Читај ми!

Шест ствари које би могле да одлуче финале Ђоковића и Циципаса

Чекању је дошао крај – пред нама је финале Ролан Гароса у којем се састају Новак Ђоковић и Стефанос Циципас. Србин и Грк играће меч који много значи за историјски поредак у "белом спорту". Један ће покушати да настави трку за ГОАТ титулу, други ће желети да постане национални херој – обојица јуре историју. Велико финале Отвореног првенства Француске у тенису почиње од 15 часова, уз директан пренос на нашем Првом програму.

Ђоковић и Циципас остали су последњи учесници такмичења и у међусобном окршају одлучиће ко ће пригрлити жељени Куп мускетара.

Биће то осми пут да се налазе са супротних страна тениске мреже, Новак води 5-2 у победама, уз тријумфе на последња четири сусрета. Прошле године су играли на истом месту у полуфиналу, када је српски шампион умало испустио велику предност и угрозио добијени меч.

Сада су околности нешто другачије, Циципас је напредовао и коначно направио дуго жељени искорак, победивши Данила Медведева и Александера Зверева на путу до финала.

Много је фактора који би могли да реше највећи двобој у њиховом досадашњем ривалству, како спољних, тако и оних који се тичу самих играча.

Шест најважнијих је пред вама...

Прилика да се уђе у историју

Новак Ђоковић и Стефанос Циципас имају прилику да уђу у историјске књиге тениса, што је велика привилегија, али и поприлично оптерећење.

Ђоковић се бори за свој 19 гренд слем трофеј, чиме би се примакао на само један заостатка највећим ривалима Роџеру Федереру и Рафаелу Надалу. У случају да победи, постао би први играч у Опен ери који је сваки од четири највећа турнира освајао барем по два пута, што би била својеврсна потврда ласкавог звања највећег свих времена.

Сценарио по којем се "отвара" сезона, па би на Олимпијским играма, Вимблдону и Ју-Ес опену, јурио нешто што никоме до сада није пошло за руком.

Циципас, пак, може да постане први Грк шампион, а уједно да, после дужег стагнирања, направи велики искорак на АТП ранг-листи. Уколико победи, биће трећи играч на свету и први пут у каријери ће моћи да нападне тениски престо.

Емотивно пражњење после полуфинала

Једна од најчешћих ситуација и нешто што је много пута потврђено у прошлости, у свим спортовима.

Емотивно пражњење се дешава и утиче на спортисте, посебно на тенисере који немају саиграче, већ су сами на терену. Много пута се десило да, након што аутсајдер избаци великог фаворита, испадне већ у следећем колу од објективно слабијег противника.

Дешавало се то и Ђоковићу неколико пута, посебно болно сећање је оно из 2015. године, и баш са Ролан Гароса, када је у четвртфиналу елиминисао Надала, у полуфиналу Ендија Марија, али се онда угасио у финалу против Стана Вавринке.

Сада се налази у ситуацији да је пре два дана остварио једну од највећих победа у каријери, са трона је скинуо тринаестоструког шампиона, али је и Циципас прошао пакао против Саше Зверева, јер је умало изгубио добијени меч.

Искуство

Уско скопчано са прва два фактора долази и трећи, а оно је без дилеме на страни првог играча планете. Ђоковић игра 29. финале гренд слема, по том параметру је други на вечној листи са два мање од Роџера Федерера, а свакако му није први пут да у борбу за трофеј улази након тешког полуфинала.

Најдрастичнији пример је онај из 2012. и Аустралијан опена – више од пет сати са Ендијем Маријем, па скоро шест са Надалом. Вимблдон 2018. такође и искуство је дефинитивно на његовој страни.

Зна како да се физички и ментално опорави и припреми за овакве изазове, како да им приступи, али и да реагује на околности током самог меча – како позитивне, тако и оне негативне.

С друге стране, Циципас игра своје прво гренд слем финале и познато је да дебитанти умеју да изгоре у оваквим ситуацијама. Освајао је велике титуле, али не оне највеће и то ће сигурно осећати, ако већ не осећа.

Физичка припремљеност

Обојица су до финала провела солидно време на терену – због епског меча са Рафом, Новак је одиграо сат и кусур времена тениса више, али разлика није драстична. Светски "број 1" је укупно у шест мечева на терену провео нешто мање од 17 сати, док је Грк "одморнији" за 90 минута.

Међутим, у оваквим мечевима, где је ментална снага много важнија од физичке, припрема учесника долази до изражаја тек ако се исти одужи. У том случају, предност би требало да расте у корист Ђоковића, који не осећа никакве проблеме.

Ако је пре два дана физички "исцедио" једног Надала, можда и најспремнијег тенисера у историји "белог спорта", свакако то може да уради и Циципасу. Неће му представљати непознаницу ни да игра два дуга меча један за другим, јер се у прошлости често сусретао са таквим ситуацијама на гренд слемовима и редовно излазио као победник.

Новаков ритерн

Први од два техничка елемента који би могли да реше велико финале свакако је најбољи ударац у арсеналу Новака Ђоковића – ритерн. За разлику од меча са Надалом, у којем је сервис некако имао већу важност (чисто због чињеница да су обојица отприлике на истом нивоу када је почетни ударац у питању), сада је ситуација мало другачија.

Циципас поседује снажнији и квалитетнији сервис од Ђоковића, његове лоптице неретко иду и преко 200 километара на час, а добрим отварањем поена добија много лакше ситуација за други ударац.

Освајач 18 гренд слемова не прави толику предност сервисом, али то чини ритерном и на шљаци би могао да има много успеха. Сигурно ће дочекати период меча када ће Стефаносу мало опасти проценти, када изостане продорност, и њих ће настојати да максимално искористи дубоким и оштрим ударцима или чак винерима.

Циципасов бекхенд

Други елемент без дилеме је бекхенд грчког тенисера, иначе много слабији ударац у његовом нападачком репертоару. Далеко од тога да је слаб и да њиме не креира поене јер сигурно не би дошао до финала, али је форхенд тај који му је извесно поузданији.

Момак из предграђа Атине спада у групу оних тенисера код којих се баш на бекхенду види да ли и колико има самопоуздања.

У немалом броју случајева у прошлости је тај ударац умео да га изда када је притисак велики – лоптице нису продорне, немају дубину и често омогућавају противницима напад баш са те стране.

Зна то и Ђоковић који ће, чим осети нешто слично, покушати да "буши" ривала, али ако Циципас буде имао самопоуздања и веровао у своје ударце, бекхенд ће сигурно користити као оружје.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)