Осморица најбољих, али у Лондону може бити само један

Последњи пут домаћин Завршног турнира биће Лондон, пошто ће од следеће године домаћин бити Торино.

Овога пута, играће се без присуства публике, због пандемије коронавируса, а учесници ће бити смештени у "мехуру", као на гренд слемовима или у завршници НБА лиге.

Србија ће 13. пут имати представника, пошто је Ђоковић први обезбедио пласман, после чега ће и рекордни, шести пут, годину завршити као светски "број 1".

Главни ривал Рафаел Надал такође ће учествовати, док ће Роџер Федерер изостати због повреде, али то не значи да ће спектакл бити умањен или да ће квалитет тениса бити слабији.

Али, да кренемо редом и видимо шта нас то очекује у Лондону следеће седмице…

1. Новак Ђоковић (Србија) – 11.630 бодова

Најбољи тенисер света и шести пут у каријери ће годину завршити као "број 1", чиме је изједначио рекорд легендарног Пита Сампраса. Потпуно заслужено, пошто је Новак Ђоковић освојио четири турнира – Аустралијан опен, Дубаи, Синсинати и Рим.

Све до сада већ чувене дисквалификације са Ју-Ес опена имао је могућност да сезону заврши без пораза, али је начин на који је изгубио сва три меча поприлично забрињавајући.

Осим што је са турнира у Њујорка избачен јер је погодио линијског судију лоптицом, у финалу Ролан Гароса га је декласирао Рафаел Надал, док је против Лоренца Сонега у Бечу био толико незаинтересован, да је изгледало као да намерно хоће да изгуби.

Турнир најбоље осморице није освојио још од 2015. и имаће велики мотив да се поново врати на трон. Услови му одговарају, када је у форми не постоји играч који може да га победи и сигурно је да ће и овога пута бити први фаворит за освајање титуле.

Она би му много значила и на другом плану, пошто је на корак до обарања рекорда Роџера Федерера по броју недеља на челу АТП ранг-листе.

2. Рафаел Надал (Шпанија) – 9.450 бодова

Надалу ће наступ на Завршном турниру бити јубиларни, десети у каријери, а потпуно невероватно звучи податак да га никада није освојио. Штавише, само је два пута у претходних девет покушаја стизао до финала.

"Бик са Мајорке" је ове године потврдио да је краљ шљаке 13. титулом на Ролан Гаросу и убедљивим тријумфом над Ђоковићем у финалу. То му је био тек други трофеј, док је следећи наступ имао на мастерсу у Паризу.

У "Берсију" је заустављен у полуфиналу и поново је имао проблема са брзом подлогом у дворани. Исто ће бити у Великој Британији, па ће Рафа морати да буде и бољи него на турнирима које је освајао, уколико жели да први пут Лондон напусти као победник.

3. Доминик Тим (Аустрија) – 8.325 бодова

Дуго се чекало да неко разбије доминацију "велике тројке" на гренд слемовима, а да се не зове Стан Вавринка. Од када су на велику сцену згазили представници новог таласа, лицитирало се ко ће и када доћи до гренд слем трофеја. И ко ће од њих имати највише…

Неколико година нико није успевао, али је то за руком коначно пошло Доминику Тиму и то на Ју-Ес опену, иако се искристалисао као други најбољи играч на шљаци.

Имао је Аустријанац среће што је Ђоковић дисквалификован јер је лоптицом погодио судију, али је прилику искористио и дошао до највећег успеха након преокрета у финалу, у којем је против Зверева био на ивици амбиса.

После тог успеха није урадио ништа значајније, па ће, уз ситне проблеме са повредама, пред окршај најбољих осам бити можда и највећа непознаница.

4. Данил Медведев (Русија) – 6.970 бодова

Прошла година фантастична, ова далеко од тога – Данил Медведев све до пре неколико дана није личио на играча који је у 2019. остварио скоро 60 победа и освојио четири пехара, од којих су два била на мастерсима.

Мучио се, није одиграо ниједно финале, све до наступа у париском "Берсију", где је ипак показао да су му адаптирање на противника и околности, можда и најмоћније оружје уз, не тако карактеристичну, технику удараца.

Победио је Кевина Андерсона, Алекса де Минора, Дијега Шварцмана и Милоша Раонића, пре него што је у финалу направио преокрет против Александера Зверева. Важан подстрек пред Лондон где ће му такође услови ићи на руку.

5. Александер Зверев (Немачка) – 5.125 бодова

Два пехара у Келну и финале у Паризу потврђују да се Саша Зверев налази у одличној форми и да би могао да понови успех из 2018, када је изненадио бројне фаворите и тријумфовао у Лондону. Играо је и финале Ју-Ес опена које је морао да добије јер је имао огромну предност, али када је он у питању, тренутно постоји велико "али"…

"Знам да би неки волели да ми обришу осмех са лица, али ја се задовољно смејем. Срећан сам, осећам се никад боље на терену и ускоро ћу постати отац", изјавио је после пораза од Медведева у "граду светлости".

Осврнуо се на оптужбе бивше девојке Олге Шарипове за злостављање и физичке нападе, негирао их, али колико год покушавао да ескивира све што му се дешава, могуће је да ће целокупна ситуација утицати и на његов тенис.

6. Стефанос Циципас (Грчка) – 4.625 бодова

Циципас је бранилац титуле на Завршном турниру, али не може се, барем не у овом тренутку, рећи да је међу главним фаворитима да понови оно што је учинио пре 12 месеци. Главни разлог је поприлично слаба форма у којој се налази последњих неколико месеци.

Само два полуфинала и једно финале у другом делу сезоне су премало за момка који је сигурно један од најталентованијих и најквалитетнијих играча на свету. Успут, имао је и повреду бутног мишића која га је одвојила од рекета неко време.

Међутим, у престоницу Енглеске допутовао је потпуно спреман и сигурно с намером да тријумфално заврши годину у којој је освојио само једну титулу.

7. Андреј Рубљов (Русија) – 3.919 бодова

Ако изузмемо освајаче гренд слемова, Андреј Рубљов је обележио тениску годину за нама и играч је који је убедљиво највише напредовао, не само играчки, него и ментално.

Некако у сенци "звучнијих" имена попут Медведева, Циципаса и Зверева, Рус је успео да се издигне и, посебно после дуге паузе због коронавируса, покаже да ће убудуће бити један од фаворита на сваком такмичењу на којем се појави.

Завршио је са чак пет пехара, по чему је најбољи на АТП туру, уз невероватан однос победа и пораза (40-8).

Пре него што га је Вавринка елиминисао на мастерсу у Паризу, забележио је 11 узастопних тријумфа и дефинитивно ће у Лондону имати шансу на, омиљеној му, тврдој подлози. Уколико добро започне турнир, не би било изненађење да оде до саме завршнице.

8. Дијего Шварцман (Аргентина) – 3.455 бодова

Слично као и у случају са Рубљовом, момак из Буенос Ајреса иза себе има најбољу сезону у каријери, али у Лондон стиже можда као једини аутсајдер на турниру.

Шварцман је у 2020. одиграо 37 мечева и победио на 25, играо три финала и сва три изгубио, али је током сезоне на шљаци показао да је заслужено у самом врху светског тениса. У Риму је борбу за титулу изгубио од Ђоковића, а да је претходно победио Надала (први пут у каријери), док је на Ролан Гаросу догурао до полуфинала.

Омалени "пеке" у "О2 арени" неће имати шта да изгуби и моћи ће да игра без икаквог притиска, пошто ће му наступ на Завршном турниру бити награда за изузетне партије током године. Када је тако, увек може бити неугодан ривал…

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)