Болна 2021. за "орлове" – Игре у Токију од сна до кошмара, Кари задужен за нови почетак

Полазећи од аксиома да је Србија земља кошарке, 2021. година била је катастрофална за љубитеље тог спорта у нашој земљи – "орлови" су пропустили лепу прилику да се пласирају на Олимпијске игре у Токио.

После вести да ће Београд бити домаћин једног од квалификационих турнира за одложене Олимпијске игре, у јавности се већ створила атмосфера да је довољно да српски кошаркаши дођу на турнир, одиграју неколико утакмица против недораслих противника, а пласман на олимпијски турнир чинио се као већ готова ствар.

Није било важно што у тиму није било најкориснијег играча НБА лиге Николе Јокића, као ни најбољег стрелца Светског првенства у Кини Богдана Богдановића – подразумевало се да ће "орлови" у Београду савладати било ког ривала, а већ се ишло толико далеко да се размишљало како ћемо се са Американцима борити за злато у Токију.

Реалност је донела горку истину, нешто што, бар у теорији, сви добро знамо – и друге екипе имају добре играче, и други желе да се пласирају на највеће светско спортско такмичење, и други ће учинити све да сруше фаворита и учине свој успех још већим и значајнијим.

Управо се то десило "орловима" у Београду, који су налетели на "мину" звану Италија – екипу коју смо редовно добијали на свим такмичењима и која у својим редовима нема неко велико име светске кошарке, али је имала систем, знање и пре свега била силно мотивисана да коначно савлада Србију.

Истина је да је тадашњи селектор Србије Игор Кокошков имао великих кадровских проблема, да није могао да рачуна на најбоље кошаркаше, да су се неки повредили током самог турнира, али је чињеница да је као предводник одговоран за један од највећих неуспеха српске кошаркашке репрезентације још од Европског првенства које је наша земља организовала 2005. године.

Србија је без много муке у групи савладала Филипине и Доминиканску Републику, у полуфиналу је прескочен Порторико, да би нас у финалу дочекали расположени Италијани који су "орловима" усред Београда убацили 102 поена.

Не би било поштено, а ни исправно, рећи да је селектор Кокошков једини кривац за тежак пораз од "азура", али је као "првооптужени" споразумно раскинуо уговор са Кошаркашким савезом Србије у септембру.

Две недеље касније, на кормило репрезентације постављен је искусни генерал, који је са националним тимом већ био шампион света и Старог континента – Светислав Пешић.

Човек који је тренерским послом почео да се бави још 1982. године, који је са омладинском репрезентацијом Југославије био шампион света у Бормију 1987. године, а онда са сениорским тимом шампион Европе (2001. у Турској) и света (годину дана касније у Индијанаполису), најбољи је кандидат за место селектора, сматра КСС.

А популарни Кари већ је дебитовао на новој-старој функцији, пошто су "орлови" почели квалификације за Светско првенство које се 2023. године игра у три азијске државе.

Србија је на Каријевом новом дебију тешком муком савладала Летонију, да би неколико дана касније готово необјашњиво изгубила од Белгије, што још једном показује колико је систем квалификација са Фибиним прозорима, у којима не играју играчи из НБА и Евролиге, неугодан и непредвидив.

Праву проверу својих селекторских могућности Пешић ће имати у септембру наредне године, када ће Србија учествовати на дуго очекиваном Европском првенству и играти у Групи Д са селекцијама Чешке, Пољске, Финске, Израела и Холандије.

Треба истаћи да је Кари у прва два меча на окупу имао велики број дебитаната, који ће морати да прођу период прилагођавања на специфичан систем рада у репрезентацији, али да би на Евробаскету екипа могла да буде комплетна, укључујући ту и Јокића и Богдановића.

Без обзира на то што ривали у групи немају звучна имена, свакако се не сме поновити грешка са олимпијских квалификација, када су "орлови", чини се, потценили противника.

Година за нама била је болна, срећом, нове Игре су на програму ту, "већ" 2024. године. "Орлови" имају довољно времена да из својих грешака извуку поуке, како би најбољи били када је то најпотребније.

А нека предстојеће Европско првенство буде само први степеник ка остварењу циља – повратку српке кошаркашке репрезентације на сам врх светске кошаркашке сцене.