Читај ми!

Ђоковић за РТС: Вероватно нисам ни свестан успеха, навикао сам да се одмах окренем новом изазову

Новак Ђоковић ушао је у историју тениса као човек који је највише времена провео на првом месту АТП листе. Тим поводом, најбољи светски тенисер говорио је за РТС о свом достигнућу, новим циљевима, али и о женама које су утицале на његов живот и каријеру.

Новак је ушао у 311. седмицу на челу АТП листе, што је рекорд који ће тешко бити достигнут. Најбољи српски и светски тенисер велико достигнуће дочекао је у Београду, а тим поводом говорио је за Радио-телевизију Србије.

Новаче, честитке на фантастичном успеху. Знало се већ неколико недеља, али је вероватно другачији осећај када осване тај дан. Јутрос, када сте се пробудили, да ли је прва помисао била – ево је 311. недеља?

Неизмерно сам срећан и препоносан на ово достигнуће. С друге стране, вероватно нисам још у потпуности свестан и не знам да ли ћу бити у потпуности свестан својих успеха и достигнућа за време активне професионалне каријере. Некако сам навикао на тај колосек – одмах морам да се окренем неком новом изазову, неком новом турниру, постављању неких нових циљева.

Али ми је много драго што сам дочекао ту фамозну 311. недељу и овај дан у Београду и Србији, међу својим народом, међу својим људима. Било је пуно честитки и позива и антиципације пред овај дан. Да сам провео ових неколико дана негде другде, а не у Србији, вероватно би осећај био другачији. Овде сам осетио припрему и узбуђење свих људи који ме подржавају. На томе сам им стварно захвалан.

Један циљ је остварен. Да ли постоји одређена врста олакшања и додатне снаге која може да се преусмери на додатне циљеве?

Када сам имао седам година поставио сам први циљ. Заправо, то је био сан једног дечака који се заљубио у тенис и који је сањао да једног дана може да освоји вимблдонски трофеј и да буде број један у свету у тенису. Тај сан се остварио 2011. године. Имао сам подршку свих најближих људи који су били уз мене да то прославимо. Вероватно нисам у потпуности разумео колико је тај успех значајан за нашу земљу, за наше људе и за цео регион. Све до оног тренутка док се нисам вратио да прославим то остварење, дан након финала.

Oно што сам доживео на улицама Београда и широм Србије, тај дочек, ту подршку - то је нешто на чему ћу бити вечно захвалан и нешто што ћу вечито памтити, као једно од најлепших животних искустава, било на терену или ван њега. Тог тренутка сам заправо схватио да се мој успех шири на неке више димензије и да обухвата већи број људи, а не само мене и круг фамилије и блиских људи у животу. Након тога, мој приступ се променио и некако сам носио већу одговорност, али самим тим и већу радост и срећу и весеље на сваком следећем новом успеху. Зато што сам знао да га делим са много људи.

Где год да играм у свету, чак и сада у ово доба короне и недостатка публике на терену, иако је мало сабласно када играм пред празним трибинама, осећам огромну подршку коју добијам од наших људи. То ме носи, то ми даје мотивацију, снагу да ме извади из неких тешких ситуација, менталних, емотивних. Зато овај успех славим са свима вама и дугујем га свима вама који сте учествовали у њему.

Знамо да су гренд слем титуле наредна мета, као и злато на Олимпијским играма које недостаје. Али, рекорд од 311 недеља је заиста импресиван. Испред су само три даме – Серена, Мартина и Штефи Граф. Ипак је 8. март данас.

То је изузетна симболика. Невероватно је да се овако важан датум за мене и за моју каријеру подудари са интернационалним Даном жена. Честитао бих свим женама, које су се намучиле и жртвовале да доживимо да славимо међународни Дан жена. Сваки дан је дан жена, али овај дан је веома битан из простог разлога што много жена није имало право донедавно, заправо никаква права у друштву. Јако ми је драго што постоји једнакост, можда не у свим областима и на свим пољима колико би требало, али идемо ка томе. Жене су у мом животу и мојој каријери направиле огромну разлику.

Почев од моје мајке која ми је подарила живот, која ме је неизмерно и нежно волела и подржавала и жртвовала се да имам шансу да се у животу бавим нечим што заиста волим. Иако нико у мојој фамилији није имао традицију тениса, нити у мојој држави. Наравно и Јелена Генчић, која је моја 'тениска мајка', жена која је имала изузетан утицај на моје почетке –тениске, али и животне. Која је себе посветила мени и мојој еволуцији.

Наравно, моја супруга Јелена, са којом сам у партнерском односу више од 15 година. Она је дан-данас огромна подршка и ослонац. Елена Капеларо, која је мој менаџер и жена која се труди да ми олакша живот на сваки могући начин, која ми је огромна подршка. Моје две тетке, моја бака, да некога да не заборавим јер могу да се увреде... Привилегован сам што имам толико жена које су имале тако велики утицај на мене, на моје одрастање, на мој карактер на терену и ван њега. Без њих ово сигурно не би било могуће.