Србија је велики фаворит

Две године није играо за репрезентацију, али му је домаћинство на Евробаскету вратило жељу да игра у дресу са националним грбом. Ево како свој потез објашњава велики Шарунас Јасикевичиус.

"Селектор Кестутис Кемзура и ја имамо добре односе годинама уназад. Стално смо у контакту, причамо о репрезентацији и он ми је рекао да жели да се вратим, да му је потребан играч мог профила. Тако да су главни разлози добар однос са селектором и то што се Европско првенство одржава у нашој земљи", истакао је Јасикевичиус у интервјуу једном литванском новинару, који преноси www.коsarka.rs.

Године искуства не дозвољавају му да осећа притисак, иако се од њега доста очекује.

"Не осећам притисак, али знам који је улог, шта људи од нас очекују. Нажалост, изгубили смо Клеизу и Мациулиса, они би нам много значили. Ипак, морамо да гледамо напред. Нација много очекује од нас, али не треба да се оптерећујемо тиме.Трудим се да се сконцентришем на неке друге ствари. Треба да дамо све од себе на сваком тренингу па ћемо видети чиме ће то резултирати. Верујем да највећи притисак долази изнутра".

Узданица Фенербахчеа слаже се са општим мишљењем да ће предстојећи турнир бити доста јак. У ред главних фаворита сврстава Србију.

"Много је фаворита за титулу ове године. Шпанија, Француска, Турска, Русија и ми, јер играмо код куће. Србија је веома јака, један је од главних фаворита по мом мишљењу. Вероватно сам заборавио да поменем неку екипу па ће се момци из тих тимова наљутити и имати додатни мотив када буду играли против мене", кроз осмех је рекао Шарунас.

Као некадашњи играч Панатинаикоса, није могао да забиђе причу о ривалитету навијача са присталицама Олимпијакоса.

"Утакмице између Панатинаикоса и Олимпијакоса су једва кошарка, то је рат. Тамо морате да се суочите са страшним стварима у току утакмице: ножевима, кованицама, флашама. Кованице и упаљачи су чести. Тешко је у Грчкој. То што сам тамо видео не бих ни са чим могао да упоредим. У мојој последњој сезони у Панатинаикосу, приликом једног гостовања у Пиреју, један навијач је бацио на нас комад, заиста велики комад, бетона приликом загревања. Тада сам видео три ножа на терену. То није смешно. Чини се као да људи у униформама чекају жртве да би нешто учинили. То лудило је горе сваке године", преноси утиске литвански ас.

Јасикевичиус сматра да је Милош Теодосић врхунски кошаркаш, али да га не воли, "јер играчи Панатинаикоса не могу да воле кошаркаше Олимпијакоса"

"Када играте често против некога у таквим лудим околностима на крају се увек нешто деси. Шта год да је урадио то је његов избор. Можда је то његов стил, али Youtube ретко лаже", рекао је Јасикевичиус, позивајући се на снимак њиховог кошкања на једном од дербија.

Он је рекао да је најбољи плејмејкер на свету Дерон Вилијамс.

"Њега највише волим. Играће у Турској наредне сезоне па ћемо имати прилике да га видимо. Волим и Дерика Роуза, али не поседује Вилијамсов шут. Ипак, о МВП лиге се не расправља. Генерално, не повезујем себе са таквим момцима који скачу високо и много су брзи. Када су у питању Европљани, први је Тони Паркер, а у Евролиги најбољи је Дијамантидис. Волим играче који утичу на игру као ја и који нуде лидерство свом тиму. Дијамантидис је дефинитивно велики играч и дефинитивно још већи човек".

Верује да још увек може доста да научи од других.

"Увек можеш да научиш нешто ново на паркету, у томе и јесте лепота ове игре. Сваког дана се деси нешто ново. Сви се шале на мој рачун тако што причају да сам са 30 научио да играм одбрану".

Играч који је у каријери освојио четири титуле у Евролиги, окушао се и "преко баре". Сматра да је лош избор клуба утицао на не толико упечатљиву НБА каријеру.

"Искрено, свидела ми се НБА лига. Волим да играм, а играли смо по три или четири утакмице недељно. Сви више воле да играју него да тренирају. Допала су ми се путовања и атмосфера у целини, али нисам добијао време на терену и томе психички убијало. Требало је да одем у тим који је наклоњен европским играчима. Мислио сам да сам направио прави избор јер сам био у сталном контакту са Леријем Бирдом и Риком Карлајлом. Стекао сам утисак да ме желе у екипи. Касније су се извињавали, али није лако то прихватити када ме коштало две године каријере".

Он се осврнуо и на локаут у најјачој лиги света.

"Не разумем зашто власници клубова говоре да немају профит. Мислим да они не зарађују лоше. Ипак, разумем да власници мањих франшиза теже долазе до профита. Из онога што сам ја схватио, власници желе да узму велики део из гарантованих уговора играча. Последњи пут када сам био у Тел Авиву причао сам са Ентонијем Паркером који је представник играча. Објаснио ми је ситуацију до детаља и ствари делују компликовано. Нисам на страни играча, иако не играм у НБА више. Било би корисно да се чује шта власници клубова кажу на ово. Читао сам, на пример, договор о продаји Атланте за 400 милиона долара. Ако тимови нису профитабилни, зашто их неко купује? И након што купиш клуб, и даље имаш 20 милијарди банкарског баланса, како можеш да се жалиш на то? Мрзим бизнис страну кошарка, али на несрећу морамо живети са тим".

Будући да има 35 година, неизоставно је било и питање о томе чиме ће се бавити када заврши каријеру. Шарунас није дао прецизан одговор, али зна чиме се неће бавити.

"Дефинитивно нећу бити новинар. Не дај Боже, дефинитивно не новинар! Немам ништа против њих, али пријатна вест је свака десета. Бавићу се нечим што је везано за кошарку, али још увек не знам да ли желим да будем тренер, скаут или нешто треће. Највише ме привлачи рад са децом. Много ми прија сваки одлазак у неки кошаркашки камп. Можда у томе лежи моја будућност", додао је Литванац нагласивши да ће му по одласку у пензију највише недостајати свлачионица.

"То место ће ми највише фалити. Посебно када си део невероватног тима, као што је то случај у репрезентацији. Ту су увек шале, приче од претходне вечери, свакодневне приче. То је најбоље место на коме можеш бити након победе", рекао је Шарунас Јасикевичиус.