НБА сезона какву нисмо желели

Деловало је да је шампионски прстен који су освојили Лос Анђелес лејкерси пре две сезоне био један од најчудније освојених до сада.

"Језераши" су тада у својеврсном "мехуру" у Орланду дошли до 17. титуле у клупској историји и тако се изједначили са Бостоном на листи најтрофејнијих клубова у НБА лиги.

Протоколи којих су кошаркаши морали да се држе, сам концепт таквог турнира тј. завршнице, празне трибине, као и сви остали услови утицали су да многи титулу Лејкерса узимају са резервом.

НБА аналитичари, бројни играчи и навијачи, сматрали су да се та титула, колико је била посебна и чудна, мора водити под астериском, тј. малом звездицом на дну странице.

Две сезоне и нешто више од годину дана касније, утисак је да је титула Лејкерса у "мехуру" још и добра у односу на ону који ће овогодишњи шампион освојити.

Не питају се превише ни новац, ни кошаркаши, већ коронавирус и повреде

Коронавирус и повреде потпуно су покосили, искројили и предодредили судбину ове НБА сезоне.

Почело је с кошаркашима који нису хтели да се вакцинишу, па су или поклекли пред потенцијалним финансијским губитком, или утакмице свог клуба у досадашњем току сезоне пратили са телевизора.

Како је сезона одмицала, све више играча улазило је у коронавирус здравствени протокол.

Екипе, које су и без коронавируса (вероватно због мале паузе између сезона и утакмица генерано) биле десетковане због повреда, сада или једва имају довољан број играча да могу да одиграју утакмицу, или су принуђени да потписују са кошаркашима десетодневне уговоре.

Тако је НБА лига морала да регулише своја правила, од оних колико играча и на колико десетодневних уговора екипа може да доводи кошаркаше, до трајања коронавирус протокола, који је смањен на шест дана и мањи број негативних тестова.

Оборен је и рекорд по броју играча у лиги, пошто је ове сезоне 541 играч у једном тренутку био на терену или имао активан уговор. 

Често се може чути да играчи немају појма с ким све деле свлачионицу и да на утакмицама упознају своје саиграче. 

Све ово, довело је до тога да НБА потпуно изгуби смисао и ону жар због које је многи воле.

Уместо НБА звезда, видимо кошаркаше који су враћени из пензије на десетодневни уговор како би утакмице могле уопште да се одрже.

Зато је, само примера ради, божићни дуел Лејкерса и Нетса био све само не спектакл.

Када се правио план које ће се утакмице играти у том термину, Лејкерси и Нетси стављени су као екипе које су тешки фаворити за титулу, препуне НБА звезда, талената, који ће у новом називу арене у којој играју "језераши" одмерити снаге и направити шоу о којем ће се дуго причати.

Реалност је била другачија, пошто на паркету није било Кевина Дурента, Кајрија Ирвинга, Ентонија Дејвиса, Ламаркуса Олдриџа...

Уместо судара титана, гледали смо Хардена против Леброна и онда Бруса Брауна против Стенлија Џонсона, а то сигурно није била поента те утакмице.

Неколико дана касније, Бруклин је гостовао код Клиперса, што је требало такође да буде сјајна утакмица, препуна талентованих кошаркаша. 

Делимично то и јесте било тако, али сигурно да би била потпуно другачија да је за Бруклин играо двојац Ирвинг–Дурент, а Клиперсима Џорџ–Ленард.

Неколико утакмица није ни могло да се одржи, пошто једна или обе екипе нису имале минималан број од осам расположивих играча.

Одлагање утакмица је додатно утицало на хаос у већ згуснутом распореду и ставило играчима и оранизацијама додатни терет на леђа.

У целој тој гунгули, многе осакаћене екипе нису могле да се саставе, јер нису биле бледа сенка онога што су замислили на почетку сезоне и шта је њихов састав требао да представља.

И док се за бројне тимове везују изговори, који правдају поразе и лош пласман на табели, оним екипама које су играле сјајно, биле јаче од кадровских проблема – њима многи умањују успех, говори о срећи, распореду, некомплетним противницима и бројним другим факторима.

Пријатна изненађења и фаворити за титулу

Екипе које су се изванредно снашле у овој сезони, упркос свим проблемима, углавном су оне које имају разрађен, уигран (често и дугогодишњи) систем, у који је лакше убацити неког новајлију, резервисту или "изнајмљеног" играча на 10 дана.

На Истоку су то Чикаго, Милвоки, Бруклин, Мајами и веровали или не, Кливленд.

Западни део НБА лиге обележили су Голден стејт, Финикс, Јута, Мемфис и донекле Денвер и Клиперси.

Актуелни шампиони Милвоки бакси, видно су били уморни на почетку нове сезоне и једва су успевали да одрже позитиван резултат након уводних десетак мечева.

Ипак, како је време одмицало, Јанис и дружина су долазили до своје игре, побеђивали противнике и кадровске проблеме, низали добре резултате и 2021. годину завршили као трећепласирана екипа на Истоку.

Чикаго булси, напокон су склопили коцкице, довели праве играче на правим позицијама и поново, након скоро десет година паузе, представљају фактор у НБА лиги. 

Вучевић је ходајући дабл-дабл на центарској позицији, Лавин и Дерозан професионални стрелци, Лонзо Бол традиционални плејмејкер, а Карусо са разлогом фаворит и љубимац навијача где год да игра.

Тим из Илиноја поново има најбољи пласман на Истоку, први пут још од ере Дерика Роуза и навијачи Булса имају разлога за оптимизам и радовање.

Бруклин нетси су дефинитивно једна од чуднијих прича НБА сезоне.

Почело је са афером Ирвинг, који је отворено одбијао вакцинацију и због тога, за сада, 34 утакмице своје екипе одгледао на телевизору. 

Иако је Бруклин сезону почео са три пораза у првих пет мечева, иако је деловало да Дуренту и Хардену треба "луди геније" Кајри Ирвинг, Нетси су пронашли победничку формулу и у наредних 27 утакмица уписали 21 победу и шест пораза.

Још импресивније је то што је Бруклин велики део посла и победа да одради без Дурента, који је био и повређен и у коронавирус сигурносном протоколу.

Мајами хит је, сада већ традиционално, пронашао нове изворе енергије, довео играче испод радара и делује да "Кум" Пет Рајли поново дели лекције функционерима осталих тимова.

"Врелина" је направила сјајан склоп младости и искуства, па тако свако вече "искочи" неко други, били то ветерани Лаури, Батлер, Хаслем, Такер, Дедмон, или свежа крв коју доносе Хиро, Робинсон, Јуртсевен, Винсент, Мартин, Штрус.

Једно од најпријатнијих изненађења сезоне свакако је екипа Кливленд кавалирса. 

Још од другог одласка Леброна, тим из Охаја је углавном служио за подсмех, за попуњавање сегмената неке "Shaqtin' a fool" епизоде, или треће дестинације у веома чудним трејдовима.

Међутим, Кливленд напокон делује као екипа која се бори за победу, која има светлу будућност у лиги и као екипа о којој се прича у позитивном контексту.

Младо језгро које се окупило протеклих година, а које чине Секстон, Гарланд, Ален и Окоро, појачано је на недавном драфту у виду Моблија, који је фаворит за рукија године.

Такође, идентитет Кавсима дају искусни играчи на високим позицијама као што су Лав и Дејвис, али и Европљани: Рубио, Марканен, Осман.

Нажалост, Шпанац се повредио, па је руководство Кливленда реаговало довођењем Ражона Ронда, па остаје да се види може ли Рондо и даље да буде фактор у плеј-офу. 

Западна конференција, некако као и претходних десетак година, привлачи посебну пажњу и има другачију енергију, па тако је и у овој лудој сезони.

Голден стејт вориорси дуго су и с разлогом имали најбољи учинак победа и пораза у читавој лиги и још једном доказали да поседују јединствен и ефикасан систем у данашњој кошарци.

Након неколико сезона које нису провели на врху НБА лиге, па чак ни близу тог врха, "ратници" се засигурно тамо враћају.

На крилима маестралног Стефа Карија (сада и званично најбољег шутера у историји кошарке), који је први фаворит за освајање МВП признања, Голден стејт откључава нову димензију кошарке.

Наравно да није све у Карију, већ и у сјајно осмишљеном систему Стива Кера, кошаркашкој интелигенцији Дрејмонда Грина, али и момцима попут Пула, Вигинса, Портера, Пејтона јиниора, Бјелице, Игодале, Тоскано-Ендерсона и других, који су оберучке прихватили своје улоге и који уживају у њима.

Сигурно је да у Сан Франциску једва чекају да им се опораве Клеј Томспон и Џејмс Вајзмен. 

Попут Голден стејта, верни свом систему и играчима су Финикс санси.

Екипа која је прошле сезоне срушила све конкуренте на Западу, и у новој сезони доказује свој квалитет и да пласман у велико финале НБА лиге уопште није било случајан.

Упркос проблемима у врху организације, играчки кадар одрађује посао на терену. Задржано је језгро екипе, систем се није променио, тренер Вилијамс наставља да одушевљава и Санси са разлогом важе за екипу којој не желите да се нађете на путу у плеј-офу.

Што се тиче остатка Запада, Јута је такође дефиниција тима, али се њихови проблеми и муке некако увек покажу тек у плеј-офу, Мемфис показује огромну жељу и успех упркос лимитираном ростеру, док се Денвер и Клиперси мушки боре са повредама и коронавирусом.

Денвер нагетси су препуштени Николи Јокићу и његовом бриљантном уму, па упркос изостанцима Марија, Портера јуниора, Мориса, Дозира, па и у неколико утакмица Гордона, Денвер успева да се држи на позитивном учинку и високој петој позицији на Западу.

ЛА клиперси су одмах испод њих, што је фасцинантно узевши у обзир да су у досадашњем току сезоне потпуно били без Ленарда, а од недавно и без Џорџа. 

Непријатна изненађења и пропали пројекти

Као што се већ напомињало, многе екипе имају огроман број изговора за неуспехе, али узевши реноме тих франшиза, не би смели тиме да се теше.

Први на списку најнепријатнијих изненађења ове сезоне су дефинитивно Лос Анђелес лејкерси. 

Леброн је окупио своје старе другаре, али се тај пројекат распао и пре него што су се саставили.

"Језераши" су најстарија екипа у лиги, али исто тако и тим који је доживео највише повреда и имао највећи број заражених играча.

То је у великој мери кројило њихове партије, али мора се нагласити да су одбрана, залагање и тимска хемија, Лејкерсима већи проблеми од коронавируса.

Поред Лејкерса, доста разочаравајуће деловали су и Далас маверикси, као и Портланд трејлблејзерси.

Тим из Тексаса исувише се на почетку сезоне ослањао на недовољно физички спремног Луку Дончића, па сада када словеначки кошаркаш није у протоколу, бележе партије на принципу "топло–хладно", а то на Западу може да вас кошта плеј-офа.

Портланд, упркос занимљивом ростеру, игра испод сваких очекивања, па гласине о одласку Лиларда или Мекалума имају смисла. Утисак је да ове године екипа из Орегона неће стићи до доигравања и да ће то представљати крај Портланда каквог памтимо претходних година.

Што се тиче Истока, четири екипе које су се у негативном контексту истакле, јесу: Филафелфија, Бостон, Торонто и Атланта.

Филаделфија севентисиксерси нису знали како да се изборе са Беном Симонсом, који још није трејдован, нити му пада на памет да заигра за екипу с којом има уговор.

С друге стране, изабраници тренера Риверса – Ембид, Херис и дружина, изгледа нису способни и толико квалитетни да одржавају висок ниво кошарке и редовније остварују победе.

Бостон селтикси, Торонто репторси и Атланта хокси заузимају неочивано веома ниске позиције 10, 11 и 12.

Повреде кључних играча јесу огроман фактор који је утицао на такав пласман, али се од екипа које су биле у самом врху конференције претходних година, очекивало много више, а највише разочарава утисак да су се поменуте екипе помириле са неуспесима и да од ове сезоне нема ничег озбиљног.

Било како било, на најјачима је да опстану, прилагоде се и покушају да дођу до жељеног циља, а на оним другима је да наставе да живе у изговорима и теше се да ће наредне сезоне бити боље.