједнице, пошто је Филип већ четири године првак Косова у својој категорији.

"Да сам знао да ће бити овако, не бих кренуо, сигурно, јер је много скуп спорт. Али сад је тешко да се вратимо уназад, да станемо уствари, јер он стварно има таленат, вољу за тенис и те тренинге, једино шта нам је потребно јесте то мало финансија да он настави школовање, било где – да би био на некој академији", изјавио је Филипов отац Горан Павић.

Филип је, каже, тенис заволео гледајући Новака Ђоковића. Пре седам година је добио први рекет на поклон, а пре пет је почео да тренира. И за то време је освојио више од 30 турнира у својим категоријама. Тренутно, Филипово напредовање зависи искључиво од добре воље породице Имери, на чему им је беспрекорно захвалан.

"У Новом Брду нема услова. Ново Брдо је удаљено 40 километара, а од како смо почели да се дружимо Даст и ја, почели смо да тренирамо овде на његовим теренима. Значи ми много што тренирам на његовом терену, код нас нема никаквих терена ни играча који играју", казао је Филип.

Павићи наводе да су протеклих година једину подршку имали у епархији Рашко призренској и хуманитарној организацији Мајка девет Југовића.

У неколико наврата финансијски су помогли Филипова учешћа на тениским академијама ван Косова. Из тениског савеза Косова су у неколико наврата контактирали са породицом Павић, са понудом да Филип наступа за косовску репрезентацију.

Породица Павић истиче да Филипови даљи кораци у тенису зависе од помоћи. Ако је буде из централне Србије, средњу школу би уписао у Београду, у чије је тениске академије већ крочио, али због пара, није се задржао.